U bojkot za Srbiju – ispostavilo se da je ta parola do sada okupila najviše opozicionih lidera na jednom mestu. Na bini su u februaru zajedno stajali Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Sergej Trifunović, Slobodan Samardžić, Janko Veselinović. U istoj sali tada je bila i jedinstvena Demokratska stranka.

Međutim, to jedinstvo pocepano je upravo zbog bojkota, odnosno odluke Sergeja Trifunovića da izađe na parlamentarne i Nebojše Zelenovića da izađe na izbore u Šapcu. Zatim je u avgustu osnovana Udružena opozicija Srbije.

Iako jedan od osnivača tog saveza, Vuk Jeremić već sledećeg dana je rekao da Narodna stranka od sada nastupa samostalno, što je Savez za Srbiju kao programska koalicija do tada branio. Među nekadašnjim liderima Saveza za Srbiju u avgustu uopšte nije ni bilo Boška Obradovića.

"Od nastanka Udružene opozicije Srbije Dveri su odlučile da svoj put nastave same, promovišući svoje ljude i svoj program. Mi smo stranka koja je stranka identiteta i bez identitetskog pitanja mi smatramo da ne možemo da nastavimo u Udruženoj opoziciji Srbije, jer je odstupljeno od osnovnog pitanja na kojem smo mi u savezu insistirali, a to je očivanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i poštovanje ustava i zakona", kaže Tamara Milenković-Kerković, potpredsednica Pokreta Dveri.

Ova profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu često učestvuje u političkim akcijama Dveri u tom gradu. Jedan je od troje potpredsednika Pokreta. Dakle, u stranačkoj hijerarhiji, ona je odmah ispod Boška Obradovića. Ističe da Dveri sada traže promenu izbornog sistema i vraćanje na neposrednu demokratiju. Traže i da se razdvoje lokalni od parlamentarnih i predsedničkih izbora, kad do njih dođe.

"Predsednik SNS-a je za 500 dana najavio vanredne parlamentarne izbore čime je pratkično priznao da je bojkot uspeo i da je Vlada koja je izabrana praktično tehnička i prelazna. Međutim, postavlja se pitanje da li je to strategija vladajućeg režima da sve izbore, i vanredne parlamentarne i redovne predsedničke i beogradske, postavi u istom terminu. NJihova strategija je da idu u istoj koaliciji SNS, SPS i SPAS i takođe da ovo neodrživo stanje pokušavaju da spase prolongiranjem dijaloga. Bez obzira što je osnovano i Ministarstvo za dijalog i što predsednik rijaliti skupštine Ivica Dačić pokušava da taj dijalog što više odloži, mislimo da će oni fingirati dijalog", smatra potpredsednica Pokreta Dveri.

Narodni poslanik Srpske napredne stranke Predrag Rajić naglašava da bojkot nije uspeo.

"To što su pojedine političke opcije bojkotovale izbore nije doprinelo ono što je bio njihov krajnji cilj, a krajnji je bio deligitimizacija vlasti. Mi kao što vidimo i sa zapada i sa istoka, i sa severa i sa juga, nema nijednog bitnog faktora koji ne priznaje novi saziv srpskog parlamenta i koji mu ne daje pun legimitet. Bojkot je jedna propala priča, to je bio pokušaj Dragana Đilasa da na taj način uguši ostatak opozicije zato što je on vrlo bio svestan da oni koji ne izađu na ove izbore, neće imati po vertikali pravo finansiranje iz budžeta, neće imati prisustvo u medijima i u krajnjem sami aktivisti tih stranaka neće imati motiva za borbu", smatra Rajić. 

Na pitanje da li su pogrešili što su bojkotvali parlamentarne izbore, potpredsednik Socijaldemokratske stranke Konstantin Samofalov odgovara: "Mi smo kao SDS zagovarali jedan specifičan model da pomiri bojkot zalagali smo se za aktivni bojkot i za izlazak na jedinstvenoj bojkot listi".

"Mislim da je to bilo najdelotvornije rešenje koje bi nam omogućilo da i danas utičemo na vladajući većinu. Ono što je činjenica jeste da su uslovi bili katastrofalni, nisu bili fer uslovi, nismo imali slobodne medije, jedino što je dobro jeste što je do kraja ogoljen Vučićev način upravljanja državom", smatra Samofalov.

Potpredsednica Dveri navodi razloge zbog kojih nisu izašli na izbore, iako su, kako navodi, znali da taj pokret sigurno prelazi cenzus "koji je trebalo da korumpira ostatak opozicije".

"Dveri će se boriti za fer i poštene izborne uslove, to su minimalni uslovi u jednoj demokratskoj državi, a to su sloboda medija, zabrana funkcionerske kampanje i to je sprečavanje pritisaka na birače. Što se tiče odgovora na pitanje hoćemo li izbore bojkotovati, to zavisi od ovih uslova, a naravno zavisi i od garancija da će se ovi uslovi ostvariti", kaže potpredsednica Dveri.

"Mišljenja sam da deo opozicija koja je bojkotovala izbore ovim pokušavaju da pronađu izgovor u nekim zlehudim okolnostima, u kojima oni tobože ne mogu da se bore, a da nisu zapravo sebi spremni da priznaju kako ih građani ne žele i da oni lično nemaju političku budućnost", smatra poslanik SNS-a Predrag Rajić.

"SNS je više puta insistirao da se vode pregovori, ali anomalija je da krupni mediji kojima se često zamera da su režimski, recimo RTS po meni ni najmanje ne deluje kao režimski medij, upravo krupni mediji insistiraju na tome da daju ravnomeran prostor svakoj političkoj opciji, čak i onoj koja je na jedan odsto i sa druge strane opciji kao SNS koja je na preko 60 odsto, dakle imate ima isto prostora u nekim medijima i u nekom formatu kao i one opcije koje su vanparlamentarne ili su na jedan odsto", veruje Rajić. 

Stvaraju li se novi politički savezi? 

Teško da su glasači opozicije pomislili da se u septembru u sedištu SDS-a stvara posebna kolona za neke buduće izbore. Ali na inicijativu Borisa Tadića da razgovaraju, za isti sto seli su između ostalih i Pavle Grbović i Aris Movsesijan, danas novi lideri stranaka Sergeja Trifunovića i Zorana Živkovića.

Te stranke u junu su išle zajedno izašle na izbore na Vračaru. Da li je to savez i za neke buduće izbore, Konstantin Samofalov odgovara: "Mi smo taj savez isprobali na lokalnim izborima, u beogradskoj opštini Vračar, gde je lista Oslobodimo Vračar postala jedina opoziciona koja je osvojila dvocifren broj glasova u Beogradu. To se pokazalo kao dobro, ali mislim da je u ovom momentu prerano govoriti o tome koje stranke će biti u ovim blokovima."

Na razgovorima u sedištu SDS-a bili su i predstavnici inicijative Ne davimo Beograd. Međutim, oni su nedavno sklopili savez za liderom stranke Zajedno za Srbiju i bivšim gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem.

U toj koaliciji je i Građanski demokratski forum Aleksandra Olenika. Taj savez nudi predlog za ujedinjenje opozicije u tri tačke – uvođenje novih ljudi u politiku, fokus spoljne politike na Brisel i Vašington i uključivanje u rešavanje kosovskog pitanja. Da li će taj i neki drugi savezi da se isprobaju na beogradskim izborima koji svakako dolaze na proleće 2022?

"Dolaze nam beogradski izbori, sigurno najvažniji posle republičkih, i upravo na tim izborima imaćemo možda i najbolju priliku da uzdrmamo Vučićev režim i uporedna praksa pokazuje da opozicija neretko pobeđuje u glavnim i velikim gradovima te autokratske režime. Imamo primer Mađarske, gde je Orban izgubio Budimpeštu, Turske gde je Erdogan izgubio Istanbul i Ankaru, evo sad imamo primer Republike Srpske gde je opozicije pobedila u Banjaluci", navodi potpredsednik SDS-a Konstantin Samofalov.

Ipak, Predrag Rajić iz SNS-a navodi da je Srbija predaleko od Mađarske i Turske.

"Vi u Srbiji imate izuzetno dominantnu SNS, pa onda nakon mnogo mesta prazno, pa SPS kao koalicionog partnera SNS-a, pa onda najdominantnije manjinske stranke i tek onda oko cenzusa od tri odsto neke opcije koje se protive SNS-u. Tu prestaju sve sličnosti između Srbije, Mađarske i Turske, jer tamo zaista imate 50 odsto ljudi uz vlast, a ostatak je protiv. U Srbiji to uopšte nije tako, tako da ja ne vidim da postoji nešto što bi išlo u tom pravcu, da imamo na primer ono što se desilo u Budimpešti ili Debrecinu ili Segedinu, ili u Turskoj, u Izmiru i Ankari. Ovde je podrška Aleksandru Vučiću daleko veća nego Erdoganu u Turskoj i Orbanu i Fidesu u Mađarskoj", navodi Rajić.

Dritan, Zdravko i Draško u Srbiji?

Kad god se dese pobede opozicije u regionu, u delu opozicije u Srbiji počne priča da bi taj model mogao da se preslika na Srbiju. U avgustu, nakon što je opozicija u tri kolone pobedila Mila Đukanovića, u Srbiji se tražio odgovor na pitanje koje bi bile kolone u Srbiji i ko su ovdašnji Dritan i Zdravko? Nakon što je Draško Stanivuković u Banjaluci pobedio Dodikov SNSD, u Srbiji se traži Draško.

"Mi imamo iskustvo iz regiona, mi vidimo tektonske poremećaje ja bih rekla u srpskom svetu, i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj i vidimo da nova lica i oni koji nisu bili na vlast, jesu ono što narod želi", ističe potpredsednica Dveri Tamara Milenković-Kerković.

"Ono što je definitivno evidentno ovde jeste da je srpska opozicija neinventivna, pa kad vide da je Zelenski pobedio u Ukrajini, oni ovde uzmu jednog glumca i daju mu palicu kao sa Trifunovićem. Mislim da srpska opozicija misli da je dovoljno da kopiraju i da će pobeda doći sama od sebe. I drugi što nisu sposobni da se autopercipiraju. Da shvate da u njima građani vide nosioce bivšeg propalog režima DS-a i da oni kao takvi nikakve promene u Srbiji ne mogu doneti", smatra Rajić.

Mediji, ključna reč za odluku o bojkotu? 

Na konstataciju Samofalovu iz SDS-a da neki ljudi veruju u argument vlasti da ih narod neće, da ne poznaju Srbiju dovoljno i da im mediji ništa ne bi pomogli, odgovara: "Inače je manir autokratskih upravljača da svu krivicu prebacuju na drugoga, čak i kad konstatujete da predstavnici vlast se pojavljuju 200 ili 300 puta više nego predstavnici opozicije u svim medijima sa nacionalnom frekvencijom, oni će i tada reći kako je to moguće".

"Jasno je u zemlji gde vladajuća stranka ima 750.000 članova više nego Savez komunista, da je u takvom sistemu vlasti suženo opoziciono delovanje, vrše se pritisci – ako ne glasate za vladajuću stranku, a radite u javnoj upravi, dobićete otkaz, ako ne glasa vaš sin, neće dobiti posao koji je obećan. U slučaju medija postoje slučajevi direktne cenzure, postoje autocenzura, pogledajte na šta liči dnevna štampa i biće vam jasno u kakvom društvu živimo", poručuje Samofalov.

Mediji – to je najskuplja reč srpske opozicije. Dodaju – to je i ključna reč za odluku da li će naredne izbore 2022. bojkotovati ili na njih izaći?

Ipak, Predrag Rajić ne misli da su u Srbiji medijske slobode ugrožene.

"Pogledajte medijski repertoar u Srbiji, videćete da u kablovskom operateru koji je najdominatniji u Srbiji, a koji pokriva oko 53 odsto TV prijemnika imate na prvom i drugom programu, uskoro će biti i na trćem opozicine TV kanale, i te opozicione kanale gde ne možete čuti ništa objektivno o ovoj vlasti već se dovode isključivo gosti koji će sa različitih pozicija, nije bitno levih ili desnih, kritikovati Aleksandra Vučića, neretko ga omalovažavati, i nazivati ga pogrdnim imenima, što svakako ne doprinosi poboljšanju političke klime u Srbiji", kaže Rajić.

"Takođe, ti isti mediji pokušavaju da stvore klimu putem portala ili dnevnih listova ili nedeljnika ili da pokušavaju da predstave da je u Srbiji tobože polarizovana scena, na jednoj strani Aleksandar Vučić i stranke okupljene oko SNS-a, a na drugoj opozicija, pa se bore za po jedan glas, to uopšte nije tako", smatra Predrag Rajić.

O čemu onda mogu razgovarati vlast i opozicija? I ko može da posreduje u tom dijalogu? Neki su pomislili da će to biti deo posla Ministarstva za društveni dijalog. Ali Gordana Čomić kaže: "Ministarstvo nije nadležno za politički dijalog, već je on u nadležnosti Narodne skupštine i Evropskog parlamenta."

Šta se očekuje od EU? 

Tamara Milenković Kerković ističe da je Evropska unija i u prethodnim izborima bila uključena u dijalog, ali, kako navodi, "njihova kasnija podrška lažnim i antiustavnim i nedemokratskim izborima je pokazala da oni zaista nemaju nameru da Srbiju kao već proglašenu antidemokratsku državu od strane međunarodnih instiucija dovedu u stanje demokratije".

"Tako mi pristajemo na posredovanje Evropskog parlamenta, ali očekujemo od njih da kad neki uslovi budu usaglašeni, da se oni poštuju, kao što smo videli u Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji. Međutim, ako Evropska unija nastavi da povlađuje antidemokratskom režimu, mi ćemo za izborne uslove morati da se izborimo sami. I tome služi udruživanje opozicije", ističe potpredsednica Pokreta Dveri.

Konstatnin Samofalov iz SDS-a smatra da je tragično da EU neretko žmuri na ono što se dešava u Srbiji.

"Zato mi pozivamo Evropski savet i Evropsku komisiju da konstatuju zvanično da u Srbiji imamo neslobodne medije, da nemamo demorkatiju i da potom odredi predstavnika koji će moderirati taj dijalog između vlasti i opozicije, i to je jedini način da dođemo do izbora na kojima nam se neće smejati čitava Evropa. Ili se makar podsmeva potajno", ističe Samofalov.

Ipak, narodni poslanik naprednjaka Predrag Rajić ističe da je Evropska unija vrlo jasno iznela svoj stav da su ovi izbori bili legitimni.

"Mi nismo država kojoj je potreban tutor, mi imamo jasan politički pejzaž, SNS ima četiri petine glasova, oni jednu petinu, treba da se čuju da institucionalizuju svoj stav, ali je problem u tome što imate deo opozicije okupljene oko Dragana Đilasa koji je doveo te građane u situaciju da nemaju svoje predstavnike u parlamentu, to je bio njihov stav, i građana koje nisu želeli supstitut u vidu nekih stranaka koje su izašle na izbore", ističe Rajić.

Koga i koji broj ljudi predstavlja bojkot opozicija nije poznato, jer ova grupacija stranaka nije izašla na izbore. Vlast ističe da je tema o podeljenom društvu veštački nametnuta. Tako se napeta politička situacija dodatno komplikuje. I vrtimo se u začaranom krugu. Tako izgleda Srbija pet meseci nakon izbora. Da li će nam sledi vreme dijaloga?

Koji lideri Zapadnog Balkana su po Bajdenovoj meri, saznajte OVDE.

Izvor: RTS