Incko je to rekao za Al džaziru Balkans, a na pitanje zašto to nije učinio do sada, odgovorio da "godišnjica traje godinu dana i da to treba rešiti".

"Sve evropske zemlje imaju zakon o zabrani negiranja holokausta, u mojoj zemlji je jedan engleski istoričar dobio tri godine zatvora jer je rekao da holokaust ne postoji", naveo je Incko.

Ukoliko taj zakon ne bude usvojen do 11. jula sledeće godine, Incko je kazao da je on kao visoki predstavnik sa posebnim ovlašćenjima spreman da ga nametne.

"Da budemo potpuno jasni, ja sam spreman", rekao je Incko, preneo je sarajevski portal Klix.

Incko je, podseća se, ranije najavio da će BiH 2020. imati zakon o negiranju genocida.

Udruženje Majke Srebrenice je u julu ove godine pokrenulo peticiju kojom traže "donošenje zakona o zabrani negiranja genocida i poništenje odlikovanja ratnih zločinaca u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska".

Peticiju je do sada potpisalo više od 27.500 građana.

"Prerano smo prešli na lokalnu samoodgovornost"

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko zatražio je, povodom 25. godišnjice Dejtonskog sporazuma, "nakon slabo uspešne faze lokalnih rešenja", konkretne, robustne rokove međunarodne zajednice, nakon kojih bi se međunarodna zajednica mogla povući.

"Sa do sada postignutim nisam zadovoljan", rekao je Incko u intervjuu agenciji APA.

Prva faza nakon rata, prema njegovim rečima, bila je uspešna, ukazujući na izgradnju puteva, sa tri ministarstva, ali i tri valute, pasoša, registracija i vozačkih dozvola.

"To sve je sada ujedinjeno. Imamo devet ministarstava, jedan pasoš, jednu zastavu i himnu, stabilnu valutu, graničnu policiju, jednu fudbalsku ligu i vojsku, gde je ranije bilo tri koje su se borile jedna protiv drugih", objasnio je on.

Incko smatra da je greška bila što se prerano prešlo na lokalnu odgovornost i da je time omogućen negativan razvoj situacije.

U toj fazi, koja je počela 2006. i 2007, bilo je jako malo napretka, čak je bilo koraka unazad.

Zbog toga, smatra Incko, neophodan je "svež vetar".

Incko vidi za to dobre predznake, jer, kako kaže, novi američki predsednik DŽo Bajden dobro poznaje Balkan.

"Na drugoj strani sam tokom poseta Berlinu video pojačano interesovanje za Bosnu i Balkan. Takođe, najkasnije od terorističkog napada u Beču pokazalo se da naša bezbednost počinje na Balkanu", dodao je on.

"Želimo više Brisela, manje Dejtona", kaže Incko.

On je naglasio da je Dejtinski sporazum osnova, polazna, ali ne i završna tačka.

"Dejtonski sporazum mora biti dalje razvijen, prilagođen evropskim ljudskim pravima, modernizovan", dodao je Incko.

Rekao je da pod hitno Ustav BiH mora biti izmenjen, jer diskriminiše pripadnike manjina u izboru članova Predsedništva.

Upozorio je na opasnost shvatanja da je mir u BiH osiguran, ali i od potcenjivanja mirovnog sporazuma od 21. novembra 1995.

"Doprinos Dejtonskog sporazuma je doneo mir", podsetio je on.

Ali, dodaje, aktuelni konflikt u Nadgorno Karabahu je pokazao da je iluzija verovati da zamrznuti konflikti ostaju večno zamrznuti.

Incko je izrazio uverenje da će evropski put BiH biti uspešan.

"Bosna će za 25 godina biti članica EU i NATO", rekao je Incko.

Podsetio je da je cilj učlanjenja u NATO zakonom regulisano, iako se "pojedini srpski političari" tome trenutno protive.

Šta je Aleksandar Lukašenko poručio Srbiji, pročitajte OVDE.

Izvor: Tanjug