Eventualno zaključavanje prvo bi uticalo na smanjenje potrošnje, a potom i na pad proizvodnje. Negativan ciklus zatim bi se prelio na zaposlene i to iz dva ugla: potrebe za njihovim radnim mestom, imajući u vidu smanjen obim poslovanja, ali i iz ugla zarada koje u okolnostima zaključavanja za menadžera postaju ekonomski neisplative. Posledice bi se prelivale i dalje, preko smanjenog izvoza i pada investicija, i na kraju pada stope privrednog rasta zemlje.

Očigledno je da bi praktično svi bili na gubitku, pa je zato lako razumljivo što nadležni stalno pozivaju na oprez i poštovanje mera, kojima bi zdravstveno stanje moglo da se poboljša, a koje svi vrlo dobro znamo još od marta – nosite maske, držite distancu, perite ruke, izbegavajte velike skupove.

Na udaru tri grupe radnika

Ugostiteljstvo i turizam već su na kolenima. U jednom momentu gotovo svaki treći radnik u ovoj oblasti je ostao bez posla - bilo da radi u restoranu, hotelu ili turističkoj agenciji. Najnoviji podaci govore da je u posredničkim agencijama u turizmu od marta do danas bez posla ostalo više od 50 odsto radnika, a u narednom periodu se očekuje još otpuštanja, pokazala je anketa koju su Subagenti Srbije obavili među 160 posredničkih agencija.

S druge strane, najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona zaključavanja sezonski radnici, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme. Prema podacima Evrostata, na kraju drugog tromesečja ove godine u EU je bilo oko 19,2 miliona zaposlenih na određeno vreme, dok ih je krajem prošle godine bilo 22,2 miliona. To znači da se u prvoj polovini ove godine broj zaposlenih na određeno vreme u EU smanjio za oko tri miliona ili za više od 13 odsto.

Najugroženija "treća smena"

"Novim skraćenjem radnog vremena najugroženiji su sektori koji rade "treću smenu", poput kafića ili noćnih klubova. Ipak, ti biznisi još uvek imaju prostora da prežive, iako ne i da zarade previše. Veći problem će biti ako dođe do dodatnog zatvaranja, jer pandemija traje već osam meseci i jedna je stvar kad grip udari na zdrav organizam, a nešto sasvim drugo kada napadne iscrpljeno telo", objašnjava LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i pojašnjava da je većina preduzeća već umorna, poslovna "kondicija" im je smanjena, zalihe su manje, mnogi su izgubili poslovne partnere od marta...

Profesor Savić napominje da ulazimo u jedan prilično težak i neizvestan period, jer niko ne može da predvidi koliko će pandemija trajati.

"I država je, takođe, iscrpljena", dodaje Savić.

Predsednik kompanije "Galeb Grupa" Radoslav Veselinović kaže da industrija generalno pada, i da je sada samo pitanje koliko koji sektor trpi.

"Najviše posledica trpe uslužne delatnosti, ugostiteljstvo, turizam, hotelijerstvo, saobraćaj. Već sada dolazi do kašnjenja u isporukama repromaterijala, kasnimo onda i mi u proizvodnji, to je lanac koji će prouzrokovati pad prometa, ukupnog prihoda, dobiti... U takvim okolnostima vrlo je delikatno reći da li pribeći nekom ozbiljnijem zaključavanju."

Najugroženije siromašne opštine

Ocena je da bi sada pod "broj jedan" trebalo da dođe socijalna politika i da bi trebalo pomoći najsiromašnije građane.

"Mnogi će u slučaju lockdowna ostati bez poslova u Kuršumliji, Blacu, širom Srbije, neće imati priliku da zarade ni minimalac za koji su radili. Zato je jako važno napraviti dobar paket podrške za siromašne, a podaci pokazuju da je čak četvrtina ljudi na granici siromaštva", naglašava LJubodrag Savić.

Sindikati: "Sačuvati živote, ali i privredu"

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić je, s jedne strane, pobornik stava da bi trebalo "zaključati" državu, jer kako kaže, "nijedan izgubljen život ne može se vratiti", ali je s druge strane svesna da bi to imalo veliki uticaj na privredu.

"Privreda i ekonomija će se brže ili sporije oporaviti, ali nijedan izgubljeni život ne može se vratiti. Svakodnevno dobijam loše vesti i zato mi je tok misli upravo takav. Međutim, smatram da neće doći do potpunog zatvaranja kao što je bilo na početku pandemije i da će, pre svega, privreda raditi. Ovde je veći problem od zatvaranja to što u industriji već postaje veliki problem radna snaga, gde su zaposleni desetkovani virusom", navodi Savić.

Kaže da je privreda već u problemu.

"Ugostiteljstvo, turizam, drumski saobraćaj su već sada na kolenima i dugo vremena će trebati da se oporave i vrate na stanje pre korone. Normalno, ja potpuno razumem i šta znači ljudima da nemaju plate ili da im se one smanje, ali država mora da iznađe način da pomogne i privredi i građanima i zaposlenima", kaže Savić.

Prof. dr Branislav Tiodorović rekao je da će kriva vezana za korona virus biti možda zaravnjena i početkom sledeće nedelje. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic