Treće, rat i agresija su nezamenjiva funkcija američke kapitalističke ekonomije. Sa rastom domaćih socijalnih problema, američka vladajuća klasa će se još više oslanjati na militarizam, kao sredstvo za skretanje pažnje sa unutrašnjeg kolapsa. Ratni huškači će u Bajdenu pronaći svojevoljnog saradnika. Tokom predsedničkih debata Bajden je iskazao neskriveno neprijateljstvo prema Kini i Rusiji.
Kristofer Blek je renomirani međunarodni advokat iz Kanade, specijalizovan za ratne zločine. Bio je pravni savetnik predsednika Srbije Slobodana Miloševića pre njegove smrti 2006. u zatvorskoj ćeliji u Hagu, za vreme trajanja suđenja. Blek je takođe obavljao funkciju glavnog branioca na suđenju za ratne zločine u Ruandi, gde je uspeo da izdejstvuje oslobađajuću presudu razotkrivajući slučaj tužilaštva kao lažnu optužbu. Bio je oštar kritičar kriminalizacije prava od strane NATO sila, koje optužnice protiv stranih lidera koriste kao političko oružje. Kristofer Blek je opširno pisao o međunarodnim odnosima, uključujući i odnose između SAD, Rusije i Kine.
Kakva su Vaša očekivanja od nove američke administracije pod vođstvom predsednika DŽoa Bajdena u pogledu međunarodnih odnosa? Da li smatrate da će se međunarodne tenzije ublažiti pod vođstvom demokratskog predsednika?
— Očekujem da će Bajdenova administracija, ako preuzme funkciju, nastaviti sa istom agresivnom politikom koju su Sjedinjene Države generacijama sprovodile svuda gde su smatrale da njihove interese – to jest pristup tržištima i resursima – druge države dovode u pitanje, posebno Rusija, Kina i njihovi saveznici. Sjedinjene Države su uvek spremne da upotrebe silu i ne mare za međunarodno pravo ili moral. Demokratske administracije su vodile ratove protiv Vijetnama ili Kube, i upravo su demokrate, pod vođstvom Bila Klintona, napali Jugoslaviju i uništili je, vodeći rat protiv socijalizma i sledeći agendu okruživanja Rusije, koja više nije socijalistička, ali odbija da odbaci nezavisno vođenje politike ili da svoj narod proda i tako ga stavi u ropski položaj u poretku američke hegemonije.
Obama je bio taj koji je započeo „zaokret prema Pacifiku“ (što je eufemizam za agresiju prema Kini čiju rastuću ekonomiju SAD ne mogu tolerisati), započeo rat u Siriji, napao i uništio Libiju. Amerikanci tvrde da podržavaju tržišnu konkurenciju, ali dobro znamo da to važi samo kada ih ona dovodi u superioran položaj. A kako bi zadržali taj položaj oni su spremni da zaprete i napadnu čitav svet ako je neophodno. U SAD postoji bezbroj domaćih problema čije rešenje nije na pomolu, budući da dve vladajuće stranke ne mogu da ponude ništa osim rata.
Za vreme Trampa, američki odnosi sa Kinom su naglo pogoršani. Da li smatrate da će se silazni trend nastaviti i pod Bajdenom?
— Bajdenova administracija biće usredsređena na rat. Da mu je stalo do mira, Bajden bi osudio Trampovo imenovanje novog ministra odbrane, pukovnika Kristofera Milera, i Trampovu agresivnu politiku prema Rusiji i Kini. Ukratko, da mu je stalo do mira, Bajden bi već razrađivao globalnu mirovnu inicijativu koja bi potom bila predložena od strane nove američke administracije. Umesto toga, on svoju administraciju popunjava najreakcionarnijim ostacima iz Obaminog perioda. Sve sami ratni zločinci. Bajdenova retorika protiv Kine je čak više neprijateljska i od Trampove.
Ali nije važno ko je na vlasti u SAD, s obzirom da obe stranke kontrolišu frakcije korporativno-vojnog kompleksa koji želi da nastavi i proširi američku hegemoniju. Tako da možemo očekivati porast američkih provokacija prema Kini i, kao što su Kinezi više puta upozorili tokom proteklih nekoliko meseci, rat je vrlo realna, čak i izgledna mogućnost, a mesto gde će izbiti sukob biće Tajvan.
Američkim ratovima uvek prethodi propagandna kampanja zastrašivanja i mržnje uz očekivano saučesništvo i podršku od strane saveznika. Vidimo da se ova kampanja sprovodi u svim zemljama članicama NATO-a i obaveštajnog saveza Pet očiju (koji čine Sjedinjene Države, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland) i da je u velikoj meri uspešna u manipulisanju građanima tih zemalja da podrže rat protiv Kine, protiv Rusije, protiv dežurnih neprijatelja.
Ovi američki saveznici prilagođavaju se novim Bajdenovim ratnim planovima. Na primer, britanski premijer Boris DŽonson ulaže rekordnu sumu novca u naoružanje. Kanada takođe. Australija je pokrenula sveopštu antikinesku propagandu.
Kako predviđate američke odnose sa Rusijom za vreme Bajdena? On je govorio o produženju novog START sporazuma kojim se umanjuje strateško nuklearno oružje. Da li bi ovo moglo nagovestiti poboljšanje odnosa između Vašingtona i Moskve?
— To je mali pozitivan znak, ali istorija odnosa Vašingtona prema Moskvi ukazuje da će SAD uvek nastojati da oslabe rusku odbranu, istovremeno jačajući svoju sopstvenu. Dakle, ne treba olako verovati u dobronamernost Bajdenovih izjava u tom pogledu. Reč je o čoveku koji se nalazi na čelu stranke koja je protekle četiri godine Trampa optuživala da je ruski agent, tvrdeći da je Rusija napala Sjedinjene Države mešajući se u američke izbore. Amerikancima se jednostavno ne može verovati. NJih ne obavezuje sopstvena reč. Oni ulaze i izlaze iz međunarodnih sporazuma kako požele. Možemo se nadati, ali treba biti realan.
DŽo Bajden je govorio o novom povezivanju sa NATO saveznicima koje je Tramp otuđio svojim nasilničkim i transakcionim pristupom pitanjima poput vojne potrošnje i drugih. Da li smatrate da će američko ponašanje postati više intervencionističko i militarističko kada NATO pod Bajdenom bude više ujedinjen?
— Tramp ih je samo antagonizovao zahtevajući da plate više za svoj vazalni status u ratnoj mašineriji i da ubrzaju vojno planiranje i pripreme za rat protiv Rusije, sa čime su se svi složili. Ali NATO saveznici uglavnom dele američki cilj da se Rusija onemogući da vodi nezavisnu politiku, posebno Britanija i Nemačka, od kojih prva sanja o svojom bivšem carstvu, dok druga nikada nije napustila staru težnju da rastavi Rusiju na delove koja Hitleru nije pošla za rukom.
Američka NATO mašinerija ubrzano uvećavanj svoje snage u istočnoj Evropi, logistiku, skladišta naoružanja, vojne vežbe. Nemci su upravo izveli vojnu vežbu sa američkim snagama uvežbavajući nuklearni napad na Rusiju. Taj momentum će se ubrzati pod Bajdenom, kao što bi se uostalom ubrzao i pod Trampom da je ponovo izabran.
Zbog čega se stiče utisak da se američko ponašanje u međunarodnim odnosima ne menja, bez obzira na to ko se nalazi u Beloj kući kao predsednik?
— U prirodi imperijalističke države, zbog njenog ekonomskog sistema, jeste težnja da se profit povećava po svaku cenu. SAD su oličenje kapitalističke države, u suštini korporativne države naoružane do zuba, bezobzirne, prezirne prema svima (uključujući i međunarodno pravo) i spremne da uništi bilo koju državu koja joj stoji na putu. Osim toga, relativno dobar životni standard njenih građana, koji opada još od kraja Vijetnamskog rata, takođe zavisi od održanja američke hegemonije.
Rusija i Kina učvršćuju strateški savez u cilju održanja međunarodne bezbednosti i ekonomskog razvoja. Da li ovaj savez vidite kao ključnu protivtežu destabilizujućim ambicijama SAD da ostvare punu hegemoniju?
— Da, ali taj savez nije zadobio oblik vojnog saveza, premda lideri i Kine i Rusije nisu isključili tu opciju. Ali oni vide ono što i mi ostali možemo da vidimo – da SAD na Evroaziju, od Rusije, preko Irana i Avganistana, do Kine, gledaju kao na jedan ekonomski blok sa ogromnom zalihom resursa, radne snage i tržišta, blok koji ima neograničen industrijski potencijal. Stoga je prirodno da se države koje predstavljaju mete Amerikanaca udruže kako bi povećale vojnu i ekonomsku bezbednost, kako kolektivnu, tako i zasebnu.
Šta po Vašem mišljenju treba da se promeni kako bi SAD počele da se pridržavaju međunarodnog prava, što bi poboljšalo izglede da svet bude miran?
— Za to će biti potrebna revolucija u Sjedinjenim Državama i zbacivanje ekonomskih sila koje kontrolišu državnu mašineriju, ali nema naznaka da će se to desiti. U Americi zapravo i nema suštinskog protivljenja ovoj politici. Mirovni pokret je slab i razjedinjen i njime dominiraju „liberali krstarećih raketa“. Glasovi razuma nemaju moć niti stvaran uticaj među narodnim masama kojima dominira sofistikovana propagandna mašinerija poznata pod nazivom „mediji“. Cenzura se povećava kako bi se ućutkalo i ono malo kritičkih glasova koji trenutno postoje.
Po mom mišljenju, biće potreban vojni poraz Sjedinjenih Država kako bi se stvorili uslovi za neophodne promene. A to će se možda i dogoditi, budući da je Kina više puta ponovila kako će, u slučaju da Vašington odluči da preuzme direktnu kontrolu nad Tajvanom, ili ako bude napadnuta u Južnom kineskom moru, poraziti SAD. Ali takav rat bi izazvao globalne posledice i prouzrokovao prekomponovanje moći ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u ostatku sveta, pod uslovom da ga bilo ko preživi.
Kako je sirijska vojska uništila turske tenkove pogledajte OVDE.
Izvor: Strategic Culture Foundation/ Novi Standard
