Piše: Vojislav M. Stanojčić
Iako su građani Srbije poznati po tome što poprilično pate od zaboravnosti, izgleda da im bombardovanje od pre 21 godine u organizaciji dobrotvornog međunarodnog saveza zvanog NATO još nije iščilelo iz sećanja. Bar ako se sudi prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, na kome je 80% ispitanika izjavilo da bi na referendumu o pristupanju Severnoatlantskom paktu bilo protiv, 15 % ne bi učestvovalo u glasanju, dok bi 5% dalo svoj glas za ulazak u NATO. Sve u svemu, jasno je da stanovnici Srbije nisu naklonjeni ovoj usrećiteljskoj organizaciji, ali to još nikako ne znači da je NATO odustao od namere da i Srbiju upiše u svoje članice. Zasad to radi ispod žita i na mala vrata, jer on nikada ne odustaje.
U poslednje vreme među retkim javnim propovednicima velike koristi od učlanjenja u NATO ističe se glas jednog našeg isluženog političara. On se s vremena na vreme javlja u medijima kako bi našim građanima objasnio koje sve pogodnosti čekaju Srbiju zemlju ukoliko se i ona nađe u tom jatu svetskih humanitaraca.
A, kao i toliki drugi ljudi koji se zanose sopstvenim neostvarivim idejama, i on se, po svemu sudeći, nada kako će svojim izjavama o divotama koje donosi NATO, privući pažnju ne samo zaboravnih i lakovernih građana Srbije, već i – što je za njega mnogo značajnije – međunarodnih moćnika, a oni će ga zatim, pošto uđemo u NATO, nagraditi nekim važnim mestom u našoj državi.
Ovaj bivši političar je, inače, poznat i po tome što je višegodišnji redovni učesnik Nacionalnog molitvenog doručka koji se održava svakog prvog četvrtka u februaru u vašingtonskom hotelu Hilton pa se za njega slobodno može reći kako nije prodao veru za večeru, već za doručak, i to molitveni, iako nije sasvim jasno kome se to zajedničkom Bogu mole mnogobrojne zvanice skupljene s koca i konopca. .
Pre dve i po godine u Narodnoj skupštini Srbije obrazovana je komisija sa zadatkom da ispita posledice bombardovanja NATO-snaga 1999. godine na zdravlje građana Srbije kao i uticaj na životnu sredinu. Izveštaj o svome radu, trebalo je da podnosi svakih šest meseci, a konačni zaključak do kraja 2020.
Dotle je ostalo još mesec dana, ali zbunjuje, ili, bolje reći, zabrinjava podatak da je Narodna skupština upravo izabrala petoro narodnih poslanika za članove Parlamentarne skupštine NATO-a, a još i više što se gospođa Čomić, novopečena ministarka novog Ministarstva za rodnu ravnopravnost (inače, i dosadašnja članica komisije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja) našla na priredbi Beogradska NATO nedelja, i svojim izlaganjem znatno doprinela uspehu ovog skupa.
„Srbija je, kako je rekla, veoma spremna za saradnju kroz program Partnerstvo za mir (a valjda svi naši građani, izuzev onih 5% iz ankete, dobro znaju šta se pod tim “mirom” koji donosi NATO može podrazumevati).
Izbor narodnih poslanika u NATO organizaciju, a zatim istupanje nove ministarke, kao da nagoveštavaju da je komisija zaključila kako su posledice NATO bombardovanja neznatne i gotovo korisne po zdravlje građana, pa naša zemlja sada može slobodno da se druži i sarađuje sa NATO-državama.
Nedavna anketa u kojoj su se građani Srbije izjašnjavali o tome da li su za pristupanje Severnoatlantskom savezu bila je, razume se, kao i sva druga ispitivanja javnog mnjenja, anonimna. Šteta. Bilo bi veoma korisno znati koliko je političara iz vlasti među onih 5% koji su za učlanjenje Srbije u NATO.
Da li Americi prete unutrašnji oružani sukobi, saznajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
