Novi tenkovi će biti raspoređeni u budući bataljon u Nišu, u kasarani "Mija Stanimirović", koja je nekada bila sedište jednog od jakih združenih taktičkih sastava JNA - 211. oklopne brigade. Od tenkova i tenkista te brigade 2007. nastao je 36. tenkovski bataljon Treće brigade Kopnene vojske Srbije.
Kada stignu i preostali najavljeni tenkovi, VS će imati čak šest tenkovskih bataljona. U Sremskoj Mitrovici, Kraljevu i Nišu nalaze se 15, 26, i 36. bataljon sa tenkovima M-84, u Vranju se nalazi 46. bataljon sa M-84 i T-72M, dok je u Zrenjaninu bataljon Banatske brigade sa tenkovima T-72M.
Rusija je pre četiri godine najavila donaciju od 30 tenkova T-72, u paketu sa šest Migova 29 i 30 modernizovanih izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2 MS. U to vreme nije bila precizirana verzija i u stručnoj i zainteresovanoj javnosti verovalo se da će to biti T-72S.
Proleća prošle godine saznalo se da Rumunija neće dozvoliti prevoz tih tenkova Dunavom do Srbije jer primenjuje sankcije EU prema Rusiji. Okolnosti koje su doprinele preprekama u prevozu nisu nikada do kraja razjašnjene jer se zvaničnici zainteresovanih država nisu oglašavali.
Zbog problema sa transportom preko Rumunije jedno vreme tema doniranih tenkova pala u zaborav, ali je nedavno ponovo pokrenuta kada je vazdušnim (dakle najskupljim) putem isporučena prva četa tih tenkova na aerodrom u Batajnici.
Na sajtu Flightradar 24 od 28.oktobra pa narednih par nedelja gotovo svakodnevno pojavljivao se trag četvoromotornog Iljušina 76 ruske civilne firme Aviacon Zitotrans koji je dolazio i odlazio sa aerodroma "Milenko Pavlović", Batajnica.
Ruski avion poletao je sa međunarodnog aerodroma Anapa koji je smešten na severoistočnoj obali Crnog mora. Maršruta je vodila preko mora iznad obala Turske i zatim kroz Bugarski vazdušni prostor do Srbije. Zvanično nije potvrđeno, ali bilo je očigledno da se radi o prevozu tenkova.
Prve fotografije sa batajničkoh aerodroma potvrdile su da se radi o verziji T-72B1 MS. Reč je o predloženoj modernizaciji tenka T-72B koji je ruska vojska odbacila u korist B3 varijante, a koje je onda kao donaciju prosledila savezničkim zemljama - Nikaragvi, Laosu i sada Srbiji.
Prednosti i mane u odnosu na M-84
Tenk, koji je neformalno nazvan i "Beli orao" zaostaje za varijantom B3 ali ima brojne prednosti u odnosu na osnovni borbeni tenk u VS - jugoslovenski M-84 i M-84A i poneku manu.
Reč je o tenku koji već dolazi modernizovan i remontovan, sa nultim resursom, što predstavlja dragocenost kada se zna da VS ima dugotrajni problem sa remontom M-84, koji su stari po 30-ak godina i koji su prošli sve oružane sukobe 90-ih godina.
T-72B1 MS ima bolju oklopnu zaštitu, termovizijski sistem osmatranja i nišanjenja, mogućnost ispaljivanja vodjene rakete Refleks kroz cev topa i daljinski upravljanju borbenu stanicu na kupoli sa mitraljezom kalibra 12,7 milimetara.
Svi članovi posade imaju digitalizovane radne stanice, a termovizija omogućava vrlo efikasno dejstvo noću, što je možda i najveća prednost u odnosu na M-84. Panoramski nišan komandira koji dominira levom stranom kupole prepoznatljiva je odlika T-72B1MS u odnosu na ostale varijante i derivate T-72.
Tenk ima nešto bolji osnovni oklop u odnosu na M-84, modularni eksplozivno-reaktivni oklop (ERO) Kontakt-1 i pobošljani top kalibra 125 milimetara.
Ruski tenkovi će doći u vojsku koja koristi M-84. To je prva i to vrlo dobra modernizacijua tenka T-72 koji je uveden u naoružanje još 1973. godine. T-72B1MS su samo jedna od desetina modifikacija koje su produžile životni vek tenka u nedostatku odgovarajuće zamene.
Sa druge strane, glavne prednosti domaćeg M-84 su jači motor i sistem za upravljanje vatrom.
U Vojnotehničkom institutu (VTI) i jugoslovenskoj vojnoj industriji projektovan je i integrisan prvi sistem za upravljanje vatroma na T-72 sredinom 1980-tih godina kada SSSR i ni jedan drugi korisnik nisu imali sličan uređaj. Posle dekada koje su prošle, još nije zastareo i čuju se glasine da tenkisti VS kažu da bi voleli da sa M-84A odmere veštine sa kolegama iz drugih zemalja na tradicionalnom tenkovskom biatlonu u Rusiji.
Originalni motor T-72 snage od 780 KS na M-84A doveden je do snage od 1.000 KS. Tenkove iz ruske donacije prema podacima za T-72B1MS iz ruskih otvorenih izvora pokreće motor snage 840 KS.
Ono gde ulazimo na teren nagađanja jeste kako definisati mesto T-72B1 MS u odnosu na planiranu modernizaciju M-84. S obzirom na to da je u više navrata predstavljana različita varijante modernizacije (AB1, AS1 i AS2) za potrebe analize sagledaćemo samo ono što je očigledno.
Izvesno je da bi planirana srpska modernizacija imala bolji ERO u odnosu na T-72B1 MS. Ruski tenk ima stariju generaciju ERO Kontakt 1, koja je znatno slabija od Kontakt 5, koju ima B3.
U stručnoj javnosti se špekuliše da je domaći ERO M-19 bolji čak i od Kontakt 5 a da je neznato slabiji od ERO Relikt, što ga čini superiornijim u odnosu na ono što nudi tenk iz ruske donacije. Osim što se radi o kvalitetnijem ERO, on pokriva i veću površinu a bolje je i uklopljen.
Može se pretpostaviti da bi AS1 imao i sistem samozaštite, kao i nešto bolju bočnu zaštitu guseničnog dela, s obzirom da kombinuje ERO, i protivkumulativnu gumiranu "suknjicu" i rešetku. Ostale prednost ili mane ostaće misterija dok konačno ne bude predstavljena finalna verzija srpske modernizacije tenka.
Logistički, kadrovski i politički izazovi donacije
I dok ne treba imati dilemu oko toga da li će novi tenk imati svoje mesto u VS, ostaju pitanja kako će ti tenkovi biti održavani, ko će ih koristiti i da li bi Beograd mogao da ima i neke političke probleme zbog njihovog prijema.
To što T-72B1 MS predstavlja značajan tehnološki korak napred, ne mora uvek da bude pozitivna stvar za jednu zemlju poput Srbije koja za tri decenije od raspada SFRJ nije u potpunosti uspela da osvoji čak ni remont tenkova koje je sama proizvodila.
VS sada već koristi 247 tenkova M-84 i T-72M u četiri tenkovska bataljona KoV, plus bataljon u teritorijalnoj Banatskoj (ratnoj) brigadi. Kada se tome doda očekivanih 30 tenkova T-72B1 MS, postavlja se pitanje ko će popunjavati 277 tenkovskih posada, ko će održavati toliku tehniku i gde se tačno u Srbiji nalazi borbena prostorija pogodna za razvoj tolikog broja tenkova.
Od ranije je poznato da VS muku muči sa brojem raspoloživih tenkovskih posada, a najveći broj tenkova koji smo imali prilike da vidimo na jednom mestu bilo je na velikoj paradi u Nišu 2019. godine kada je Bulevarom Nikole Tesle u tom gradu prošlo tačno 50 tenkova M-84, što je ekvivalent jednog bataljona.
Neizvesna je i perspektiva jer, s obzirom da se radi o donaciji, nije poznato da li bi Srbija mogla da dokupi dodatnu količinu.
Vijetnam je nedavno izrazio interesovanje za nabavku 60 komada, a od ishoda tog posla zavisiće i odgovor na to pitanje. Ono što je izvesno je da, zbog različitih konstrukcionih rešenja, praktično nije moguće unifikovati tenkove T-72M koji se već koriste u VS sa tenkovima koji su stigli u okviru donacije.
Posledica će biti veliko šarenilo tehnike, problematično za održavanje i snabdevanje rezervnim delovima. Domaća modernizacija, prema najavama iz Ministarstva odbrane, biće provedena fazno pa će VS istovremeno koristiti tenkove M-84, M-84A, M-84AS1, M-84AS2, T-72M i T-72B1MS.
Treba se podsetiti da Srbija ima i političke probleme zbog naoružavanja u Rusiji.
Iako NATO zvaničnici rutinski u javnim nastupima ponavljaju da Srbija, kao vojno neutralna zemlja, ima pravo da sama bira sa kim će graditi vojnu saradnju, iz Evropske unije se ne krije da se od Srbije očekuje da, kao zemlja kandidat za članstvo, uskladi svoju spoljnu politiku prema Moskvi sa tim savezom.
Brisel svojim članicama zabranjuje uvoz, kupovinu ili transport oružja iz Rusije ukoliko su ugovori ili sporazumi zaključeni nakon 1. avgusta 2014.
Slični tonovi stižu i iz Vašingtona. Zbog nabavke ruskog oružja Beograd je prošle godine posetio Tomas Zarzecki, direktor Radne Grupe 231 Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja Stejt Department zadužen za CAATSA sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje.
O operaciji dve evropske vojne sile pročitajte OVDE.
Izvor: Balkanska bezbednosna mreža
