O tome njegov plemenik Komnen Bećirović kaže:
- Poseban skandal je što montenegrinska vlast, uprkos glasitosti i ulozi našeg Mitropolita u celom Pravoslavlju i Hrišćanstvu, jednako mu, još od samog početka, suprotstavlja jednog neznanca i samozvanca, jednog raspopa i raskolnika! I da nije bilo velike borbe koju je Vladika vodio, uz pomoć svog vrednog sveštenstva, srpske inteligencije i vernog naroda Crne Gore, bez sumnje bi već odavno bilo svršeno sa večnom srpskom Crnom Gorom. Dakle, ne samo da je odigrao ulogu u ozdravljenju i očišćenju Crne Gore od zla komunističkoga, nego i u njenoj odbrani od zla dukljansko-mondijalističkoga.
Mitropolitova delatnost ne ograničava se samo na Crnu Goru, on brine o čitavom srpstvu, "budući da je kad se srpski narod u poslednjoj deceniji drugog hristovog milenijuma, našao na golgoti, duboko sastradavao sa njim, zalečujući mu nanesene rane svojom jevanđeoskom rečju i hrabreći ga da istraje u svojoj pravednoj stvari.
- U toku zločinačkog rata NATO protiv srpskog naroda s ciljem da mu se otme svešteno Kosovo i pokloni njegovim vekovnim dušmanima, mitropolit je skupljao komade umorenih Srba po Kosovu da bi ih opojao, služio na ruševinama svetinja i pokazao u svojim propovedima, sve razmere učinjenog zla. Svojim učincima, tačnije svojim podvizima, sasvim je opravdao svetovno ime Risto.
Veličanstveno, kakva je i bila životna misija, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija ispratila je njegova Crna Gora. Do večnog počivališta u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, kome je udario temelje i zavetovao da pod njegovim svodovima bude sahranjen, pratile su ga suze, aplauzi, poruke, besede i povici: "Ne damo svetinje!" Ostale su priče, sećanja prijatelja, najbližih saradnika blaženopočivšeg cetinjskog arhiepiskopa. Poznati advokat Radovan R. Bojović, brat vladike Kirila, prilično emotivno se priseća jednog događaja.
- Nikada neću zaboraviti trenutak kada je moj brat Milan, potonji vladika Kirilo, matematičar od formata, magistar matematičkih nauka, rekao našim roditeljima: Ja odoh u manastir! Ni suze naše majke. Ni reči našeg pok. oca: I pravedno je da jedan od moja tri sina posluži Bogu. Nikada neću zaboraviti onaj susret našeg oca sa mitropolitom u Cetinjskom manastiru prilikom Kirilovog monašenja.
Trenutak tog susreta čuva naša majka kao dragocenu uspomenu. "Vladiko, evo vam danas poveravam moje dete! Neka je Bogom blagosloveno!"
- Bojoviću, blagosloven je vaš dom od danas pa doveka - odgovorio je vladika.
Onda godinama Kirilovo duhovno uzrastanje uz njegovog duhovnog oca i učitelja mitropolita Amfilohija i uvođenje u tron vladika drevne Eparhije Dioklijske, a potom i za episkopa Eparhije (mitropolitu posebno drage) Buenos Aireske i Centralno-južnoameričke SPC.
- Pamtim i svaki trenutak proveden u vladičinoj blizini u dalekom Buenos Airesu, prilikom Kirilovog ustoličenja, radost susreta nakon Službe Božije i priliku da čujem NJegovu blagu i mudru reč. Pamtimo i kada je vladika došao u naš skromni roditeljski dom i utešio nas nakon upokojenja naših prerano otišlih kćerki i sestara Nevenke i Milanke. I reči naše majke nakon toga: "Deco, od danas je naša kuća osveštana! Hvala ti, Svjatejši Vladiko, za roditeljsku pažnju i brigu ne samo prema mom bratu Vladici Kirilu, nego i prema celoj mojoj porodici. Učinio si čast i privilegiju nama niščima time što si nas prigrlio i učinio svojim. Iako uvereni da si danas sa svojim milim Gospodom (oprosti nam), plaču naše duše za Tobom dragi i veliki Učitelju, duhovni gorostasu, oče i brate u Hristu. Moli Boga za nas grešne" - poruka je Radovana Bojovića.
U tuzi i u radosti opraštaju se od mitropolita. Suze, teku, naviru neke drage, nezaboravne slike, koje su zauvek obeležile njenu i dušu majbližih. Reč je o Radovanovoj supruzi, snaji vladike Kirila, Valentini Đukanović Bojović, koja se ovog puta pismeno obraća mitropolitu. Pred njenim očima ređaju se slike, koje olovka beleži:
- Slika prva: Radost kad moju majku iz Katoličanstva uvodite u Pravoslavlje. Za nju je kumstvo sa Vama bila i ostala najveća Svetinja.
- Slika druga: "Krstiću se samo ako me krsti Mitropolit Amfilohije", ponavljao je uporno moj pokojni ujak Zoran, na moje molitve i molbe da se krsti. I zaista, Mitropolit (koji se kao istinski Pastir brinuo o spasenju svakog čoveka) stade jednog dana pred mojim ujakom i reče: "Hajde, blago meni, da te privedemo Bogu". I bi tako.
- Slika treća: Čudo Božije. Kada su već i lekari bili digli ruke od mog bratanića Spasoja, teško stradalog u saobraćanoj nesreći, Vladičine Svete Molitve učiniše čudo. "Ne brinite, Spasoje će biti dobro, njega će ime njegovo da spasi!", bile su Vladičine reči nakon izlaska iz šok-sobe u kojoj je Spasoje ležao. I prve Spasojeve reči kada se probudio iz kome bejahu: "Mene je spasao Bog i Vladika Amfilohije!"
- Slika četvrta: "Biće mi čast da venčam tvoju Valentinu", odgovorio je Vladika mojoj majci. Eto, ja bedna, obična, doživeh da takav Vaseljenski čovek, duhovnik, mudrac, živi Svetac, prozbori ove reči o meni. Na mom venčanju imao je ulogu mog rano preminulog oca i ja sam čitavog života osećala tu Vladičinu očinsku brigu za mene i moju porodicu. Slika peta: Bog je uslišio moje molitve i da Mitropolit krsti moje čedo, mog sina Rada. Neka ga Vladičin blagoslov prati u sve dane života njegova.
- I radost susreta u Cetinjskom manastiru, u kući moje majke i moga brata Alekse (Vladičin ljubimac kumče Risto često nas okupljao), dovoljno bejaše da se dotaknemo NJegove Svete ruke i da nas mine svaka muka i gorčina... Dolazićemo Ti, mili naš, da Ti isplačemo sve naše probleme, da nas utešiš i pomiluješ svojom LJubavlju", poručuje Valentina Đukanović Bojović.
Islamska država započela žestok napad! Više o tome OVDE.
Izvor: Večernje Novosti
