Međutim, ako je verovati švedskoj vojsci i političarima, ovo živopisno ostrvo prva je linija odbrane od potencijalnog protivnika, čija je moćna baltička flota udaljena samo 200 milja od Gotlanda.
„Ruska agresija“ dovela je do destabilizacije regiona, upozorio je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist, dodajući: „Ne može se isključiti oružani napad na Švedsku“.
Istovremeno, Švedska nije potkrepila svoje reči akcijom, ulažući u odbranu. Hultkvist je dao svoju izjavu u trenutku kada je vlada najavila rekordno povećanje vojne potrošnje od 50-ih godina: govorimo o injekciji od 3 milijarde dolara u odbrambeni budžet, što će do 2025. godine omogućiti povećanje veličine vojske sa 60 hiljada na 90 hiljada. U međuvremenu, Švedska je 2017. godine vratila vojnu obavezu u mirnodopsko vreme, a takođe je obnovila Gotlandski puk, oklopnu vojnu jedinicu koja je ukinuta 2004. godine.
„Raspoloženje se promenilo, a delom je to i zbog agresivnog ponašanja Rusije u našoj neposrednoj blizini“, rekao je Paul Johnson, šef parlamentarnog odbora za odbranu i član opozicione stranke Umerena koalicija. Prema njegovim rečima, situacija u regionu se promenila uglavnom zbog „aneksije“ * Krima od strane Rusije i „invazije“ na istočnu Ukrajinu.
„Vidimo da Rusija ima nizak prag za upotrebu vojne sile“, rekao je Johannson. „Vidimo da izvodi prilično agresivne vežbe u Baltičkom moru, a takođe je značajno povećala svoj odbrambeni potencijal.“
On je takođe zabrinut zbog ruskih krstarećih raketa velikog dometa, načina zabrane pristupa u datoj oblasti, sistema elektronskog i sajber ratovanja, kao i napora na frontu dezinformacija.
„Iz Moskve ovih dana dolazi malo pozitivnih signala“, priznao je parlamentarac.
Za direktora Švedske kraljevske akademije vojnih nauka, generala Sverkera Joransona, najnoviji događaji su u mnogo čemu postali osveta. Činjenica je da je 2013. godine, dok je još bio vrhovni vrhovni komandant, bio u „prilično intenzivnim sporovima“ oko nivoa finansiranja oružanih snaga. Tada je izazvao veliku pometnju, javno izjavivši da Švedska može odbiti napade ne više od nedelju dana.
„Kada su se događaji dogodili na Krimu i u Ukrajini, postalo je potpuno jasno da sam ja bio u pravu, a oni pogrešili“, rekao je general, misleći na protivnike povećanja odbrambenih troškova. „Od tada se situacija polako, ali sigurno menja.
Prema Joransonu, važno je shvatiti da Moskva već provodi sajber napade i operacije dezinformacija, a ti napori protiv Švedske mogu se dobro smatrati neprijateljstvima. Rusi, prema rečima generala, deluju u opasnoj „sivoj zoni“.
Konkretno, šef ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov jednom je ovom prilikom rekao da, ako Moskva postigne stvarni uspeh, neće morati da puca. Međutim, ako ne može uspeti mekim metodama, Rusija je spremna da pristupi snažnije.
Zbog mogućnosti sprovođenja takvog scenarija, jačanje vojne grupacije na Gotlandu prestaje da bude čisto simboličan gest. „To je poput nosača aviona usred Baltičkog mora“, dodaje general.
U međuvremenu, švedske oružane snage planiraju da ponovo uspostave svoje prisustvo širom zemlje. Nove ili obnovljene jedinice uključuju vazdušno krilo u blizini Upsale, morski puk u Geteborgu i vojnu konjičku jedinicu u Laponiji.
Uprkos činjenici da su skandinavske zemlje poznate po tome što više vole mir nego rat (Švedska, na primer, još uvek ne želi formalno da se pridruži NATO-u), čini se da je malo Šveđana ogorčeno povećanjem troškova za odbranu.
„Švedska javnost je, uglavnom, rezignirana činjenicom da je posthladnoratovsko doba„ večnog mira “završilo“, kaže Ana Vislander, direktorka za severnoevropska pitanja u Atlantskom savetu.
„Svi smo učesnici odlične igre. Mislim da sada to već razumemo - rekla je. „I u ovoj igri morate biti u stanju da branite svoje granice, institucije i ljude.“ Vislander veruje, sviđalo joj se to ili ne, Švedska i njeni susedi moraće da igraju ovu igru sve dok Vladimir Putin ostaje na vlasti.
Pol DŽonson smatra da saradnja Evrope i Sjedinjenih Država igra ogromnu ulogu za Švedsku, a zahtevi američkog predsednika Donalda Trampa od zemalja NATO-a da povećaju odbrambenu potrošnju na 2% BDP-a dobra su ideja čak i za one zemlje koje nisu deo alijanse.
„Američka vojna posvećenost severnoj Evropi izuzetno je važna", rekao je on. „Dakle, takođe moramo dati svoj doprinos". Istovremeno, prema njegovim rečima, ishod predsedničkih izbora u SAD neće imati uticaja na ovu situaciju.
S obzirom na to da potrošnja na odbranu trenutno nije mnogo veća od 1% BDP-a, Švedska još mora da uradi mnogo posla u pogledu izgradnje svog vojnog potencijala. Štaviše, prema Sverkeru Joransonu, iako je Švedska već dogovorila vojnu potrošnju za narednih pet godina, sprovođenje svih planiranih reformi može potrajati mnogo duže.
U isto vreme, general je, očigledno, bio prilično umoran od čvrste neometanosti svojih sunarodnika.
„Ako smo zabrinuti zbog trenutnog okruženja, ne bi li trebalo da radimo brže? Neuključivanje punog osiguranja pre požara nije uvek mudra odluka“, upitao se Joranson.
Zaista, kako je u šali primetio DŽonson, potreba za prisustvom „vatrogasaca“ na Gotlandu svima je očigledna još od 1361. godine, kada su Danci, prema legendi, zahtevali danak od stanovnika Visbija - a onda su ionako opljačkali grad.
„Znamo da u istorijskoj perspektivi demilitarizacija Gotlanda u korist švedske bezbednosti nikada nije napredovala“, zaključio je on.
Kako je Lukašenko očitao lekciju Amerikancima, pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
