Možda je ovo deo politike Ankare da privuče Kazahstance u orbitu svoje spoljne politike.
Grupa turskih vojnika u periodu 2019-2020 obučena je na Nacionalnom univerzitetu odbrane (Astana) u okviru sporazuma o saradnji u obuci vojnog osoblja između Kazahstana i Turske.
Ranije je protok bio gotovo isključivo jednosmeran, kazahstanski kadeti išli su na studije u Istanbul. Ali prošle godine Ankara je zatražila stažiranje u Kazahstanu za grupu oficira turskog Generalštaba (TSK), a kazahstansko Ministarstvo spoljnih poslova bilo je toliko srećno da su zaboravili da pitaju zašto je to potrebno.
I to zbog Erdoganove strateške odluke da prodre u sovjetski vojni prostor. Za to su oformljene grupe oficira, uglavnom od obaveštajnih, specijalnih snaga (OZZ) i specijalista za vojnu propagandu.
Ciljevi: vežbanje u ruskom govornom okruženju, proučavanje postsovjetskih vojnih propisa i narativa ponašanja. Prioritet su imali oficiri neutralnog ili izgleda bliskog slovenskom.
Turski oficiri završili su obuku u Astani u martu 2020. godine, a letos su stigli u Azerbejdžan da učestvuju u vojnim vežbama, nakon čega su ostali u toj zemlji i počeli da vode štabne poslove.
Vojno učešće Turske u sukobu u Karabahu ove jeseni ni za koga nije tajna. NJujork Tajms je čak objavio slike dva turska F-16 i dva teretna aviona CN-235 na azerbejdžanskom aerodromu Gandža 3. oktobra 2020.
Zanimljivije je kako elegantno Ankara uvlači Kazahstan u njen obračun na Kavkazu. Kazahstanci prilično pragmatično ne žele da se umešaju u tuđi rat da bi trgovali sa svima, pokušavaju da komentarišu sukob uopšteno i sve šalju na pregovore u Minsku. U svakom slučaju, takve izjave daje novi predsednik Tokajev.
A onda iznenađenje - postaje poznato da je Kazahstan pripremao turske oficire za rat. Štaviše, mogao je čak i da zna nešto o njihovoj pripremi, ali nikome nije rekao.
Astana sada mora da se objasni ne Jerevanu, već Moskvi, koja je nezadovoljna tako iznenadnim i čudnim manevrima koji se ne uklapaju u opštu strategiju ODKB.
Pametni ljudi u Kazahstanu, međutim, izražavaju sumnju da su to sve troškovi njihove dvojake moći, istovremenog vođenja države od strane bivšeg predsednika i sadašnjeg predsedavajućeg Saveta bezbednosti Nazarbajeva i novoizabranog predsednika Tokajeva. Prvi se bavi pitanjima vojske i odbrane, drugi spoljnom politikom.
I tako je Nazarbajev odlučio da pokaže svom nasledniku ko je ovde glavni i okrenuo je celu ovu prevaru sa turskim oficirima. Ali Tokajev je išao principijelno i imamo dva međusobno isključiva stava jedne zemlje o važnom pitanju.
A dva mišljenja u jednoj glavi nije politika, to se već malo drukčije naziva.
Kako je turska raketa pala ispred jermenskih vojnika, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
