U subotu je proglašena pobeda njegovog rivala DŽozefa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD, a danima unazad bilo je očigledno da on vodi u većini država, uključujući nekadašnje bastione republikanaca, što Tramp vidno nije dobro podneo.
“Imao sam tako veliku prednost u svim tim državama do kasno u izbornu noć, samo da bih video da te prednosti nekim čudom nestaju kako dani prolaze. Možda će se te prednosti vratiti kako budu napredovale naše pravne procedure”, najavio je u petak Tramp.
On tvrdi da je on osvojio izbore, koje je nazvao “nameštenima”, dok njegovi advokati popunjavaju tužbe na više mesta. Republikanci su pozvali da se glasovi u nekim državama ponovo prebroje dok se demokrate plaše borbe za vlast, jer nije jasno kako će skloniti Trampa iz kancelarije ukoliko on odbije da izađe.
U petak je portparol Bajdenove kampanje Endru Bejts rekao da osoblje demokratskog kandidata ne brine zbog Trampovog odbijanja da napusti Belu kuću, ne zato što ne veruju da bi on mogao da se zabarikadira u Ovalnu sobu, već zato što će ga obezbeđenje ispratiti iz kancelarije.
- Američka vlada je savršeno sposobna da isprati uljeze van iz Bele kuće – rekao je Bejts.
Nakon što je Bajden poveo u nekoliko ključnih država – Pensilvaniji i DŽordžiji – što je jasno ukazalo na pobednika, mediji su preneli da Tramp nije ni pripremio govor u slučaju poraza, dok je u razgovorima sa saveznicima poslednjih dana – kako tvrde izvori Si En En-a upoznati sa slučajem – rekao da nema nameru da prizna izbore.
72 dana haosa
Kako će, dakle, proći ovaj haotični period, dok za 72 dana ne dođe na red inauguracija, nije poznato.
Velika nepoznanica pre izbora bila je da li će protesti ili ulično nasilje imati ulogu u glasanju. Već je bilo žestokih protesta ispred birališta u Detroitu i Arizoni, kao i nakon proglašenja pobednika. Ako Trampove ili Bajdenove pristalice izađu na ulice, to bi moglo da dovede do haosa.
Dok su se još brojali glasovi, Tramp je svojim izjavama da je pobedio na izborima samo uneo razdor među republikance. Za sada je bilo kritika, doduše uzdržanih, od strane senatora Peta Tumija i Rika Santoruma. Mnogi penzionisani vojni zvaničnici poznati javnosti već su se distancirali od predsednika. Vođa većine u Senatu Mič Mekonel je izrazio veru u glasanje i podržao Trampovo pravo na tužbu.
“Svaki legalni glas se treba računati, ali nijedan koji je nezakonito predat”, “tvitovao” je on u petak.
Trampova porodica pružila je podršku predsedniku, uključujući njegove savetnike i sinove, koji vode napore da rezultate izbora ospore na sudu i pritiskaju druge republikance da ga brane. Kako piše "Blumberg" Trampova kampanja je od dana izbora podnela najmanje sedam tužbi, vezano za glasanje u Pensilvaniji, Arizoni, DŽordžiji i Viskonsinu.
Dva savetnika kampanje i jedan izvor blizak Trampu rekli su da će on iscrpeti sve pravne mogućnosti da se bori oko rezultata u nekoliko ključnih država pre nego što uopšte razmotri predaju.
- On je u borbenom stanju. Misli da mu to ide u korist – rekao je jedan izvor Si En EN-a.
Ivanka Tramp, predsednikova ćerka i savetnica Bele kuće, ponovila je na “Tviteru” Mekonelove reči.
“Svaki legalno dat glas se treba računati, svaki ilegalno dat ne. Ovo ne treba da bude predmet kontroverzi”, navela je ona, dodajući da to “nije partijsko saopštenje”.
Izvršni direktor “NJuzmaksa” Kris Rudi, član centra Mar-a-Lago koji ima kontakt s predsednikom, kaže da Tramp “nije slep na realnost”.
- On nije slep na realnost oko toga kakvi su rezultati i razgovaraće sa svojim advokatima - rekao je Rudi, dodajući da misli da Tramp ima snažan slučaj.
Svaka američka država, osim roka za brojanje glasova ima i rok za njihovo potvrđivanje. U DŽordžiji državni sekretar treba da potvrdi glasove guverneru 20. novembra, dok je u Pensilvaniji rok 23. novembar. Zvaničnike u Severnoj Karolini očekuje ponovno brojanje nakon 20. novembra, što bi moglo da potraje još nedelju dana. Rok za rešavanje izbornih sporova je 8. decembar.
Državni tužilac Vilijam Bar još se nije oglasio oko toga da li vidi dokaza za Trampove tvrdnje o izbornoj prevari.
Sudske bitke
Sudske bitke mogu ući u jesen i zimu, ali će na kraju naleteti na rokove postavljene u zakonu i Ustavu. Ponovno brojanje će usporiti, ali ne i zaustaviti proces. Ponovno brojanje glasova u Viskonsinu koje zahteva Tramp mora da plati njegova kampanja, a procenjuje se iznos od tri miliona dolara. Republikanski nacionalni komitet (RNC) pokušava da sakupi 60 miliona dolara kako bi pokrili sudske bitke a te napore će, kako piše “Dejli mejl”, voditi Dejvid Bosi, član Trampovog unutrašnjeg kruga.
Trampov tim već pokušava da natera Vrhovni sud da preispita odluku da li je Pensilvanija prihvatala glasačke listiće nakon 3. novembra.
Vrhovni sud – u kojem je konzervativna većina sada šest spram tri, nakon što je Tramp pre izbora postavio Ejmi Koni Baret u instituciju, tradicionalno prepušta državama da same donesu svoje izborne zakone.
Koliko god da se Tramp parniči, tu je fiksan datum koji se bliži – 8. decembar. Taj rok – smešten u federalnom zakonu – navodi da ako su izbori sporni, a država je pratila svoje procedure da odredi rezultat do tog roka - šest dana pre sastanka Elektorskog koledža – onda se rezultati smatraju finalnima.
“Dejli mejl” podseća da je Vrhovni sud 2000. izdao odluku u slučaju DŽordža Buša protiv Ala Gora 12. decembra na dan isteka roka. To je efektivno zamrzlo izbore, slučaj je poslat nazad Floridi – oko koje se vodio spor – radi daljih akcija, ali nije bilo vremena za to. Tadašnja državna sekretarka Floride Ketrin Haris već je potvrdila glasove državnih elektora za Buša.
Može li Tramp da napravi haos 14. decembra?
Tog datuma se države sastaju odvojeno kako bi njihovi elektori mogli da glasaju. Ovo je trenutak kad države u kojima republikanci vode glavnu reč mogu da preokrenu glasanje stanovništva u korist Trampa pozivajući se na “korumpirano” glasanje.
Republikanski lideri u Pensilvaniji signaliziraju da će postaviti elektore izabrane od strane naroda, ali nisu uzeli u obzir jedan scenario – da zakonodavno telo postavi svoj izbor za demokratskog elektora na svoju ruku.
Takvog poteza u državnoj legislaturi nije bilo od 19 veka, ističe “Dejli mejl”. Zakon ograničava priliku da se deluje u slučajevima kad glasači “nisu uspeli da izaberu”.
Ukoliko bi se to dogodilo u državama koje osvoji Bajden – poput DŽordžije, Viskonsina ili Arizone – države će poslati dva rivalska para elektora u Kongres, što bi moglo da izazove politički haos kad se Kongres sastane.
Još jedan datum je kritičan, 5. januar, kad republikanci moraju da osvoje Senat DŽordžije na izborima koji će odrediti kontrolu nad tim telom i ubaciti još više neizvesnosti. A sledećeg dana Kongres potvrđuje glasove, što je nova šansa za ometanje ili još gore – ustavnu krizu.
Kongres se sastaje 6. januara da izbroji elektorske glasove, a predsedavaće potpredsednik SAD Majk Pens. Kad se Elektorski koledž sastane oči u oči 14. decembra, što je prvi ponedeljak nakon druge srede u decembru kako zakon nalaže, reč ima Kongres.
Tu bi moglo biti prave borbe u slučaju da elektorski rezultat bude izjednačen, što trenutno deluje malo verovatno jer je već proglašen pobednik. Ali, kad države predstave svoje elektore, dolazi do prilike da se ukaže na primedbu. Potom će svaka komora glasati da li je prihvata. Međutim, moraju da je usvoje oba doma.
Najgori scenario bi bio ako bi podeljeni domovi hteli da odobre različite državne elektore. Ukoliko se to desi, Bajden i Tramp bi mogli da tvrde da su osigurali mandat. Nakon toga nema zakona kojem bi se mogli okrenuti za odgovor, ukazuje “Dejli mejl”.
Šta ako predsedik fizički neće da napusti Belu kuću?
Tramp je rekao da će prihvatiti rezultate “pravičnih” izbora, dok je Bajden rekao da će SAD imati izbore “kao i uvek dosad” i poručio da će njegov rival “otići”.
Nepolitički pomoćnici kontrolišu mejl sistem Bele kuće. Ulaz kontrolišu agenti Tajne službe. Demokrate su upozorile na potencijalno uništavanje dokumenata, što je teško postići u digitalnoj eri. Krajnja noćna mora za Bajdena bi bila da se Tramp fizički zatvori u Beloj kući dok novi predsednik polaže zakletvu. Ali, kako su već istakli iz njegove kampanje, “vlada je savršeno sposobna da isprati uljeze iz Bele kuće”.
Tajna služba, američki maršali, čak i policija od ponoći 20. januara odgovaraće Bajdenu. On može od njih prosto da zatraži da isprate Trampa iz kancelarije.
Za Belu kuću važi poseban zakon, a kazna za njegovo kršenje je maksimum godina dana u federalnom zatvoru. Prema tom scenariju, Tramp bi mogao biti Bajdenov gost nešto duže, samo ne u Beloj kući.
“Dejli mejl” nagađa da bi Tramp mogao da sklopi nagodbu, s obzirom na njegove ranije skandale, uključujući istragu Roberta Malera o ruskoj umešanosti u predsedničke izbore 2016, impičment, ali i poreski skandal i poslovanje pre nego što je postao predsednik.
25. amadman
Tramp ne može da zadrži vlast kao jedan čovek u Beloj kući. Ako izgubi podršku Majka Pensa i svog kabineta, postoji još jedna mogućnost: oni ga sklanjaju koristeći se 25. amandmanom, kad on nije sposoban da napusti dužnost. Jedan deo amandmana opisuje kako se predsednik sklanja iz kancelarije ako sam ne ode ili nije sposoban za to.
Potpredsednik i većina drugih glavnih zvaničnika izvršnih odeljenja (ministry) moraju da upute zvanično pismo predsednicima oba doma Kongresa, navodeći da predsednik nije sposoban da napusti dužnost. Dakle, najmanje osam od 15 članova kabineta zajedno sa potpredsednikom moraju da se slože da se predsednik mora skloniti.
Nakon što su obavešteni domovi Kongresa, potpredsednik postaje v.d. predsednika. Predsednik može da ospori te navode i da dobije četiri dana dok ovi potvrđuju svoje navode. Potom Kongres ima dva dana da se sastane i još 21 dan da izglasa da li je predsednik nesposoban, za šta je potrebna dvotrećinska većina.
Čim to izglasaju, predsednik gubi moć i sklanja se, potpredsednik obustavlja akciju i polaže zakletvu za predsednika. Ali, ako se debata i glasanje okončaju bez potrebne većine, predsedniku se vraćaju njegova ovlašćenja.
Alternativno, Kongres može da uspostavi svoj mehanizam da zaključi da li je on sposoban za kancelariju – komisiju ili zajednički komitet. Pens i dalje treba da se složi sa njihovim zaključkom.
Inaguracija
U međuvremenu, planovi za inauguraciju novoizabranog presednika se nastavljaju po svom rasporedu. Zaposleni u Kapitol Hilu obezbediće područje, ukoliko ne dođe do promene zbog pandemije korona virusa.
Kako se ceremonija približava, Tramp i njegov tim suočiće se i sa pitanjima tipa da li će se on pojaviti na Bajdenovoj inauguraciji, kao što se Hilari Klinton pojavila na njegovoj 2017.
Tu je i tradicionalno slikanje odlazećeg i novog predsednika i zajednička vožnja u limuzini – ukoliko poraženi kandidat odluči da se pojavi na inauguraciji. Mada, pojedini mediji su već objavili da se U međuvremenu, planovi za inauguraciju novoizabranog presednika se nastavljaju po svom rasporedu. Zaposleni u Kapitol Hilu obezbediće područje, ukoliko ne dođe do promene zbog pandemije korona virusa.
Kako se ceremonija približava, Tramp i njegov tim suočiće se i sa pitanjima tipa da li će se on pojaviti na Bajdenovoj inauguraciji, kao što se Hilari Klinton pojavila na njegovoj 2017.
Tu je i tradicionalno slikanje odlazećeg i novog predsednika i zajednička vožnja u limuzini – ukoliko poraženi kandidat odluči da se pojavi na inauguraciji. Mada, pojedini mediji su već objavili da se aktuelni predsednik neće pojaviti na inauguraciji.
Rusija otvoreno pomaže Nagorno-Karabahu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic