Crnogorski predsednik je, naime, ispričao da je odmah nakon referenduma o crnogorskoj nezavisnosti pre 14 godina predložio da se crkva tamo zove pravoslavna bez nacionalnog predznaka srpska. U tu svrhu, kaže, formiran je i Episkopski savet. Ovo telo i dan-danas funkcioniše u Crnoj Gori i čine ga trojica vladika, čelnika mitropolije i dve eparhije koje deluju na teritoriji te države.

Ideja, dodao je Đukanović, na startu nije bila odbačena, što je ocenio kao odličan korak.

- Odmah nakon nezavisnosti 2006. i tokom razgovora s Amfilohijem u prisustvu jednog zajedničkog prijatelja predložio sam mu da treba razmišljati o tome da pravoslavna crkva u Crnoj Gori dobije takvo ime da bismo je oslobodili nacionalnog predznaka, odnosno predznaka tih srpsko-crnogorskih podela - rekao je Đukanović u intervjuu Beti.

Teorija evolucije

Dali su, dodao je Đukanović, izvesno vreme "jednoj takvoj potencijalnoj evoluciji":

- Ta ideja tada nije odbijena. Taj proces komunikacije između SPC i države u jednom periodu nakon nezavisnosti tekao je dosta primereno. Međutim, dalji razvoj političkih događaja u Srbiji, regionu i na globalnoj sceni doveo je do zaoštravanja koja su se ispoljila, pre svega, zbog obnove velikodržavnih ideja.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost kaže da ovi navodi Đukanovića samo potvrđuju ono što je i ranije bilo poznato, a tiče se njegove namere da formira nekakvu samostalnu i autokefalnu pravoslavnu crkvu.

- Međutim, taj Đukanovićev projekat nikada u svom fokusu nije imao tzv. crnogorsku pravoslavnu crkvu Miraša Dedeića, koju su stvorili sledbenici Slavka Perovića, već plan da se eparhije SPC koje deluju na području Crne Gore, a pre svih Mitropolija crnogorsko-primorska, odvoje i uvedu u raskol sa crkvom-majkom. Pravoslavni narod to, na sreću, nije dozvolio iako je možda u crkvenoj jerarhiji i bilo nekih koji su bili spremni da sa Đukanovićevim režimom razgovaraju na tu temu - navodi Starović.

On smatra da Đukanović od svojih jasno iskazanih namera neće odustati, ali veruje da je od njihovog ostvarenja danas mnogo dalji nego pre godinu dana:

- Veličanstveni litijski pokret je udahnuo veliku snagu i samopouzdanje Srbima u Crnoj Gori.

Krajnja mera

Istoričar Saša Adamović kaže za naš list da je i bez Đukanovićevog eksplicitnog priznanja bilo jasno da pokušava da izvede svojevrsni društveni inženjering i od većinskog naroda Srba napravi tzv. crnogorsku naciju, zasnovanu na antisrpstvu:

- Krajnja namera je bila da uništi SPC, kao što je to pokušao Ante Pavelić u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata kad je pravio Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Ili Josip Broz Tito, koji je pravio Makedonsku pravoslavnu crkvu. Bilo je nekoliko faza u toj naopakoj delatnosti. Od pokušaja da ukine prefiks srpski preko propalog eksperimenta formiraja CPC do neslavnog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je bio crvena linija preko koje narod u Crnoj Gori nije mogao da pređe, što je pokazao na litijama, čiji je rezultat poraz Milovog DPS na izborima i pad sa vlasti posle 30 godina.

I dalje priziva sporni zakon

Đukanović je rekao da nema nikakvu sumnju da će Zakon o slobodi veroispovesti biti pre ili kasnije deo pravnog pokreta Crne Gore iako tamošnja nova vlada najavljuje da se to ni u kom slučaju neće dogoditi u ovom obliku. Poručio je i da je spreman za odlučnu odbranu crnogorske nezavisnosti (mada je niko i ne ugrožava).

- Pa ne bilo nas ako nismo u stanju da odbranimo crnogorsku nezavisnost. Ne bilo nas. A ima nas - kaže Milo.

Milova policija ponovo hapsi vernike po Crnoj Gori. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf