- Nemojte da nam kažete da poglavlja nisu otvorena zbog Briselskog sporazuma. Šta je to što Srbija iz tog sporazuma nije ispunila? Kažite lepo da je problem u nečem drugom. Što nećeš da daš 100 odsto "Gazivoda". Ja neću da ih dam. Neka kažu da zbog toga nema otvaranja - poručio je Vučić, rekavši da smo nudili da odnos vlasništva bude po 50 odsto, ali da Priština to nije prihvatila.
Tako je Vučić govorio o jezeru Gazivode, koje se jednom trećinom nalazi na teritoriji centralne Srbije, a dve trećine na severu Kosova i od velikog je značaja za energetski sistem. Vučić je nekoliko puta u svojim nastupima bio izričit da neće dozvoliti predaju Gazivoda, iako je potpisivanjem Briselskog sporazuma iz 2013, Srbija preuzela niz obaveza u oblasti energetike. Tako dogovoreno da kosovski operator bude priznat za celu teritoriju Kosova, a da će Elektromreže Srbije pružati podršku da kosovski operator postane član evropske mreže. Dogovoreno je i osnivanje preduzeća Elektrosever i EPS Trgovina koja bi radila po zakonima Kosova.
Međutim, u aprilu ove godine, nakon što je Evropska mreža operatora prenosnog sistema (ENTSO) izglasala da kosovski operator prenosnog sistema KOSTT može da funkcioniše samostalno, izostale su reakcije zvaničnog Beograda, tačnije Vučića, koji ionako predstavlja sve institucije.
- Dugo vremena i u više navrata je Aleksandar Vučić ponavljao kao papagaj "Ne dam Trepču, ne dam Gazivode“. Koristeći pandemiju koronavirusom, u tišini, predsednik Srbije je separatistima iz Prištine predao Gazivode. Dozvolio je da Priština i Tirana formiraju zajedničku elektro-prenosnu mrežu Kosova i Albanije a da Srbija nijednim znakom nije pokazala da je protiv toga - reagovao je Narodni pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“.
Zatim je u septembru Vučić u Vašingtonu, pod patronatom Donalda Trampa, potpisao sporazum sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, kojim se, na vrlo maglovit i nejasan način, pominje jezero Gazivode i problem elektrosnabdevanja. U sporazumu piše da će se "obe strane složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“.
- U sporazumu ne postoji nijedan podatak iz koga se može naslutiti korist Srbije u vezi jezera Gazivode. Ovako nejasnim sporazumom i prepuštanjem trećoj strani da arbitrira u navedenim pitanjima Srbija može samo izgubiti ono što ima u ovom trenutku a nikako bilo šta dobiti - prokomentarisao je odredbe sporazuma ekonomista Milan Kovačević.
Da je Kovačević bio u pravu, dokaz je i vest da je započelo nezavisno delovanje Kosova kao regulatorne zone u okviru regulatornog bloka Albanija-Kosovo i da je počeo sa radom dalekovod od 400 kW između dve zemlje.
Albanski premijer, Edi Rama, koji je bio prisutan u dispečerskom centru Operatora prenosnog sistema, izjavio je da je to rezultat regionalnog Šengena.
I tako, od "Ne damo Gazivode", došli smo do situacije da Vučić svojom politikom, ćutke i bez ikakvog otpora, preda Kosovu Gazivode i ceo elektroenergetski sistem.
Ostaje samo da se vidi da li će jezero koje je nakon Vašingtonskog sporazuma preimenovano u Trampovo jezero, nanovo promeniti ime i postati Bajdenovo, kao rezultat mudre politike Vučića.
Amerika drhti pred novim ruskim raketama, najavljuju apokalipsu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Direktno
