Budući da će uloge državnog sekretara (predsednik vlade u SAD-u) i savetnika za nacionalnu bezbednost Bajden dodeliti svojim dugogodišnjim saradnicima Entoniju J. Blinkenu i DŽejku Salivenu, prva sila sveta će se vratiti međunarodnim "intervencijama" i promenama režima drugih država. Saliven je bio savetnik za državnu bezbednost u Obaminoj administraciji. Blinken je bio jedan od članova Saveta za nacionalnu bezbednost za vreme Klintona, savetnik za nacionalnu bezbednot potpredsednika pri Obaminom Kabinetu, a zatim i zamenik potpredsednika, koji je tada bio upravo DŽozef Bajden.
Rat protiv Srbije
DŽordž Samueli podseća javnost da je Klintonova administracija, čiji je Blinken bio istaknuti član obebedila dolazak mudžahedina u Bosnu, među kojima je bio i Osama bin Laden. Ričard Holdbruk, tadašnji savetnik za Kanadske i Evropske poslove, se kasnije hvalio efikasnošću ovog poteza, uporedivši ga sa time kako je Čerčil sklopio savez sa Staljinom protiv Hitlera i zaključio da je to bio legitiman čin, a da je "u ovom slučaju činjena ista stvar, samo u manjim razmerama".
Klintonova Administracija je kasnije potpomogla naoružavanje i obučavanje OVK, u nadi da će njeno terorističko delovanje podstaći vlast Jugoslavije da reaguje odmazdom, a humanitarna katastrofa koja bi usledila je trebalo da posluži kao povod za NATO bombardovanje. Budući da je takva reakcija izostala, Jugoslaviji je postavljen ultimatum: Ili će biti potpisan sporazum u Rambujeu ili sledi bombardovanje. Budući da je ponuđeni sporazum u uključivao Dodatak B, koji je podrazumevao da NATO snage mogu da se neograničeno kreću preko cele teritorije Jugoslavije uz potpuni imunitet pred međunarodnim pravom, Slobodan Milošević je odbio da ga potpiše. Kada je počelo bombardovanje, Klintonova administracija je tvrdila da je ono reakcija nastojanja vojske Jugoslavije da protera albansko stanovništvo, iako do tog trenutka nije bilo izbeglica. Iako je sve ovo bilo protivno međunarodnom pravu, Blinkenu to nije smetalo, naprotiv, bio je aktivni učesnik u NATO agresiji.
"Zaštita civila" u Libiji
Entoni Blinken je, tvrdi Samueli, bio jedan od najvatrenijih zagovornika bombardovanja Libije, za koje je kao povod data namera da se zaštite civili u Bengaziju kojima je režim Moamera El Gadafija navodno predtavljao pretnju. Ipak, dugo nakon što je nestala svaka moguća pretnja po stanovnike ovog grada, NATO je odbio da prekine bombardovanje sve do Gadafijevog pogubljenja.
"Premalo je učinjeno" u Siriji.
Nedugo nakon agresije na Libiju, Obamina administracija je ovlasila CIA da pomogne obaveštajnoj službi Saudijske Arabije da naoruža i obuči pobunjenike protiv režima Bašara Asada u Siriji. Oružije namenjeno pobunjenicima je ubrzo završilo u rukama Islamske Države(tadašnje ISIS), čije je delovanje uskoro bacilo Siriju na kolena i izazvalo humanitarnu katastrofu čije posledice oseća ceo Bliski Istok i Evropa, koja se najbolje ogleda u još uvek aktuelnoj migrantskoj krizi. U članku koji je objavio prošle godine, Blinken je izrazio "žaljnje što nije učinjeno više da se zbaci Asadov režim". "Bez uvođenja dovoljno jake sile, nikakav mir se nije mogao ni ispregovarati ni postići. Danas vidimo posledice: Stotine hiljada mrtvih civila, milioni izbreglica i jačanje uticaja Rusije Irana i Hezbolaha.", napisao je Blinken.
Takođe, Blinken se zalagao za intervenciju i u Ukrajini, tako da u sladu sa takvom biografijom, "Spoljna politika koju će voditi Blinken će neupitno podrazumevati obilnu upotrebu do sada već dobro poznatih sredstava za promenu režima po svetu: bombe, projektili, naoružavanje džihadista i neo-nacista da vode sporedne ratove za interese Sjedinjenih Američkih Država, ekonomske sankcije i lažne projekte "civilnog društva", zaključuje DŽordž Samueli.
Poznato kada će šef ruske diplomatije doći u Beograd! Više o tome OVDE.
Izvor: Alo
