NJegovi agresivni napadi u Libiji, Nagorno-Karabahu i Istočnom Mediteranu pomogli su mu da zaseni poraz koji je pretrpeo prethodne godine kada je AKP izgubila lokalne izbore u većim gradovima, a članstvo počelo da se osipa.
Ali, strategija je možda dostigla svoje limite. Čini se da ni investitori ni šira javnost više ne nasedaju na Erdoganovo obećanje o novoj ekonomskoj eri. Generalno, čini se da predsednik i njegova stranka gube poverenje urbanog stanovništva i mladih konzervativaca.
Sada, kada se pandemija korona virusa pokazala otpornijom nego što se očekivalo i male su nade za značajan ekonomski oporavak 2021. godine, turske opozicione stranke pokušavaju da krenu u akciju. Erdogan će možda ignorisati njihove pozive za vanredne parlamentarne izbore, koji bi trebali da budu održani 2023. godine, ali može da očekuje da ga politički rivali pritiskaju na svakom koraku.
Među onima koji jedva čekaju da krenu u ofanzivu su Kemal Kilidžaroglu, koji je na čelu glavne opozicione stranke CHP, kao i njene najsjajnije zvezde, Ekrem Imamoglu i Mansur Javas, gradonačelnici Istanbula i Ankare.
Međutim, najbolje šanse opozicije da sruši Erdogana možda su dve žene sa suprotnih strana političkog spektra: Meral Akšener, šefica Dobre stranke, i Kanan Kaftandžoglu, šefica istanbulske kancelarije CHP-a.
NJih dve teško da mogu da budu više različite. Akšener (64) je nacionalistkinja, članica turske političke elite i bivša ministarka unutrašnjih poslova. Poznata pod nazivom Asena, po mitskoj turskoj vučici, ona ne krije želju da zameni Erdogana na mestu predsednika.
Već se jednom kandidovala se protiv njega 2018. godine. Kaftandžoglu (48) uživa u svom imidžu "motociklistkinje, levičarske i feministkinje“. Iako su njeni stavovi radikalniji od većine članova njene sopstvene stranke, ona je poštovana zbog toga što je "kumovala" poniženju AKP-a u Istanbulu 2019. godine.
Obe stranke žele da iskoriste prostor koji se otvara u turskom političkom centru dok Erdogan vodi svoju stranku udesno. Ovaj potez dovodi AKP u sukob sa njenim koalicionim partnerom, krajnje desničarskom MHP-om. Dobra stranka predstavlja izazov desnom centru, a CHP levom centru.
Akšener se, nasuprot Erdogana, sve više kreće ka centru, ali uprkos tome zadržava snažne nacionalističke stavove koji je čine teškom metom za vladajuću koaliciju. AKP i MHP bi je mnogo više voleli kao saveznicu, ali je ona glatko odbila pozive.
- Čak i ako mi ne stave pištolj u glavu ne bih se pridružila valdajućoj koaliciji - rekla je svojevremeno.
Sa druge strane, Kaftandžoglu je laka i česta meta za Erdogana i njemu naklonjene medije, podeseća "Blumberg". Trenutno je u procesu žalbe na optužbe, uglavnom povezane sa starim tvitovima, za vređanje predsednika, podsticanje mržnje i promociju terorizma.
NJene pristalice kažu da žestina napada samo pokazuje koliko se Erdogan plaši njene sposobnosti da mobiliše armiju glasača za CHP. Gotovo petina Turaka živi u Istanbulu, a to je presudno za nade opozicije da okonča dvodecenijsku dominaciju AKP-a u turskoj politici.
Turski ekonomski i politički pejzaž se od promenio od 2018. kada je koalicika AKP-MHP osvojila oko 53 odsto glasova. Erdogan je sada slabiji, ali će promena "statusa kvo" i dalje zahtevati snažno jedinstvo opozicije. Vladajuću koaliciju biće teško srušiti bez značajne pomoći Kurda, ali oni će biti oprezni prema nacionalizmu Akšenerove i ogorčeni su zbog neuspeha CHP-a da se založi za kurdske političare koji su na meti napada vlade.
Ipak, Erdogan će ući u 2021. suočen sa najoštrijim pritiskom u svojoj karijeri. A uparivanje Akšenerove i Kaftandžogluove predstavlja dvostruku pretnju bez presedana za predsednika i njegovu stranku.
Albanci će otići sa Kosova! Koji narod će tamo doći a posle će uzeti i Srbiju pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
