Pred Evgenija su stavili izbor – da pređe na islam ili će ga ubiti, ali on je čvrsto odabrao da zadrži veru i pogine. Zbog toga je ubijen na zverski način, odsecanjem glave. Za mnoge je Evgenije postao simbol hrabrosti, istrajnosti, časti i vere. Posthumno je nagrađen Ordenom za hrabrost (rus. Orden Mužestva).

Evgenij Aleksandrovič Rodionov rođen je 23. maja 1977. godine u selu Čibirlej, koje se nalazi u Penzenskoj oblasti. Otac Jevgenija se zvao Aleksandar Konstantinovič (umro je samo četiri dana nakon sahrane svog sina).

Majka mu se zvala LJubovna Vasiljevna. Evgenij je bio kršten sa svega godinu dana. Ogrlicu sa priveskom krsta, koju kasnije nije hteo da skine čak ni pod pretnjom smrću, poklonila mu je baka 1988. godine. Nakon završene srednje škole zaposlio se u fabrici nameštaja. Mobilisan je 25. juna 1995. godine, te raspoređen u vojnoj jedinici graničnih trupa Ruske Federacije.

Pogibija

Dana 13. februara 1996. godine otišao je na stražu u pratnji redova Andreja Trusova, Igora Jakovljeva i Aleksandra Železnjova. Tokom straže presreli su ambulantna kola u kojima je Ruslan Hajhoroev – brigadni general Čečenske republike Ičkerije švercovao oružje, u pratnji desetak naoružanih lica.

Mladi ruski vojnici su pokušali da pretresu vozilo, ali su ih neprijatelji savladali i zarobili. Nakon što je ruska komanda shvatila da su graničari nestali, prva pretpostavka je bila da su dezertirali.

Čak je i vojna policija pretresala kuću Evgenijeve majke, u potrazi za njim. Nedugo kasnije, nakon detaljne istrage sprovedene na njihovoj patrolnoj liniji, vojni istražitelji su uvideli jasne tragove borbe, te je postalo jasno da su Jevgenij i njegovi saborci u stvari bili zarobljeni.

Na njegov devetnaesti rođendan, 23. maja 1996. godine, Evgeniju je odrubljena glava u blizini Čečenskog sela Bamut. Ubistvo je kasnije priznao Ruslan Hajhoroev. U prisustvu stranog predstavnika OEBS-a, rekao je:

- On je imao izbor da ostane živ. Mogao je da promeni veru, primi islam i tako se spase, ali on je to odbio. Odbio je čak i da skine krst sa sebe. Na kraju je pokušao da pobegne.

Čečenski militanti su stupili u kontakt sa njegovom majkom, tražeći joj novac u zamenu za informaciju o lokaciji na kojoj je sahranjen. Budući da nije bilo drugog načina da mu se nađe telo, majka LJubovna je pristala. Telo je identifikovala baš po krstiću kog nipošto nije hteo da skine sa sebe. Detaljna forenzička istraga je kasnije potvrdila da je telo njegovo.

Evgenij Rodinov je sahranjen u blizini crkve Hristovog uspeća, u selu Satino – Moskovska oblast (Podoljsk). Nakon sahrane njegova majka je predala Jevgenijev krstić crkvi Svetog Nikole u Piži, gde je dugo godina bio čuvan u oltaru.

Kanonizacija

Krajem 2003. godine, predloženo je da se Evgenij Rodionov kanonizuje. Jedan od inicijatora je bio predsednik "Odbora za moralni preporod Otadžbine", rektor crkve Svetog Nikole u Piži, protojerej Aleksandar Šargunov.

Početkom 2004. godine, Saborna Komisija o Kanonizaciji Ruske pravoslavne crkve je odbila da kanonizuje Evgenija zbog nedostatka pouzdanih informacija o njegovom mučeništvu.

Ipak predsednik Odseka Moskovske patrijaršije za odnose sa oružanim snagama, protojerej Dimitrij Smirnov tvrdi da će "pitanje kanonizacije Evgenija Rodionova biti rešeno pozitivno – i da je to samo pitanje vremena". U Srbiji se smatra lokalnim svecem.

Takođe, dešavalo se da njegove fotografije i ikone promirotoče.

Koje dve žene teraju Erdogana sa vlasti pročitajte OVDE.

Izvor: Sajkaca. com