U tekstu objavljenom na RSE, navodi se da je Engel demokrata koji je od 1989. predstavljao delove Bronksa, gradske četvrti NJujorka sa velikim i politički aktivnim albanskim stanovništvom, a bio je i lider u Kongresu koji je prikupljao podršku za priznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova od 2008. godine.
"NJegova nepokolebljiva podrška Kosovu tokom decenija učinila ga je slavnim u zemlji sa pretežno albanskim stanovništvom, koju je priznalo oko 115 zemalja", navodi se u tekstu Prinsa.
Dodaje se da je Priština u čast kongresmena imenovala jednu ulicu i autoput po njemu, a čak su izdali i poštansku markicu sa njegovim likom.
To ga je, objašnjava se u analizi, učinilo kontroverznom figurom u Srbiji, koja i dalje odbija da prihvati gubitak svoje "bivše pokrajine" i lobira protiv njenog priznanja od strane međunarodne zajednice.
Međutim, tvrdi Princ, Engelov odlazak iz Predstavničkog doma gde je donedavno predsedavao Komitetom za spoljne poslove, koristeći svoj zastrašujući položaj da kažnjava Beograd i brani Kosovo, možda neće biti povod da se Srbija raduje.
Engel (73) nakon što je izgubio na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci rekao je da je bio upitan da li želi da bude ambasador ili podsekretar u administraciji DŽozefa Bajdena, te da razmatra opcije,otvarajući pitanje da li bi mogao da nastavi da utiče na američku politiku na Balkanu.
"Postoji mnogo različitih stvari koje bih mogao da uradim. Trenutno neću donositi odluke, ali znate, razmišljam o tome", rekao je Engel za Vašington egzaminer (Washington Examiner) i dodao da će možda nešto i raditi za novu administraciju, te da bi možda mogao da bude ambasador.
Kako se navodi u tekstu, iako njegovi budući angažmani još nisu poznati, nedavna sednica Spoljnopolitičkog komiteta Predstaničkog doma SAD o politici te zemlje prema Balkanu je pokazala njegove interese.
Uz to se dodaje i njegovo uvodno obraćanje na toj sednici u kome navodi da nije znao kakvu će strast razviti prema "malom kutku Evrope nazvanom Balkan", ali i da mu nijedno mesto u tom regionu "nije dirnulo srce više od Kosova".
"Odluka Engela da održi saslušanje tokom njegovih poslednjih dana u Kongresu o delu Evrope koji je retko u fokusu u SAD, usred neposrednih zabrinutosti za nacionalnu bezbednost poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, bila je vredna pažnje", navodi se u tekstu.
Den Vajdih koji je u Komitetu za spoljne odnose američkog Senata bio zadužen za Evropu i Evroaziju, a koji sada savetuje Privrednu komoru Srbije o privlačenju američkih investicija izjavio je da je sednica Spoljnopolitičkog komiteta koju je sazvao Engel imala za cilj da zacementira Engelovo nasleđe na Balkana, a posebno u odnosu na KiM.
Inače, podseća se u tekstu, Engel je bio u prvim redovima američkih kongresmena koji je pozivao administraciju Bila Klintona da interveniše 1998. kako bi zaustavila srpske i jugoslovenske snage na KiM i verovatno naglasniji u Kongresu za američko priznanje jednostrane kosovske nezavisnosti.
Dok Engel teži nekom ambasadorskom mestu, pojedini nagađaju i da bi uloga na Balkanu mogla da bude u njegovim kartama, budući da 2022. godine ističe mandat trenutnim američkim ambasadorima u Prištini i BiH, a nagađa se i da bi Bajdenova administracija mogla da imenuje posebne izaslanike za region, uključujući i za dijalog Beograda i Prištine.
Naime, Vašington je i dalje usredsređen na uzajamno priznanje, što bi otvorilo vrata i Beogradu i Prištini da se približe članstvu u EU, a potencijalno čak i NATO-u, navodi se u tekstu.
Direktor komunikacija u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Tim Mulvei, odbio je da komentariše da li je Engel zainteresovan za postavljanje ambasadora ili je imenovan za specijalnog izaslanika na Balkanu.
Ronald NJuman, predsednik Američke akademije za diplomatiju rekao da će verovatno neko Engelovog kalibra da vodi veliku ambasadu u zapadnoevropskoj prestonici poput Londona ili Berlina, a ne malu na Balkanu.
Direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu Jelena Milić, rekla je da će Srbija na to gledati kao na neuspeh ako se Engel uključi u mirovne pregovore Beograda i Prištine, zbog njegovih bliskih veza sa albanskom stranom.
Iz istog razloga, ona sumnja da će Engel imati pozitivan uticaj na regionalna pitanja.
"Engel ne bi bio dobra vest za pregovore između Prištine i Beograda. Postao je previše pristrasan, previše jednostran i potpuno je van veze sa onim što se dešava na terenu u Srbiji. I dalje gleda na Srbiju kroz prizmu devedesetih", rekla je ona
Engel je istakao neke nedostatke Srbije, uključujući njen neuspeh u procesuiranju ratnih zločinaca, povratak demokratije za vreme predsednika Aleksandra Vučića i bliske vojne veze zemlje sa Rusijom.
Milić navodi da je Engel iskrivio percepciju Srbije i nije priznao neke "pozitivne promene" koje su se dogodile tokom godina, navodeći poštovanje teritorijalnog integriteta Bosne i ono što je nazvala "saradnjom" sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a smatra i da je Engel umanjio smrt 2.000 Srba tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Vajdih je rekao da se Engelovi komentari političarima u Beogradu izgledaju "politički teški" kada se zalažu za jače veze sa SAD i da ih Rusija koristi u propagandne svrhe da bi izgradili podelu između Srbije i Zapada.
"Ruska poruka je da vas Amerika nikada neće prihvatiti i da joj je stalo samo do Kosova. I to je logično prosečnom Srbinu", rekao je on.
Janoš Bugajski iz DŽejmstaun fondacije u Vašingtonu smatra da bi Engel mogao da obavlja poslove u Bajdenovoj administraciji u vezi balkana a koje nisu vezane za dijalog beograda i Prištine, poput rada sa EU u borbi protiv ruskog i kineskog uticaja u regionu.
Kako je rekao, Engel ima veliko iskustvo sa transatlantskim odnosima.
Tanja Domi, stručnjak za Balkan na Kolumbija univerzitetu smatra da će se bajden verovatno agresivnije postaviti prema regionu nego prethodni predsednici.
"Eliot je bio jedinstveni šampion na Kosovu. Zapravo nije imao nekog sličnog sebi, ali to ne znači da nema drugih koji će se pojaviti u Kongresu", rekla je ona i dodala da će njegov odlazak nadoknaditi Stejt department koji će verovatno biti veoma naklonjen Balkanu.
U Kongresu Engela će zameniti demokrata Gregori Miks koji će tu dužnost preuzeti 6. januara, na prvoj sednici novog Kongresa.
Na koja tri dela će svet biti podeljen, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
