- Kolektivni imunitet na koronavirus od oko 60 odsto populacije očekujem posle marta ako uspemo da vakcinišemo 20 odsto stanovništva. Ako znamo da je do kraja avgusta taj imunitet, na osnovu uzorka, bio 20,7 odsto i budući da je treći talas ubedljivo najveći, pa možemo da pretpostavimo otprilike još toliko imunih, vakcinisanje 20 odsto populacije stvorilo bi tu znatnu barijeru virusu koja bi ga znatno usporila. Čuli smo premijerku da će već u januaru biti milionske doze. Ako prvu dozu date u februaru, pa čekate tri nedelje na drugu i ukupno mesec dana na razvijanje imuniteta, realno je da posle prvog kvartala, negde posle marta, imamo tih 60 odsto imunih - kaže u intervjuu za Kurir prim. dr Predrag Kon, epidemiolog i član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19.
To pod uslovom da se ne vakcinišu oni koji su već imali koronu?
- Normalno. Mogu i onu da se vakcinišu, ali pošto je realno da imaju imunitet, ne bi trebalo da se prijavljuju u trenutku kada nemate dovoljno vakcina. Oni bi mogli kasnije. Plan je napravljen za vakcinaciju 50 odsto stanovništva.
Ni deca se ne vakcinišu.
- Ne, jer nisu obuhvaćena u ispitivanjima vakcine, to je pravilo da se na deci primenjuju bilo koji lekovi, pa i vakcine tek nakon primene na odraslim osobama. Tek kada se pokaže da nema opasnosti za različite grupe odraslih, mogu da se vakcinišu i najmlađi. Bolest kod dece je vrlo retko teška i vrlo retko se fatalno završava, a u uzrastu do 10 godina toga gotovo da i nema.
Ali britanski soj sada mnogo napada decu. Treba li da se uplašimo?
- Prirodni strah, koji izaziva brigu i oprez, svakako postoji. Ali ne treba da nas uhvati panika. Prvi put od početka SAR-CoV-2 pokazao je novu varijantu i ta mutacija povezana je s većom sposobnošću prenošenja. Tu vest treba ozbiljno prihvatiti. Već smo videli šta se desilo kada su se vesti iz Kine primale bez dovoljno opreza.
Lekarski deo kriznog štaba (KŠ) tražio je obustavljanje letova iz Britanije u Srbiju. Ali to se, izgleda, neće desiti.
- Nismo tražili prekid letova, već upozorili da su neke države to učinile i da i to treba razmotriti. Kraljevački veterinarski institut i Milanko Šekler naučno su utvrdili genom virusa u Srbiji, pa ćemo moći da vidimo da li je i taj soj stigao do nas. Svaka nova varijanta može ponovo da izazove povećanje registracije bolesti, teoretski može da dovode i do ponovnog obolevanja. Međutim, to svakako ne može biti ista bolest kao prvi put. To je onda nova infekcija. Ali to je sve teoretisanje.
Hoćete da kažete da ima slučajeva da od novog soja obolevaju ljudi koji su već imali kovid 19?
- To je moje teoretisanje, nigde još nije dokazano, a ne znam ni da li je realno. Stalno imamo nove varijante gripa i, kad god se pojavi nova, ima šanse da onaj koji je preležao grip dobije i nju.
Primili ste "Fajzerovu" vakcinu. Smatrate li se dugoročno zaštićeni, pa i od britanskoj soja?
- Videćemo, sigurno ću se testirati na antitela za jedno mesec dana. Očekujem da ću biti zaštićen. Ali treba da znamo da se virus ne može pobediti, već samo suzbiti. Mi ćemo se sada izvakcinisati, a za pet godina rodiće se nove generacije, a mnogi će umreti. Populacija se neprekidno menja i sama vakcinacija je neprekidan proces. A i pitanje je kako će se dalje ponašati sam virus.
A što će pola Srba da kaže da ste čipovani tom vakcinom?
- Na to treba odgovoriti potpuno mirno i hladno - nisam čipovan. A to pouzdano znam jer je to tehnički nemoguće. Takva ideja je neostvariva u ovom trenutku.
Vi sada niste ni u jednoj komisiji u vezi s vakcinacijom protiv korone. Je li to danak onome što ste morali da prođete posle afere s vakcinama za svinjski grip?
- Ne bih rekao, mislim da je to vezano za moje godine života. A za tu aferu je i zvanično dokazano da je bila lažna i baš ništa dobro nije donela. Ovoga puta o tako nečemu nema ni reči i nadam se da će tako i ostati.
Kad se Srbija moći da se vrati normalnom životu, bez maske?
- Ako se masovno vakcinišemo, o skidanju maski biće realno razmišljati tek u drugoj polovini 2021. Osim ako ne bude tako velikih izmena virusa da stvara ponovnu bolest. A i treba da budemo 28 dana bez novozaraženih, pa da nema potrebe za bilo kakvom zaštitom. Međutim, treba znati da stalno postoji mogućnost ponovnog ulaska virusa iz celog sveta. I videćemo kako će međunarodna zajednica reagovati, neki će tražiti vakcinaciju da bi se ušlo u zemlju i/ili prisustvovalo određenim događajima.
Francuska uvodi zelene vakcina pasoše.
- Realno je da će postojati tako nešto. A ako od nekoga to očekujem, to su SAD, u koje ni sada ne možete da uđete bez potvrde da ste primili maltene sve vakcine. Međutim, da biste to tražili od drugih, morate i sami da izvakcinišete svoju populaciju.
A šta će država Srbija da radi po tom pitanju?
- Mi zazad nemamo baš nikakvu obavezu ni za jednu vakcinu za ulazak u zemlju i prema tome ni korona pasoš nije realan.
Skidanje mera za sve - puni stadioni, kafići, noćni klubovi... Je li realno u februaru-martu?
- Tek kada se potpuno jasno spusti kriva novozaraženih i isprazne sve kovid bolnice, o tome možemo ozbiljno da razgovaramo.
Koliki je to broj novozaraženih dnevno?
- Kada bude dvocifren broj, opravdano je da se razmišlja o potpunom popuštanju mera, pre toga ne. Ako prođemo Novu godinu i Božić kao što smo prošli Svetog Nikolu ili još bolje, imamo šansu da ovo nastavi da se spušta i da dođe do dvocifrenog broja na nivou cele zemlje. Ali sećate se 5. juna, kad je doneto spuštanje svih mera, pa nam se to osvetilo, tada smo imali dvocifren broj. U jednom trenutku svega 18 novozaraženih. I izgledalo je da se to potpuno gasi.
Od tog 5. juna neki govore da lekarski deo KŠ nema autoritet i moć i da je podlegao političkom pritisku, tada zbog izbora.
- To su priče koje su sami novi događaji demantovali.
Ali, recimo, početkom novembra nisu uslišeni zahtevi lekara iz KŠ za pooštravanjem mera, već je to učinjeno mesec dana kasnije, kada smo izbili na skoro 8.000 zaraženih.
- To tako jeste bilo. NJihovi su argumenti ekstremno jaki - da će ne samo zdravstveni nego i ostali sistemi zemlje bukvalno stati ukoliko prestanemo sa životom. Ali ako neko misli da medicinski deo KŠ uopšte nije potreban ili da treba da funkcioniše van KŠ, taj živi u teškoj zabludi i uverenju da bi mogao da vodi zemlju. Ako neko misli da će svaki zahtev lekara automatski da se poštuje ili treba da sledi ostavka, živi u iluziji da se tako može voditi pandemijska situacija. Ja to slobodno mogu da kažem jer sam već u odbrani od treće pandemije. Čvrsto stojim iza toga da bez vanrednog stanja i bez upliva države, upravo ovako kao što se sada radi, nema rukovođenja pandemijom.
Osećate li ličnu odgovornost što tada niste uspeli da ih ubedite?
- Ne, zato što je gornji nivo moje odgovornosti upravo to što sam učinio. Više od toga nije moguće, više od toga se odgovornost odvaja i to mora da bude jasno. Oni koji ne žele da nose nikakvu odgovornost napuštaju brod, KŠ.
Vi ste u aprilu, posle kritika, davali ostavku, a nudili ste je i u julu.
- Medicinski deo KŠ je u julu imao na dnevnom redu kolektivnu ostavku i odlučili smo da nemamo pravo da napuštamo brod usred oluje. To je jedinstvena odluka.
Kako KŠ fukcioniše i kako odlučujete - glasanjem "jedan čovek - jedan glas" ili samo razgovarate, a Vlada zvanično odlučuje?
- Vlada odlučuje, glasanje ne postoji. Medicinski deo KŠ se samoorganizovao, bez pedijatra najpre, jer je on imao drugačiji stav, da bismo mogli da budemo jedinstveni. To telo smo mi izmislili, ne postoji zvanično. Pre toga je to bio skup pojedinaca, svako je govorio šta misli.
Dok nije prof. Nestorović izašao?
- Tako je, ako hoćete konkretno. Ali i pre, dok je Nestorović bio tu, lično sam samoorganizovao ostale. Pred samu sednicu KŠ imamo sastanak na kom se usaglasimo, a i neprekidno smo u komunikaciji. U poslednjih dva meseca smo potpuno jedinstveni.
Kad kažete mi bismo to i to od mera..., kako se ostali ponašaju - ministri, premijerka?
- To je vrlo otvorena i konstruktivna atmosfera i kada su nam stavovi suprotni. Ako bi lekari sada tražili apsolutni diktat, da svi rade onako kako mi hoćemo, ostali bismo bez ogromnog broja drugih poslova i raznih sistema. Razumem taj balans medicine i ekonomije, ali ja imam obavezu, i po Hipokratovoj zakletvi, da prvo mislim na čuvanje života i uvek mi je taj aspekt u glavi. I zato sam svaki put u konfrontaciji sa političko-ekonomskim delom KŠ.
Kako se danas osećate - razočarano, nemoćno?
- Jedino sam razočaran stavom nekih kolega koji misle da to zaslužuje da se struka cepa. Bukvalno svaki lekar mi je brat. Ali u pokazivanju isključivo negativnosti u ovoj situaciji nije cela slika. Treba naći balans u svemu da bismo kroz ovo prošli što bezbolnije, sa što manje žrtava i očuvali radost življenja u krajnjem slučaju. A za to je potrebno mnogo energije, empatije i ljubavi prema samom narodu.
I posle 10 meseci svega, kad stanete pred ogledalo i pogledate se, šta sebi kažete?
- Kažem da sam se našao u situaciji koju stvarno nisam očekivao. Da sam u početku hteo da je izbegnem, prvenstveno zbog svojih godina, a onda shvatio da je to nemoguće. Shvatio nešto što mnogi nisu, a to je da ovo nije pitanje ni sujete, ni dokazivanja, već isključivo čuvanja života. Znam da sam dao svoj maksimum i da krupnih grešaka nije bilo. Jeste bilo istorijskih grešaka u komunikaciji s narodom posle 5. juna, jer je niz poruka shvaćen kao da je sve gotovo. Ali to ne može da se pripiše ni meni, ni medicinskim delu kriznog štaba. Potpuno čista srca, čista obraza gledam sebe u ogledalu i kažem: "Dobar si bio."
Više o tome OVDE.
Izvor:
