„Plavi šlemovi” Vojske Srbije se, u značajnijoj meri, vraćaju u misiju Ujedinjenih nacija UNFICIP na Kipru. Pre dve godine, posle višegodišnjeg angažovanja, povučeni su vod srpskih mirovnjaka i vojni posmatrači, pa se na ovom ostrvu trenutno nalaze samo trojica oficira na štabnim dužnostima u komandi pomenute misije.
Međutim, pripadnici Vojske Srbije uskoro će se ponovo naći u nešto većem broju na Kipru i to zajedno sa kolegama iz Velike Britanije.
„Inicijativa za zajedničko angažovanje u multinacionalnoj operaciji UNFICIP u Republici Kipar potekla je od britanske strane u februaru ove godine, tokom posete zamenika načelnika Štaba odbrane Oružanih snaga Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske admirala Timotija Frejzera Republici Srbiji”, odgovaraju iz Ministarstva odbrane na pitanja „Politike“ u vezi ovog angažmana.
Kako objašnjavaju, Vojsci Srbije ponuđeno je angažovanje odeljenja vojne policije u sastavu voda vojne policije britanskih Oružanih snaga.
„Aspekti zajedničkog angažovanja u UNFICIP biće definisani tehničkim sporazumom čije je usaglašavanje i toku”, kažu u Ministarstvu odbrane.
Srpski mirovnjaci, dok su se u značajnijem broju nalazili na Kipru, bili su smešteni kod sela Pila nedaleko od Larnake, jedinog mesta u kojem Grci i Turci i danas žive zajedno. Boravili su u bazi koju su „plavi šlemovi” ranije zvali „Alkatraz”, a koju su oni preuredili i preimenovali u „Stefan Nemanja”.
U kontejnerima ofarbanim u belu boju nalazile su se spavaonice sa zasebnim sobama za jednog do tri pripadnika misije, kuhinja, dnevni boravak, pa čak i teretana. Iako su u patrole, u skladu sa pravilima, odlazili nenaoružani, pripadnici VS na Kipru uz sebe su imali automatske puške. Bazom je dominirala osmatračnica, a tu je za svaki slučaj bilo i podzemno sklonište. Taj kontigent, u kome se ljudstvo naravno menjalo, boravio je na ovom ostrvu oko osam godina.
Kipar je, inače, nezavisnost od Velike Britanije stekao 1960. godine i uticaj ove zemlje je i dalje značajan. Između ostalog vozi se levom stranom puta, što je posebno iskušenje za mirovnjake. Turska je izvršila invaziju i okupirala severni deo ostrva 1974. godine, tvrdeći da kiparski Grci nameravaju da ovu državu prisajedine Grčkoj.
Severni Kipar je proglasio nezavisnost koju je priznala samo Turska. Višedecenijski pregovori pod okriljem UN o ujedinjenju ostrva nedavno su ponovo zapali u ćorsokak.
Kipar i Srbija sarađuju u oblasti odbrane, pri čemu se posebno izdvaja kupovina samohodnih haubica „nora B-52“ koje su time prvi put postale deo arsenala jedne članice EU. Uz ova oruđa isporučen je i jedan broj oklopnih vozila „miloš“.
Misija na Kipru spada u mirne, većih incidenata nema a oni manji duž „zelene linije” koja deli ostrvo, brzo se rešavaju angažovanjem „plavih šlemova“.
Ipak, bezbednosna situacija je složena – na severnom delu Kipra nalazi se oko 30.000 turskih vojnika. Na južnom delu je Nacionalna garda, kako se zvanično naziva armija Kipra, a uz njih je i izvestan broj vojnika iz Grčke. Tu su i dve britanske vojne baze koje imaju eksteritorijalni status.
U poslednje vreme oko Kipra vlada napetost zbog podmorskih istraživanja koje u tom deli Mediterana sprovodi Turska u potrazi za rezervama gasa, što je izazvalo revolt Nikozije i Atine.
Gde je Srbija pogrešila, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
