- Godinama sam upozoravao svetske zvaničnike da će Đukanović zbog zaštite narko-kartela i svojih ličnih interesa inscenirati etničke sukobe u zemlji i tako zapaliti čitavi Balkan. I on će to uraditi ukoliko ga neko ne spreči. Verujem da je došlo vrijeme da neko iz Berlina, Vašingtona ili Londona zaustavi ovu kriminalnu hobotnicu, kako bi se Crna Gora konačno izvukla iz ralja korupcije i kriminala - kaže Medojević u intervjuu za “Glas Srpske”. 

Otkud toliki otklon aktuelnih crnogorskih vlasti od svega što ima srpski predznak?

Treba se vratiti malo u prošlost. Vlast, od kada je Crna Gora postala nezavisna, nije shvatila značaj unutrašnjeg političkog konsenzusa. Nikada nije otvoren dijalog kako bi država trebalo da izgleda i koje su to vrednosti oko kojih bi se trebalo okupiti. Umesto toga, Đukanović je srpsku zajednicu proglasio remetilačkim faktorom i unutrašnjim neprijateljem. Pre četiri godine to se moglo vidjeti kroz izrežirani “državni udar”. On je tada bio spreman da uvede i vanredno stanje. NJemu i njegovim saradnicima je uzor turski predsjednik, kojem međunarodna zajednica mnogo toga toleriše. Kao i Erdogan, on geostrateški položaj zemlje koristi kao pokriće za totalitarizam, diskriminaciju, korupciju i kriminal. Demokratski front se godinama bori protiv toga. Kada je osjetio da mu postajemo sve veća politička pretnja, krenuo je u otvoreni obračun sa nama. Izmislio je i iskonstruisao mnoge afere. Čak su nas optužili da smo eksponenti ruske politike. Sve to dolazi iz “kuhinje” Đukanovićevog savetnika Bebe Popovića.

Da li ste eksponenti ruske politike?

Naravno da nismo. Obrnuto je. Đukanović zaboravlja i prećutkuje da je upravo on bio najveći eksponent tog ruskog uticaja. Glavnu podršku za nezavisnost on je dobio upravo od Rusije. U međuvremenu se sve to iskomplikovalo. Sada imamo još goru situaciju. Odlučio je da u izbornoj godini otvori pitanje duhovnog identiteta Crnogoraca i statusa crkvene imovine SPC. I kao što vidite, to je kod većine ljudi naišlo na žestok otpor.

Koji su naredni potezi Demokratskog fronta?

Pažljivo posmatramo šta se dešava. Crkva traži da se sporni Zakon o slobodi veroispovesti povuče, a Đukanović kaže da to nije moguće, te kako se može samo razgovarati i pregovarati o njegovoj primeni. Mišljenja sam kako se građani nisu digli na noge samo zbog ovog zakona, već i zbog višegodišnje totalitarne vladavine sadašnjeg režima. Nažalost, on misli da ovu situaciju može da reši represijom, te je krenuo da masovno hapsi sve one koji drugačije misle. Otvoren je lov na sve one koji kritikuju režim. Mislim da smo ušli u ozbiljnu fazu fašizacije Crne Gore.

Da li je tačno da se protiv Crne Gore vodi nekakav hibridni rat?

Ne. Ta priča je besmislena. Ona im je samo izgovor za poteze koje vuku. Pa i sami eksperti NATO-a su rekli kako posljednja dešavanja nemaju nikakve veze sa “hibridnim pretnjama”. Međutim, režim se i dalje, kao pijan plota, drži te priče, te nastavlja da hapsi i progoni sve one koji se drznu da kažu nešto protiv aktuelnog režima.  Prisjetite se samo šta je uradio prilikom usvajanja spornog zakona. Specijalci su upali u skupštinu i pohapsili pripadnike DF-a, iako smo svi mi imali poslanički imunitet. To je bio državni udar.

Kada se porede “dešavanja” u Ukrajini i Crnoj Gori, da li se može govoriti o istoj matrici?

Mislim da nije ista matrica. Ovdje je sve mnogo jednostavnije. Rusi su pomogli Đukanoviću da napravi nezavisnu Crnu Goru. Ključni ljudi tog ruskog uticaja su bili Milo Đukanović i ministar spoljnih poslova Milan Roćen. Znači nije opozicija imala kontakt sa ruskim vlastima, iako smo mi za tako nešto stalno optuživani, pa nam je čak pripisano da navodno želimo da ubijemo predsjednika države.

Šta se u međuvremenu promenilo pa se on okrenuo Zapadu? Koju igru igra sada?

Shvatio je da mu jedino članstvo u NATO-u može sačuvati totalitarni poredak. Kako bi to ostvario i dobio naklonost i zaštitu tog istog Zapada i ovog moćnog vojnog saveza, on je izmislio kako se Crna Gora nalazi na “meti” Rusije. On sada pokušava opstati plasirajući tu vrstu priče. Mi se borimo protiv toga, ali i SPC koja se pobunila protiv donošenja jednog sramnog akta. Taj otpor se pokazao kao vitalan i žilav. Mislim da je i on sam iznenađen. Ovo su posljednji ostaci komunizma u Evropi. SPC misli da se mirnim šetnjama i litijama može izboriti sa režimom. Moje mišljenje je sasvim drugačije. Poštujem stav Crkve, ali Đukanović neće povući sporni zakon. Zato smatram da bi i Crkva trebalo da se oštrije postaviti.

I pored svega lider DPS-a godinama vlada. Kako mu to polazi za rukom?

On je komunista koje je zadržao sve mehanizme vladanja iz tog nekog ranijeg perioda. Ima tajnu policiju, koja  kontroliše gotovo sve. Ima i oko 23.000 aktivista koji su ujedno i glavni informatori službi. Oni kontrolišu 150.000 ljudi.  Znači jedan aktivista kontroliše sedam, osam birača iz njegovog okruženja. I to je u jednoj maloj državi, kao što je naša, moguće sprovesti. On “uvozi” i ljude iz okruženja da glasaju za njega. Radi se o desetak hiljada ljudi iz BiH, Makedonije i Srbije, koji dolaze i glasaju za njega iako se ne nalaze na biračkom spisku. Znači on je svojih posljednjih pet mandata dobio na toj priči, na tim fantom biračima. Takođe, koristi se i ucjenama. Zaposleni u državnim službama moraju glasati za njega ili će izgubiti posao. Radi se o brojci od oko 60.000 ljudi. To je njegov recept. A kada osjeti da je ugrožen izmišlja afere i diže tenzije u javnosti pričama o navodnoj ugroženosti. Postoji mogućnost da on ne dozvoli nove izbore ukoliko osjeti da bi mogao izgubiti.

Da li postoji mogućnost da ovo političko nasilje preraste u nešto još gore?

Bojim se da bi moglo doći do eskalacije sukoba, jer Đukanović ne odustaje od svojih planova. Pogledajte samo šta se dešava. Sve prisutnije je fizičko nasilje koje sprovode “crnogorske patriote”. Nazivaju sebe patriotima, ali njihovo ponašanje ima odlike fašizma. Taj crnogorski nacizam je sve primetniji i sve opasniji. Oni žele da reše srpsko pitanje i to po modelu NDH. Sve to je posljedica Đukanovićevog jezika mržnje, jer nas naziva neprijateljima i govori o nekakvim velikosrpskim planovima. Krenuo je u obračun sa pravoslavnim hrišćanstvom. Želi nacionalizovati crkvenu imovinu, zabraniti rad SPC i ozvaničiti postojanje jedne sekte koja neće biti ni pravoslavna, a ni katolička, već će predstavljati jedan kamičak koji mu nedostaje u zaokruživanju tog nekakvog novog crnogorskog identiteta. Želi da istorija Crne Gore započne sa njim. Zato mu i smeta Crkva koja je u stvari reprezent duhovne vertikale postojanja Crne Gore. Pre nekoliko dana njegove pristalice su bez ikakvog povoda pretukle jednog mladića u centru Podgorice. Pristalice vladajućeg DPS-a iz Nikšića slikale su se salutirajući nacističkim pozdravom. Iz nadležnog tužilaštva je saopšteno kako tu nema elemenata krivičnog dela. Znači na sceni je određena vrsta crnogorskog nacizma. To je vrlo opasno, jer oni otvoreno pozivaju na nasilje i obračun sa srpskom nacionalnom zajednicom, ali i svima onima koji ne prihvataju Đukanovićevu ideologiju. Pokušavam ukazati na tu veoma opasnu fašizaciju društva.  Ona se javlja prvi put nakon 1941. Tada je jedan broj Crnogoraca podržao italijansku okupaciju. Sada se ponovo pojavljuju ti nacistički pokreti čije pristalice pjevaju Tompsonove pjesme. Oni sve otvorenije prete Srbima da će se obračunati sa njima. Sve to je potaknuto i sponzorisano od strane vlasti, službi i tajkuna. U takvim okolnostima je vrlo teško održavati mir i stabilnost. Zbog svega, rejting DPS-a je značajno pao, jer ljudi neće da postanu katolici, da umesto pravoslavlja prihvate katolicizam i Vatikan kao duhovni centar.

Znači iza svega, pa i iza ovog spornog zakona, krije se pitanje vlasti i moći?

Apsolutno. To je suština. Postavio se kao car. Mi danas živimo u jednoj mafijaškoj i privatnoj državi. Crna Gora je danas Kolumbija na Balkanu i zemlja koja predstavlja izvor nestabilnosti u regionu. Godinama na ovim našim prostorima funkcioniše, kako je ja volim nazivati, balkanska konfederacija kriminala. To je najmoćniji narko-kartel u Evropi, koji uvozi tone kokaina iz Latinske Amerike i distribuiše ga po Evropi. Sjedište tog kartela je u Crnoj Gori. Svetske službe bezbjednosti znaju za to, ali su to do sada tolerisale. Ali, Đukanović je sada postao ozbiljan problem i vrlo brzo bi moglo doći do njegovog uklanjanja sa vlasti. Uveren sam da će ga Vašingtona uskoro “označiti” kao osobu koja je opasna po američku nacionalnu bezbjednost, a sve zbog njegovih veza sa meksičkim i kolumbijskim narko-kartelima.

Da li su tačne tvrdnje italijanskog brokera Oriana Matea da Đukanović na računima u bankama ima više od dve milijarde dolara?

Od početka devedesetih on kontroliše šverc cigareta, droge i oružja. Sve to ide preko teritorije Crne Gore. Ključna karika u tim radnjama je režim i službe bezbjednosti. Kada se “sabere” 30 godina nije teško zaključiti o kolikim enormnim količinama novca se radi. Ta lojalnost zapadu i NATO-u ga je do sada čuvala od krivične odgovornosti. Ali, kao što sam već rekao, neke stvari u svetu se menjaju. On više nije toliko potreban Zapadu i sve više se u tim istim zapadnim zemljama o njemu piše kao o kriminalcu i diktatoru.

Podrška iz Srpske

Kako gledate na izuzetno jaku podršku koja srpskom narodu u Crnoj Gori stiže iz Republike Srpske?

Crna Gora je uvek bila zemlja u kojoj se branilo pravoslavlje i pravo na taj identitet. Nikada Crnogorci nisu bili neki vernici, ali kada se dovede u pitanje njihova tradicija i identitet, onda dođe do pobune. Danas je na ulicama oko 150.000 ljudi. Drago mi je što smo uspjeli da skrenemo i pažnju ostalog pravoslavnog sveta i što je prepoznata naša borba. Podrška iz Srpske nam je posebno važna.

Globalisti i patriote

Kome pripada budućnost, globalistima ili patriotama?

Đukanović je povezan sa moćnim bankarskim krugovima koji tesno sarađuju sa Vatikanom. Ti globalni fašisti se bore protiv pravoslavlja i svih onih koji se zalažu za tradicionalne vrednosti. Srećom Evropa se vraća tim vrednostima. To je posebno vidljivo u Italiji, Mađarskoj i Austriji. Čak je i američki predsjednik nedavno istakao kako budućnost ne pripada globalistima, nego patriotama

Beseda mudrog prote digla Crnu Goru na noge! Više o tome OVDE.

Izvor: Glas Srpske