Za Srbiju i dalje važi ocena koju je 2015. izneo bivši američki državni sekretar DŽon Keri, da je na „liniji vatre“ u globalnom sučeljavanju Rusije i Zapada, zbog čega je, kako kaže urednik „Politike“ Bojan Bilbija, često u nezavidnoj situaciji, pogotovu što je okružena zemljama NATO-a.
Bilbija u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, posvećenoj novom hladnom ratu, podseća da Srbija sarađuje sa Rusijom na svakom polju, a da se posebno mrko gleda na njenu vojno-tehničku saradnju s Moskvom, što je, kako kaže, „prst u oku“ zapadnim zemljama.
Istovremeno, dodaje Bilbija, NATO nam se i dalje nudi u formi da su nam vrata otvorena, pa još da su „namazana čokoladom“.
„Naravno, neće da nas mole niti da nas, barem javno, pritiskaju, a mi zbog naše pozicije, kao žrtve agresije 1999. ne možemo u NATO. To bi i za Rusiju bilo neprihvatljivo, dok joj naš put ka EU ne smeta“, ističe novinar.
Putevi svile i gasa — čim pritisak splasne
Sagovornik Sputnjika je uveren da Srbija neće napuštati odabrani put neutralnosti, „bar ne u narednoj deceniji“, a za to vreme će, kako kaže, verovatno doći do pozitivnih promena u Evropi i svetu.
„Dotle će valjda nešto da se desi, da pritisak malo splasne, a mi da se okrenemo razvoju puteva svile, nafte, gasa. Verujem da će se u Evropi naći neki koji će reći — pustite nas da radimo. EU je počela kao evropska zajednica za ugalj i čelik. Nadam se da će doći neka evroazijska zajednica novog tipa koja će biti pre svega zajednica za gas i naftu i da će se na tim osnovima stvoriti mnogo veća ekonomska integracija“, navodi Bilbija i podseća da je pre nekoliko meseci francuski predsednik Emanuel Makron govorio o Evropi od Lisabona do Vladivostoka.
Politikolog Aleksandar Pavić prepreku za takav razvoj događaja vidi u „mesijanskom kompleksu“ Zapada i verovanju u sopstvenu izuzetnost, ali ipak ukazuje da čak i u Sjedinjenim Državama ima nekih pomaka u retorici prema Srbiji i Balkanu.
Ako je bivši pomoćnik američkog državnog sekretara sa Evropu i Evroaziju Ves Mičel 2018. govorio pred Senatom da su američke ambasade u Ukrajini, Gruziji i na Balkanu „prva linija fronta“ protiv Rusije i sve više Kine, takve izjave se više ne mogu čuti, konstatuje Pavić.
Vašington menja retoriku
Iako, kako kaže, ne treba gajiti lažne nade i iluzije, činjenica je da Amerikanci imaju trenutno dva izaslanika koja se bave Srbijom — Metjua Palmera i Ričarda Grenela.
„Poruke koje je Grenel uputio tokom posete Beogradu — da će se Amerikanci povući ako Beograd i Priština ne budu mogli da se dogovore, sasvim su drugi jezik i ako ih pravilno čitamo, više su pretnja Prištini“, smatra Pavić.
Kao još jedan argument u prilog tezi da se „nešto menja u Vašingtonu“ kad je reč o Balkanu, navodi i kompromis u BiH, gde je u Akcionom planu saradnje s NATO-om izbačena formulacija „put ka NATO-u“. Takođe, umesto američke ambasadorke Morin Kormak, s kojom srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik nije hteo ni da se rukuje, došao je novi ambasador Erik Nelson, koji ne izriče pretnje i ucene, dodaje Pavić.
Bilbija navodi i primer Brajana Hojta Jija, koji je, kako kaže, rekao Srbiji da ne može da sedi na dve stolice, a onda „odleteo s pozicije“.
„To nam daje nadu da možemo da očekujemo drugačiji stav prema nama, ali samo taktički, jer smo u krajnjem ishodu determinisani odnosima velikih sila“, ocenjuje Bilbija.
Prema rečima Pavića, mnogo zavisi od ishoda američkih predsedničkih izbora.
„Ako klintonistički establišment uspe da izgura svog kandidata, imali bismo razloga za brigu, jer je sada u Stejt departmentu uspostavljen neki paritet između trampovaca i klintonista, bar što se tiče nas“, upozorava ovaj analitičar.
Milov podmladak upao u hram SPC! Više o tome OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
