Prema nezvaničnim spekulacijama, predsednik bi mogao da označi početak izborne trke 6. marta.
Izvori bliski naprednjacima navode da konačan odluka o tome još nije doneta, ali da se 6. mart pominje kao jedan od najboljih datuma iz nekoliko razloga.
Najpre, kako kažu sagovornici, to je petak, dan pred vikend, a i dan koji je ispred nekoliko važnih datuma u ovom mesecu, Dana žena (8. mart), obeležavanja 29 godina od velikih demonstracija u Beogradu (9. mart 1991.) i obeležavanja 17 godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića (12. mart 2003.). Raspisivanjem izbora pre svih ovih godišnjica baca se senka na njih, a i omogućava se da se te godišnjice koriste u izborne svrhe, procenjuju izvori.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Nedavno je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika države, naveo da će građani glasati 26. aprila, a prema tom datumu može se izračunati rok u kojem oni treba da budu raspisani, odnosno koliko će dugo trajati kapanja.
Ako se proceni da treba da traje dva meseca, od raspisivanja izbora nas deli dvadesetak dana, ako procena bude da kampanja treba da bude brza i kratka u trajanju od 45 dana, izbori će biti raspisani 13. marta.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida i Dejan Bursać, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, smatraju da će se predsednik zemlje odlučiti za kratku kampanju.
Klačar navodi tri razloga zbog kojih mu se čini da će kampanja trajati 45 dana ili koji dan duže.
“Najpre tu je iskustvo koje nam govori da su naprednjaci prilikom raspisivanja parlamentarnih izbora 2014. i 2016. uvek birali kratke kampanje. Drugi razlog je taj što su oni stalno u nekoj vrsti pripreme stranke za izbore te nema potrebe da kampanja traje dva meseca. Treći razlog je taj što su naprednjaci svesni da ostali učesnici izbora, osim SPS, nemaju kapaciteta i novca da izdrže kampanju dužu od tri nedelje a kamoli 60 dana. Duga kampanja bila bi političko mrcvarenje za male stranke, a SNS ne želi da im dodatno otežava ulazak u parlament”, ukazuje Klačar.
Bursać se slaže sa trećim razlogom.
“Većina stranaka koje izlaze na izbore ima i finansijska i organizaciona ograničenja pa će verovatno svi težiti što kraćoj kampanji. SNS je stalno u tom „modu“ tako da je njima u suštini svejedno koliko dugo će da traje „javni“ deo kampanje. NJima je to ionako samo jedan deo mobilizacije glasača. Ali recimo ima i primera koji govore drugačije, npr. vidimo da je LSV sa koalicijom Vojvođanski front krenuo u neku vrstu kampanje još krajem prošle godine”, zaključuje Bursać.
Pročitajte OVDE ko će sve bojkotovati izbore.
Izvor: Danas
