Poslednjih desetak godina svedočimo sistemskom uništavanju reka i potoka usled ekspanzije malih hidroelektrana, navodi se u saopštenju i dodaje da su u Srbiji i celom regionu prisutni problemi uzrokovani nekontrolisanom izgradnjom MHE.
Za razliku od tvrdnji investitora iznetih u tekstu koji je ranije objavio Tanjug, u fondu ove Organizacije kažu da je šteta koju MHE čine prirodi i širem društvu izuzetno velika - od uništavanja rečnih korita, zarobljavanja reka u cevi, gubitka biološke raznovrsnosti i devastacije okolnog područja, do ugrožavanja izvora pitke vode i opstanka lokalnog stanovništva.
"Zbog svega navedenog, nikako ne možemo podržati izgradnju MHE", poručuje ta organizacija dodajući da se naprotiv uvek transparentno zalagala za održivo korišćenje obnovljivih izvora energije.
Organizacija ponavlja stav da treba zaustaviti podsticaje za sve vrste malih hidroelektrana i da na taj način treba ograničiti njihovo nekontrolisano širenje i uništavanje naših reka.
"Trenutna politika podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora odgovara isključivo investitorima u MHE, značajno ograničavajući proizvodnju iz drugih obnovljivih izvora, poput sunca i vetra. Štaviše, što je manja instalisana snaga postrojenja, to je veća podsticajna otkupna cena struje, čime se dodatno povećava pritisak na reke, jer je investitorima u interesu da sagrade što više postrojenja manje instalisane snage. To često podrazumeva stavljanje nebrojenih kilometara reka u cevi. U prilog tome govori i činjenica da je 95 odsto sagrađenih MHE snage ispod 1 MW", pojašnjava Nataša Milivojević iz ove organizacije".
Analiza ulaganja u male hidroelektrane, koju je 2018. godine uradila organizacija Bankwat, pokazuje kako se većina takvih projekata u Srbiji finansira novcem stranih banaka, a posebno grupa Erste Banke (Austrija) i UniKredit Banke (Italija).
"Investitori često napominju kako su MHE bitne za energetsku budućnost Srbije. Ipak, sve analize pokazuju da je njihov doprinos energetskoj stabilnosti Srbije zanemarljiv. Postojeće MHE u proseku proizvode manje od 0,8 odsto ukupne električne energije, a kada bi se sve planirane izgradile, taj iznos ne bi premašio tri odsto".
U ovoj organizaciji ističu da bi zauzvrat hiljade kilometara reka bile izgubljene.
"Ipak, rešenje postoji. Vladi Srbije već smo predložili da se iz Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, trajno ukinu podsticaji za male hidroelektrane i povećaju kvote za druge obnovljive izvore energije poput vetra ili sunca. Time bi se dugotrajno doprinelo boljem energetskom miksu, te stabilizaciji celog sistema. Osim toga, ulaganjima u energetsku efikasnost i modernizaciju elektroenergetskog sistema povećala bi se dostupnost električne energije, umesto uništavanjem naših reka", zaključuje Milivojević.
Vlada Srbije, kako je navedeno, sada ima jedinstvenu priliku da izmeni Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz OIE i isključi iz nje male hidroelektrane.
Na taj način poslala bi jasnu poruku da je očuvanje biodiverziteta jedan od strateških prioriteta Srbije odnosno zaštita vodnih resursa kojim obiluje.
Istovremeno, zaustavljanjem dalje izgradnje MHE stali bi uz građane koji su putem protesta i drugim javnim nastupima, jasno pokazali da žele da zaustave dalje uništavanja reka Srbije, navedeno je u saopštenju.
Pročitajte OVDE sve o najozbiljnijoj pretnji Amerike Prištini do sada.
Izvor: Tanjug
