Jan Fabr uživa međunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene. Tražeći i uspostavljajući veze između različitih disciplina, otvara nove puteve i mogućnosti interpretacija u oblastima vizuelnih umetnosti, pozorišta i književnosti. Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima, kao što su Venecijanski bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Ermitaž.
Saradnja Jana Fabra sa Kulturnim centrom Beograda počela je 2011. godine, umetnikovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu radom I let myself drain, instalacojom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića, Portret čoveka sa fesom, iz kolekcije Narodnog muzeja. Tom prilikom Fabr je činom poklanjanja svog rada I am a one-man movement inicirao osnivanje kolekcije Oktobarski salon, posredno utičući i na odluke drugih umetnika da slede njegov primer.
Ovom prilikom uz organizaciono učešće Angelos studija i pozorišne trupe Trublejn iz Antverpena, dolazak Jana Fabra u Beograd povezao je Kulturni centar Beograda, Narodni muzej u Beogradu i Narodno pozorište .
Izložba Praznik malih prijatelja u Narodnom muzeju, čiji je kustos Joana De Vos, bavi se temama koje su fascinirale Fabra kao mladog vizuelnog umetnika. Proučavajući svet insekata, počeo je da stvara sopstveni mitski univerzum usredsređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost, krajnosti koje važno mesto imaju i u Fabrovoj pozorišnoj umetnosti. Izložba Praznik malih prijatelja je ključna za razumevanje ne samo savremenog vizuelnog stvaralaštva Jana Fabra, već i njegovog pozorišnog i literarnog opusa.
Slično entomologu, Fabr zapravo beleži, analizira i kometariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža, instalacija i skulptura „fantastičnih insekata“. Svojim velikim Pozorištem Paukovih glava sa pravim paukovima, simulira pozorište života, ali ne beleži ono što vidi kod svojih „malih prijatelja“, već u sebi traži slike koje nastaju, ostavljajući istu mogućnost i posmatraču. Glavni medij ostaje mašta. Praznik malih prijatelja postaje „praznik čula“, a metamorfoza insekata postaje simbol ljudskog postojanja.
Monodrama Noćni pisac u režiji Jana Fabra, a u izvođenju Slobodana Beštića, biće izvedena 22. februara na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu. (možda potrebno napisati da je monodrama rađena po Noćnom dnevniku?) (da li pominjati Olimp?) realizuje se na incijativu Kulturnog centra Beograda, a u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu i pozorišnom trupom Trublejn iz Antverpena.
U ediciji Kulturnog centra Beograda „Sam(a) svoj pokret“ biće objavljena treća knjiga „Noćni dnevnik 1992-1998“ u prevodu Jelice Novaković Lopušine i ponovljena izdanja prethodno objavljenih knjiga „Noćni dnevnik 1978-1984“ i „Noćni dnevnik 1985-1991“.
Realizaciju projekta su podržali Grad Beograd-Sekretarijat za kulturu, Angelos studio, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Pročitajte OVDE kakav se to festival događa u Domu omladine.
Izvor: pravda
