U molitvenoj radosti Mitropolit Amfilohije je zamonašio u malu shimu tri rasoforna monaha: Romana, Gerasima i Grigorija, a u iskušenike obukao Nikolu, Danijela i Radoja. Tokom Liturgije kršten je i miropomazan sluga Božiji Jovan.
U liturgijskoj besedi Visokopreosvećeni Mitropolit je kazao da je sav naš hrišćanski život u znaku Presvete Trojice i da je sva suština Svete liturgije upravo blagosiljanje Carstva Oca i Sina i Duha Svetoga, podsećajući da svaku službu Božiju počinjemo rečima Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Duha Svetoga.
„Sveto krštenja je u ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Javljanje Boga na reci Jordanu, kada se Gospod krstio, bilo je javljanje i Bogojavljanje upravo Oca, kroz glas koji se čuo sa nebesa, kroz Duha Svetoga u vidu goluba i kroz Gospoda Hrista.“
Poučio je sabrane da je sve što postoji, i u nama ljudima i u sveukupnoj božanskoj tvorevini, ispunjeno znakom Svete životvorne Trojice, zapečaćeno pečatom Oca i Sina i Duha Svetoga, koje ispovedamo i u Oče našu i u Simbolu vere.
„U tom znaku Svete Trojice je i ono što se danas dogodilo u ovoj drevnoj svetinji posvećenoj Presvetoj Bogorodici. Trojica naših monaha: o. Roman, o. Gerasim i o. Grigorije, su primili anđelski čin na divni praznik Tri vrhovna Sveta učitelja Crkve Božije: Svetoga Jovana Zlatoustoga, Svetoga Vasilija Velikoga i Svetoga Grigorija Bogoslova. Oni su bili i ostali svjedoci Oca i Sina i Duha Svetoga, i njihov sav život i sve što su napisali je u znaku Presvete i životvorne Trojice.“
Pored trojice starijih monaha, koji su postriženi u ime Oca i Sina i Duha Svetoga i zakleli se da će ostati verni i da će voleti Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista u Crkvi NJegovoj do poslednjega svoga izdisaja, su i tri nova poslušnika podmainske svetinje, koji su takođe primili prvine angleskoga lika: Danijel, Nikola i Radoje.
Obnova podmainske svetinje je započela sa trojicom monaha: ocem Benediktom, o. Agatonom i pokojnim Zaharijem, koji su pre 25 godina ovde zamonašeni, blagodareći žrtvi o. Save (Komatovića) divnoga monaha. On je ugradio sebe i započeo obnovu ove svetinje koja je, kako je istakao, zapustela od 1838. godine kada je Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac bio primoran od austrougarske vlasti da napusti Podmaine. Konstatovao je da vlast uvek vrši nasilje, i ondašnja, pa, nažalost, i ova savremena nastavlja to nasilje na Crkvom.
Mitropolit je protumačio da se u Podmainama sve događa u ime Svete Trojice.
„Sve je čudesno i u znaku Božjem, u znaku Boga ljubavi: Oca i Sina i Duha Svetoga. Sve je utemeljeno na onoj Božjoj Hristovoj, hristolikoj ljubavi. To i jeste smisao hrišćanskog života, da mi kao hrišćani nosimo krst Hristov Ko hoće da ide za Mnom neka se odrekne sebe nek uzme krst svoj i neka ide za Mnom. To važi za sve hrišćane, a posebno važi za monahe koji uzimaju krst Hristov na sebe i bivaju svjedoci upravo one prve vernosti Crkvi Božijoj, Hristu Gospodu, popust Svetih apostola i poput Svetih velikih učitelja Crkve Božije: Svetoga Vasilija Velikoga, Grigorija Bogoslova i Svetoga Jovana Zlatoustoga.“
Nakon što je blagosiljao slavski kolač, Mitropolit Amfilohije je poručio da je sve sveto i čestito od Boga dato za sve ljude i zemaljske narode, te da svetinje Božije pripadaju čovečanstvu.
U tom smislu je pomenuo nekadašnjeg potpredsednika Vlade Crne Gore Zorana Žižića, koji je donio odluku da se ova svetinja vrati Crkvi Božijoj i timi popravio i onaj zločina austrougarski i prethodne zločine. Pomolio se da Bog Zorana Žižića upokoji i poda mu rajsko naselje, kao i da se da poput njega ponašaju i oni koji su sada njegovi naslednici na vlasti:
„Ne da otimaju svetinje Božje i vrše nasilje na svetinjama, nego da pomognu da se svetinje obnavljaju i vraćaju, radi njihovog spasenja i spasenja naroda Božjeg, radi spasenja i napretka sveukupnoga, i Crne Gore i naroda našega, i sveukupnoga čovečanstva.“
Ocenio je da svojatanje svetinja, pogotovo od strane vlasti koje su prolazne, danas jesu, a sutra ih više nema, predstavlja jedno bezumlje, čemu smo i sami svedoci ovih dana.
Naša vlast je obolela
„Nažalost, to se događa ovde kod nas, kod naših vlastodržaca koji su oboleli od opake bolesti zvane brzomora, i nije opakije bolesti bivalo. I danas još ona kod nas vlada, ideologija brozomorna, ideologija bogoubilačka i bratoubilačka, ideologija koja ne objedinjuje, ne sabira u ime ljubavi Božije i ljudske, nego razjedinjuje, stvara raskole, krvoprolića i svađe. Daj Bože da te ideologije što manje bude svuda u svetu, a posebno u Crnoj Gori. I da se umnoži Svetotrojičina Božija i bratska ljubav među svima nama i među svima ljudima i svima zemaljskim narodima, silom i dejstvom Oca i Sina i Duha Svetoga – Boga ljubavi, kome neka je slava i hvala u vekove vekova, amin“, zaključio je u svojoj besedi NJegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije.
Pročitajte OVDE zašto hrvatski teolog brani srpske svetinje.
Izvor: Mitropolija crnogorsko-primorska
