On je pismo počeo stihovima iz nadgrobne posvete Milu Gvozdenoviću, njegovom pradedi:
“Ko slobodu srpsku čuva, od kad Lazar slavno pade, Crnogorac, a ko drugi, on je samo čuvat znade.
Dragi moj narode,
Rekoh moj narode jer se osećam kao do njega i tako me je naučio moj đed Crnogorac Jovan, rođen u Gluhom Dolu (crmnička nahija), koji je došao u Argentinu kada je imao 12 godina sa svojim roditeljima i braćom. Sa sobom je doneo tradiciju, svoju vjeru i običaje, koje je prenosio na svoje sinove i unuke, kako ne bi izgubili svoj identitet i korene. Moj prađed Milo je bio među dobrovoljcima iz SAD-a u dva rata (1912. i 1914.). Zbog hrabrosti je dobio dva ordena i sve ovo me obavezuje da napišem ove reči.
U Argentini sam preko različitih sredstava javnog informisanja saznao vesti o zabrinjavajućoj situaciji, koja je posledica Zakona o slobodi veroispovesti, zakona koji predviđa upis u državnu svojinu crkvenih i objekata drugih verskih zajednica, izgrađenih pre 1918. godine. Ovaj zakon nije samo antiustavan. On je u suprotnosti sa Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima i antidemokratski je, što pokazuje brojnost ljudi koji redovno izlaze na ulice tokom poslednjih mjeseci.
Moje skromno mišljenje kao političara, problem je za bilo koju demokratsku vlast kada svaka treća osoba protestuje tražeći povlačenje zakona. Takođe me prijatno iznenađuje da to rade na miran način, bez izazivanja incidenata i to potvrđuje da je reč o jednom religioznom aktu, to jest litijama, a ne protestima. Iz tog razloga, želim da čestitam kleru Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ne želim da propustim priliku da čestitam i svim sveštenicima, monasima i monahinjama i crnogorskom narodu. Osećam se radosno i ponosno, jer vidim jedan narod ujedinjen u odbrani svojih svetinja.
Neka vas Bog sačuva u jedinstvu i osnaži u vašoj borbi za odbranu Crkve od privremenog iskušenja. Takođe osećam obavezu da zatražim podršku od predsednika Argentine Alberta Fernandeza i vlasti u traženju međunarodne pomoći, zbog ozbiljne situacije kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori”, naveo je Matijas Pablo Gvozdenović.
Pročitajte OVDE šta je su NATO zvaničnici rekli o litijama u Crnoj Gori.
Izvor: Kurir
