To kaže ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, koji napominje da će Moskva, ukoliko je Srbija pozove da se uključi u dijalog, odmah imenovati svog specijalnog izaslanika za Kosovo. Prema njegovim rečima, za nastavak dijaloga Beograda i Prištine najvažnije je da privremene institucije na Kosovu ukinu kriminalne takse od 100 odsto. Konačno rešenje, ističe Bocan-Harčenko, može biti samo kompromis kojim bi i jedna i druga strana nešto dobile i nešto izgubile.
Otvoren dijalog
Ruski zvaničnik, međutim, ocenjuje da trenutno ne postoji ništa novo što bi omogućilo kompromis Beograda i Prištine.
- Rusija je spremna da pomogne ukoliko Beograd to zatraži. Svi dosadašnji napori u vezi sa rešavanjem kosovske krize podsećaju na trčanje na traci. Troši se puno energije, ali nema pokreta napred. Dosad nisam čuo ništa ohrabrujuće od Aljbina Kurtija. Ono u čemu se slažemo sa Srbijom jeste da je za nastavak dijaloga najvažnija stvar bezuslovno ukidanje taksi od 100 odsto. A suštinska politička stvar, što se tiče dijaloga, jeste da je rešenje moguće samo na osnovu kompromisa. Stav Rusije o Kosovu nije se promenio. Rezolucija 1244 SB UN mora biti temelj dogovora - rekao je Bocan-Harčenko za portal "Sputnjik".
Upitan da li Moskva razmišlja o imenovanju svog izaslanika za Kosovo, ruski ambasador kaže da je čuo mnogo poziva da se što brže dođe do rešenja.
- Rekao bih da je vremenski okvir neprijatelj kompromisa. Kompromis je moguć samo u otvorenom dijalogu, bez ograničenja, uz pomoć posrednika koji su posvećeni traženju rešenja, a nikako nisu naklonjeni jednoj ili drugoj strani. Za Moskvu najvažniji orijentir je stav Beograda i ako bude poziva iz Beograda i želje, biće i našeg angažmana u ovim pregovorima - kazao je Bocan-Harčenko, i potvrdio da je Moskva spremna da imenuje svog posrednika ukoliko to Srbija zatraži.
Stevica Deđanski, šef Centra za razvoj međunarodne saradnje, komentarišući ove navode kaže da je više puta ponovljen principijelan stav Rusije da se ništa ne može uraditi protiv volje Srbije.
- Moskva će nam uvek u Savetu bezbednosti UN biti zaštitnik i garant. Ako se uvode posrednici iz drugih zemalja koji rade protiv interesa Srbije, treba da razmišljamo da pozovemo Rusiju, ali i Kinu. Ipak, apsolutno je bespredmetno pričati šta ćemo raditi kad još ni takse nisu povučene. Dakle, prvo takse da se povuku, pa onda da bijemo bitku za što veće ostvarenje srpskih interesa. Prijatelje, kao što se vidi, imamo - ističe Deđanski.
Ukinuti takse
Milisav Paić, predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga, ocenjuje da stav ruskog ambasadora odražava poznatu poziciju Rusije da rešenje problema KiM treba tražiti na osnovama Rezolucije 1244 SB UN.
- Tim dokumentom se reafirmiše poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta naše države, što znači da se njime ne dozvoljava jednostrana secesija srpske pokrajine. Eventualno ukidanje prištinskih taksa na robu iz Srbije verovatno bi otkočilo blokadu u dijalogu Beograda i Prištine, ali se to nikako ne može smatrati za ustupak, nego pre na iznuđenu meru pod pritiskom Vašingtona i Brisela. Takav korak Prištine ne bi doveo do napretka dok se Kurti i njegovo okruženje ne odreknu svoje militantne retorike - zaključuje Paić.
Kurti odustao od tužbe protiv Srbije za genocid
Šef kosovskih privremenih institucija Aljbin Kurti izjavio je da će razgovarati sa srpskim zvaničnicima bez obzira na to da li će se zvanični Beograd izviniti za "genocid na Kosovu".
Šojgu u Srbiji 17. februara, donosi PVO sistem "pancir S"
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu dolazi u Beograd 17. februara, a sa njim bi mogao da stigne i prvi deo isporuke od naručenih šest sistema za protivvazdušnu odbranu "pancir S1".
Sporazum o kupovini kompletne baterije "pancira" zaključen je prošle godine, a ruski mediji pisali su da je rok za prvi segment isporuke druga polovina februara. Osim toga, Šojgu će u Srbiji dobiti i počasni doktorat Univerziteta odbrane zbog doprinosa u razvoju saradnje dveju zemalja u toj oblasti.
U posetu Beogradu, inače, trebalo bi da dođe i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, i to 24. marta, na dan kada se obeležava 21-godišnjica od NATO agresije.
Srbija bi trebalo da dobije ruske „ubice vazdušnih pretnji“. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Informer
