Službenici u ambasadi bili su u kontaktu s konvojem i odjednom je komunikacija prekinuta. Sulejmani je imao diplomatski imunitet, a iračka vlada je od njega zvanično tražila pomoć u borbi protiv ID. Štaviše, konvoj je napadnut neposredno pre iračkog kontrolnog punkta koji je znao da je irački komandant Abu Mahdi al-Muhandes bio u konvoju zajedno sa svojim timom za zaštitu. Vest je preneta Teheranu, a odatle u kuću iranskog vođe revolucije Ali Hameneija.
„Pripadamo Alahu i njemu ćemo se vratiti“. Ove stihove Kurana vernik izgovara kada se objavi smrt nekoga koga poznaje, bilo da mu je taj neko blizak ili ne. To je bila prva reakcija Ali Hameneija kada je do njega stigla vest o smrti „sina“. Toliko su bili bliski.
Sulejmani je napustio Bejrut i spavao u Siriji prvog januara, nedaleko od aerodroma u Damasku. Na svakom putovanju u Siriju, održavao je sastanak sa svim komandantima, posle jutarnjih molitvi i neposredno pre izlaska sunca, najviše dva sata.
Tog dana zadržao je sve komandante na ručku i pustio ih da odu nešto pre zalaska sunca. Nije prestao da govori, ostavivši uputstva svom timu komandanata u Levantu. Kapetan Vahid Zamaniam bio je njegov nerazdvojni saputnik. Iranski i irački oficiri dočekali su generala na aerodromu u Bagdadu, kada ih je američki bespilotni avion usmrtio.
Prema dobro obaveštenom izvoru iz „Osovine otpora“, kada je saznao za atentat, Ali Hamenei je pozvao na sastanak svoje komandante u prvim satima nakon ubistva i rekao: „Pripremite se za snažan odgovor. Preuzećemo direktnu odgovornost, tako da naš neprijatelj zna da ga izazivamo licem u lice, a ne na kukavički način kao što su SAD ubile Sulejmanija i njegove saputnike. Snažno napadnite američku vojsku kako biste uništili njihovu bahatost na istom mestu na kom su izveli ovo grozno ubistvo“.
Mnogi scenariji postavljeni su ispred Hameneija. Prvi izbor bio je Ain al-Asad, najznačajnija vazduhoplovna baza u Iraku, a što je predsednik Tramp smatrao najbezbednijim mestom. Iran zna svaki detalj baze. NJegove bespilotne letelice i obaveštajci bili su dovoljno dobri da prepoznaju sadržaj svakog hangara i objekta.
Takođe je pripremljen plan za drugi napad protiv američke baze izvan Iraka preko Persijskog zaliva, u slučaju da su SAD uzvratile na napad na Ain al-Asad.
Organizovan je i treći napad, mnogo snažniji i razorniji od prva dva, protiv najznačajnije američke baze na Bliskom Istoku. Ovaj napad imao je za cilj da nanese brojne žrtve, mnogo više od moguće odmazde SAD-a.
Tri plana, tri scenarija, a svi su planirani da se izvrše jedan za drugim. Ali Hamenei je odobrio sve ove odgovore kako ne bi bilo potrebe da njegovi komandanti traže njegov blagoslov.
Nakon toga, Hamenei je naložio svojim komandantima da ponovo dođu radi daljih uputstava o opštoj mobilizaciji zemlje u kojoj će protiv SAD-a biti objavljen sveobuhvatni rat ukoliko uslede vojni odgovori na sve iranske napade.
U ovom poslednjem scenariju, Hamenei je naredio plan gde bi stotine raketa istovremeno bilo lansirano protiv svih američkih vojnih baza u zemljama koje okružuju Iran, u Levantu i šire. Svi iranski saveznici na Bliskom Istoku bili bi uključeni, a američki saveznici bi bili direktno pogođeni. Ali ova konačna odluka zahtevala bi poslednju dozvolu Hameneija.
To je bio predvidiv scenario koji je američki predsednik – svojom odlukom da odustane, bez obzira na ljudske žrtve i razaranja koja su naneta vojnoj bazi Ain al-Asad – uspeo da izbegne.
“Iran nije koristio nikakve rakete u svojim silosima kako bi pogodio američke ciljeve u Ain al-Asadu. Suprotno tome, projektili su bili otvoreno raspoređeni i pripremljeni za lansiranje dva dana pre, pred očima američkih satelita. Poruke u Iran su stizale od diplomata sa molbom da se suzdrže od odmazde ili barem da ublaže odgovor. Svi zahtevi su odbijeni. Iran je izbegao da iznenadi SAD; Da je Iran hteo da iznenadi SAD, rakete bi bile lansirane sa njegovih silosa bez ikakvog upozorenja. To je bio direktan izazov hegemoniji SAD-a. Štaviše, Iran je obavestio SAD da će doći do napada, što je dodatno izazvalo predsednika Trampa i njegov vojni aparat na Bliskom Istoku pokazujući da se Iran ne boji posledica “, rekao je izvor.
Iran je slao svoje bespilotne letelice iznad Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije, Emirata i drugih obližnjih država, tokom dana, iznad američkih baza. To je bio signal da je Teheran spreman za rat. Iransko rukovodstvo je bilo spremno da dođe do tačke bez povratka ukoliko je potrebno.
Niko u Iranu ne prihvata da se odrekne raketnog programa koji je postao ponos iranskog naroda i njegovih oružanih snaga. Nijedna zemlja ili vojska na Bliskom Istoku nikada nije izazvala SAD, naročito kada su SAD rasporedile desetine hiljada trupa i efikasnu opremu na Bliskom Istoku.
Samo je Iran direktno osporio hegemoniju i vojnu moć SAD-a.
Predsednik Tramp mislio je da može da radi sve što želi bez straha od posledica. Verovao je da se nijedna zemlja na svetu neće usuditi da ga izazove. Možda je pomislio da će atentat na Kasema Sulejmanija proći nekažnjeno, a on se hvalio ubijanjem „dvojice po ceni jednog“. On i njegov tim takođe su pogrešno verovali – a možda i dalje smatraju – da će njegov „maksimalni pritisak“ i oštre sankcije baciti Iran na kolena, moleći ga za milost. Rekao je da će čekati da ga Iran nazove telefonom, što dokazuje njegovo nepoznavanje Irana, njegov mentalitet, kulturu, strpljenje, oštrinu i ponos.
Čarolija se okrenula protiv mađioničara i Tramp je Iranu dao ogroman dar dopuštajući mu da bombarduje njegovu vojsku i izazove ga licem u lice. Tramp se bojao da objavi broj žrtava u prvoj sedmici. Pentagon sada svake nedelje otkriva deo istine. SAD, a ne Iran, pokazale su strah.
„Sve američke vojne baze postale su pretnja zemljama domaćinima na Bliskom Istoku. Te baze više ne služe zaštiti tih zemalja, već su postale savršena meta Iranu u slučaju rata. Američkim snagama na Bliskom Istoku nijedno mesto neće biti sigurno ako se pređu crvene linije, kao što se dogodilo s atentatom na Sulejmanija “, rekao je izvor a prenosi ejmagnier.com.
Šojgu je neraskidiva karika u odnosima Srbije i Rusije! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
