“Dijalog se održava radi priznanja od strane Srbije. Skupština Kosova trebalo bi da usvoji platformu za dijalog, sa ciljem da dobije 2/3 glasova, koja će uključivati i principe na osnovu kojih bi se dijalog trebalo odvijati. Tema dijaloga ne može biti ponovno crtanje granica sa Srbijom, razmena teritorija ili stvaranje treće vlasti za opštine koja naseljavaju Srbi. Premijer redovno izveštava Skupštinu o procesu dijaloga. Biće preduzeta potpuna revizija do sada postignutih sporazuma da bi se video nivo njihove primene u Srbiji i ta pitanja biće postavljena za pregovaračkim stolom u saradnji sa EU”, kaže se u sporazumu.
Što se tiče taksa na uvoz robe iz Srbije, one će ostati do nivoa punog reciprociteta sa Srbijom.
Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, slažu se i da će vladati zajedno u četvorogodišnjem mandatu, na osnovu rezultata proizašlih iz vanrednih izbora 6. oktobra 2019.
Koalicioni partneri su saglasni da zajedno vladaju u dobroj nameri, na osnovu kosovskog ustava i važećih zakona, a dodaje se i da će sva pitanja koja nisu navedena u sporazumu, a nastanu tokom upravljanja, biti rešena zajednički u dobroj nameri između koalicionih partnera, u skladu sa Ustavom i važećim zakonima.
“Koalicioni partneri će upravljati prema principima vladavine zakona, razvoja i socijalne politike. Nova vlada će se voditi uz posvećenost zaštiti nacionalnog, državnog i društvenog interesa, u odbrani suvereniteta i integriteta tzv. Republike Kosovo”, navodi se u sporazumu.
Ukazuje se da će prvi koraci biti smanjenje potrošnje i ministarskih pozicija, a jačanje politike koja se tiče zapošljavanja, podrške mladima i ženama, preduzetništva i građana u dijaspori.
Nova vlada prioritet vidi u razvoju dobrosusedstva i kvalitativnog napredovanja saradnje sa Albanijom i posvećena je unapređenju procesa evroatlantskih integracija.
Državni budžet će se u potpunosti preorijentisati iz neopravdanog trošenja prema projektima koji direktno smanjuju nezaposlenost, sa fokusom na rešavanje nezaposlenosti mladih i žena, unapređenje obrazovanja, zdravstva i vojske, povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva, na podržavanje inovacija.
U delu koji govori o ratnim zločinima navodi se da se usvaja “zakon o ratnim zločinima, genocidu i zločinima protiv čovečnosti i agresije” te da će se osnovati „Institut za ratne zločine“ koji će podržati tužilaštvo u dokumentovanju ratnih zločina.
Nadležne institucije, dodaje se, na osnovu domaćeg i međunarodnog prava, pripremiće optužnicu na Međunarodnom sudu pravde za ratne zločine.
Kada je reč o energetici, kaže se da se potrebno stvaranje zajedničke energetske zone Kosovo-Albanija kako bi se postigla komplementarnost u proizvodnji energije.
Što se preduzetništva i poljoprivrede tiče, koalicioni partneri su se dogovorili da se stvore uslovi za istinsku konkurenciju, a razmotriće se mogućnost realizacije javnih projekata putem javno-privatnog partnerstva.
“Davaćemo više pojedincima i porodicama sa potrebama, starijim ljudima, ženama, mladima i marginalizovanim grupama. Bez odlaganja, započećemo socijalni dijalog kao nova vlada sa svim nevećinskim zajednicama, radi pune integracije u društvo”, jedna je od tačaka sporazuma.
Vjosa Osmani odbila dogovor?
Kandidat za premijera iz redova DSK-a Vjosa Osmani sukobila se sa rukovodstvom stranke zbog podele resora u budućoj vladi. Osmani je zahtevala mesto ministra unutrašnjih poslova i zamenika premijera te da neće prihvatiti mesto predsednika parlamenta.
Prištinski mediji ocenjuju da iako je izgledalo kako je pred sutrašnju sednici Skupštine Kosova sve dogovoreno, u popodnevnim satima došlo do sukoba unutar DSK.
Isa Mustafa je naginjao tome da mesto ministarstva unutrašnjih poslova i zamenika premijera bude dodeljeno Agimu Veljiuu, protiv čega je bila Osmani koja je popodne najavila da neće prihvatiti mesto predsednika parlamenta.
Kada je izborni proces završen, zvaničnici DSK su obećali da će Osmani moći da bira poziciju u budućim institucijama. Zbog nedavnih dešavanja, čini se da to obećanje nije ispunjeno.
Ostaje nejasno, kako će ona reagovati sutra ili će stranka možda reagovati i promeniti poslednju odluku o imenovanjima.
DSK je na današnjem sastanku predsedništva odlučila da Avdulah Hoti postane potpredsednik vlade, Anton Ćuni nominovan je za ministra odbrane, Besian Mustafa za ministra poljoprivrede, Hikmete Bajrami za ministra obrazovanja, Vljora Dumoši je kandidat za ministra kulture, dok je LJumir Abdidžiku predložen za ministra za infrastrukturu.
Lider pokreta "Samoopredjeljenje" Albin Kurti predložio je pre nekoliko dana imena ministara i drugog potpredsednika vlade.
On je saopštio da je za drugog potpredsednika vlade izabrao Hakija Abazija, za ministarku pravde, Kurti je objavio da su izabrali Aljbulenu Hadžiu.
Za mesto ministra inostranih poslova predložen je Bljerim Reka, koga bi trebalo da zameni Glauk Konjufca, a za ministra finansija Besnik Bisljimi.
Kurti je predložio Rozetu Hajdari za ministra ekonomije, a Arben Vitia je kandidat za ministra zdravlja i sporta.
Pročitajte OVDE kakav pakleni plan ima Milo Đukanović.
Izvor: Kosovo onlajn
