Belu nedelju čine dani kada je strogo zabranjeno konzumiranje mesa, ali važi pravilo siroposne nedelje kada su dozvoljeni mleko i mlečni proizvodi.
Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke radi zaštite od zlih duhova i veštica. Ranije se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mrsnom hranom, kolačima, ali najčešće jajima. Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini.
Na Belu nedelju i Bele poklade postojao je običaj da se gata - naročito pomoću jaja. Posebno je zanimljiv jedan običaj zvan lakmanje ili klocanje.
U sumrak domaćin bi uzeo kuvano jaje, probušio ga iglom i kroz njega provukao konac, pričvrstio ga za tavanicu, a zatim bi ga zavrteo. Obešeno jaje počelo bi da kruži nad sofrom, a ukućani bi nastojali da ga uhvate zubima. Onaj ko bi u tome uspeo, imao je pravo da ga pojede. LJuskama jajeta pripisivali su magična i lekovita svojstva, a pre svega moć lečenja.
Evo koje su radnje dozvoljene, a koje strogo zabranjene tokom Bele nedelje.
Preko Bele nedelje valja saditi beli luk, jer se veruje da će dobro roditi, bez obzira na to kakva je godina.
Ponegde je običaj i da se deca ljuljaju na ljuljaškama radi rodne godine i zdravlja ljudi i stoke. Na raskrsnicama se uveče obično pale vatre koje simbolizuju početak nove agrarne godine.
Vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru.
Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
Koronavirus stiže sigurno u Srbiju! Više o tome OVDE!
Izvor: Mediji
