Rusija je i službeno optužila Tursku za neispunjavanje niza odredbi iz Sporazuma iz Sočija, posebno one koje se odnose na deblokadu autoputa Hama-Alepo i Latakija-Alepo, te razdvajanje “umerenih” militanata od “tvrdolinijaša” i osiguravanje zone deeskalacije. Ovaj demarš se vidieo 17. i 18. februara, tokom pregovora, kada se dve delegacije nisu dogovorile o sadržaju, već su Rusi podsetili Tursku da nije ispunila svoj deo sporazuma. Erdogan ipak insistira na svojim zahtevima i traži nemoguće, odnosno da se sirijske vladine snage povuku na linije pre početka kampanje u Idlibu.
O ovom će se problemu razgovarati u proširenom obliku tokom pregovora Erdogana, Putina, Merkel i Makrona.
Sastanak još nije službeno potvrđen i Rusija je samo rekla da podržava ideju, dok je Erdogan izjavio da će se održati 5. marta u Istanbulu. Iz Moskve još uvek nema potvrde da će Vladimir Putin tog dana leteti za Tursku.
Usput bi se trebalo pregovarati i o Libiji, budući da su ti ratovi usko povezani, posebno uzimajući u obzir Erdoganovu praksu uzimanja militanata iz Sirije i njihovog slanja u Libiju, možda istih onih koje je na početku pokušaja svrgavanja Asada iz Libije preko Turske slao u Siriju.
U međuvremenu se preteća retorika nastavlja, neprijateljstva u Idlibu ne prestaju, a ruske vazduhoplovne snage nastavljaju aktivno delovati.
Aktivnosti ruskih vazdušnih snaga su sada koncentrisane južno od magistrale M-4, što nagoveštava da se sirijska vojska, uz podršku Rusije i Irana, još uvek nada da će brzo slomiti odbranu militanata zapadno od autoputa M5 i planinskim terenom napredovati sve do ravnice Al-Gab.
Teroristi razumeju ovu pretnju, pa je Islamska stranka Turkestana pozvala na opštu mobilizaciju na jugu Idliba koji je još uvek pod kontrolom militanata.
Glavni problem za teroriste je što nemaju posebne utvrde na liniji fronta ispred sirijskih snaga i moraju se osloniti samo na brdoviti teren da uspore napredovanje sirijske vojske i da rusko ratno vazduhoplovstvo ne nanese tako bolne gubitke ovim “herojima džihada”.
Uz autoput M5 se nastavlja jačanje sirijske borbene skupine, raspoređene protiv Turaka duž autoputa Hama- Alepo. Pojačanja nisu tako velika kao ona kod Turaka, ali se primećuje prebacivanje tenkova, oklopnih borbenih vozila i teškog topništva, uključujući sisteme „Golan“ i višecevne raketne sisteme ruske proizvodnje.
Na turskoj strani, uz tenkove i oklopna borbena vozila, zabeležen je veći broj samohodnih haubica, višecevnih raketnih sistema i prenosnih protivvazdušnih odbrambenih sistema.
Militanti takođe šalju pojačanja iz severne Sirije, kako bi nadoknadili velike gubitke u „topovskom mesu“ tokom proteklog meseca.
Potencijal za razvoj krize vrlo je velik, iako s druge strane nikome ne treba izravna vojna eskalacija. Glavni potencijalni problem je što bi Erdogan negde mogao otići predaleko i događaji će izmaći kontroli. To je moguće iako su mu nedavni događaji u Idlibu trebali jasno pokazati da će avanturu u Idlibu platiti znatnim brojem turskih života.
Ovo je problem koji se ne sme zanemariti, jer su nakon poraza turske vojske i militanata u blizini Nairaba turski nacionalisti počeli tražiti odlučniju akciju i krv od Erdogana.
Budući da je to okosnica Erdoganovih birača, on ne može zanemariti njihovo raspoloženje. Uz činjenicu da šalje dodatne turske trupe i oružje do granica Sirije i dalje u Idlib, Erdoganove pretnje su i dalje glasne, a birači ga podsećaju kako je obećao „da će u Siriji delovati odlučnije“.
Činilo se da bi mogao biti „odlučniji“ već od ofanzive i poraza na Nairabu i pokušaja turskih vojnika uhvaćenih u kadru kako ruske avione gađaju sžistemima „Stinger“, ali sve do sada nije Ergoganu pomoglo da zadovolji bes jastrebova.
Demonstrativno iživljavanje nad mrtvim telom visokog sirijskog oficira, koji je letio helikopterom kojeg je oborio turski MANPAD, već se smatralo galantnim činom zadovoljavanja besa i poklon “nacionalistima”.
Rusi se sećaju da su isti ti ljudi isto postupili s mrtvom ruskom posadom koju su obirili u Idlibu na putu iz Alepa za Hmejmim i zato je reakcija ruske vojske bila trenutna. U napadu na položaje terorista, među kojima su bili i turski vojnici, korišćeni su vazdušni udari, ali su korišteni i sistemi TOS-1, koji su spalili celo područje, uključujući i „neprijateljsku živu silu“.
Čini se da je Erdogan postao „odlučniji“ nakon nedavne boli od turskog poraza, ali to postaje stvar mazohizma, a ne zdravog razuma.
Istodobno je turski visoki predstavnik najavio „konkretne mere“, ali nije rekao o kojim se konkretnim merama radi. Samo je napomenuo da se Ankara “neće pokoriti scenarijima globalnih sila”.
Takvo razmišljanje ga navodi da daje izjave o pobjedničkom pohodu turskih trupa do Idliba, iako planovi Rusije nisu dizajnirani da zadovolje turske nacionaliste.
No, Erdogan i dalje pokazuje nepoštovanje prema svima, čak i onima o kome mu zavisi politička budućnost, uveren da će svi i dalje puzati na kolenima do Ankare ili Istanbula. Veruje kako samo treba vršiti pritisak i ucenjivati i svi će odustati. Na primer, ucene kako će blokirati Bosfor ili premestiti vojnu opremu tamo i ovde duž granice sa Sirijom ida će ponovo koristiti „Stinger“ samo su deo tog repertoara. Naravno, za Makrona i Merkel ima spremnih dva milijona izbjeglica, ali to nije problem Damaska i Moskve.
Moguće je da će pokrenuti ofanzivu upravo u razdoblju kada NATO započne vežbe u blizini Rusije, ali to neće biti dovoljno. U svakom slučaju, ove avanture neće proći bez reakcija Rusije.
Pitanje je kako Erdogan misli pregovarati s onima koje je nedavno ucenjivao ili im pretio. Za EU ne znamo, ali je Rusija odbila sve Erdoganove demarše i svaki dan ga podseća da “nije ispunio Sporazume iz Sočija o Siriji”.
Ovo je ujedno manevar koji će Rusiju osloboditi obveza ako Erdogan pokrene sukob. Stoga Rusija tiho beleži bespilotnim letelicima sve akcije turskih trupa.
Kao i obično, tokom sve većih sukoba izraelski vazdušni napadi na Damask postaju sve učestaliji i juče je sirijska protivvazdušna odbrana odbila još jedan napad sa prostora okupiranog Golana. Uobičajene scene. Saopštenje i snimke delovanja sistema protivvazdušne odbrane, koji presreću nekoliko projektila nad Damaskom, a onda muk i „bez komentara“ izraelske vojske.
Prema nekim izvorima, čak i sirijske vazdušne snage aktivno reagiraju na vatru turske vojske, a kasnije su se pojavile fotografije mrtvih turskih vojnika na internetu. Onda turski tenkisti i artiljerija uzvraćaju vatru. Bes Erdogana, koji gubi kontrolisanu teritoriju, vojsku i opremu, razumljiv je, ali je sve uzalud, usprkos činjenici da svoje saveznike opskrbljuje oružjem i municijom. On nema puno vremena za donošenje odluka, za koje mu Moskva kategorički savetuje da to ne čini.
Sudeći prema trupama koje je Turska dovukla na granicu i formiranju različitih ofanzivnih skupina, ako Turska odluči izvršiti invaziju velikih razmera, borbe će se razviti za zauzimanje strateških ruta i punktova, a zatim bi preostale trupe trbale proterati sirijsku vojsku, čiji bi se delovi mogli naći u okruženju. Da, to su lepi snovi turskih generala, ali je stvarnost nešto drugačija.
Ali ako se odluka donese, treba paziti da Amerikanci ne blokiraju stratešku rutu M-4 i druge koje Amerikanci pod bilo kakvim izgovorom mogu blokirati, samo kako bi pomogli Turcima u tako snažnoj ofanzivi. Ali to je moguće samo teoretski, jer su Amerikanci na više načina odgovorili na Erdoganov zahtev da podržavaju Tursku, ali da ne traži vojnu pomoć.
Budući da se ofanziva sirijske vojske nastavlja, vremenski pritisak dovodi Erdogana do nervoze pred gomilom besnih nacionalista koji traže krv Asadovih vojnika i ruske vojske, jer je već tri puta obećao najdrastičnije mere celom svetu. Sada, što god da uradi, bit će presudno i radikalno, a kako će se izvući iz ove situacije, samo on zna.
I na kraju, ne zaboravimo da Erdogan morati meriti plin, turističku industriju, ugovore i tursku građevinsku poduzetničku elitu i druge faktore istočnog tržišta, koje ima svoje aršine. Iako nije prvi u istoriji da su Turci verovali da mogu pobediti u ratu protiv Rusije, možda će Erdogan ipak neko vreme trebati pričekati s obnovom Osmanskog carstva?
DŽihadisti se osvetili sirijskoj vojsci za izgubljene gradove! Više o tome OVDE!
Izvor: logicno.com/ N. Babić
