Predstavljamo vam deo govora knjaza Nikole, odgovor na zdravicu kralja Aleksandra Obrenovića, prilikom posete Beogradu 17. juna 1896. godine.
Ceo govor je objavljen u listu Male novine, a ovako je glasila knjaz Nikolina zdravica.
– Evo Me danas uz Tvoje rame Kralju i Brate dragi! Evo me u tvojoj Srbiji, u Tvojoj prestonici, u Svome sjajnom Dvoru, kao što se kaže: iz doma dođoh, podnoseći Ti bratski pozdrav južnoga srpstva Crne Gore – Zete Balšića, Crnojevića i Doma Moga, strane u kojoj se neprekidnost srpske samostalnosti verno i srećno očuva sa mnogo žrtava i pregnuća.
I dođoh Ti na Vidovdan! A što baš ovaj dan izabrah, dan pre kobni za naše srpsko pleme? Izabrah ga za to, daga mili naš Narod ne provede u seti, kao mnoge do danas. Od Lazara na ovaj dan on se seća svih muka svojih, stradanja i robovanja svoga, i uzdisa je za dugim nizom neuspešnih pokušaja, da opet svoj i velik bude. Ni brojno nadmoćje, ni urođena hrabrost razoritelja naše Carevine ne biše tako fatalni za njen opstanak, koliko naša nesloga.
Veličanstvo! Promisao Božja Nas je dvojicu označila, da smo Vladari i upravljači srpskoga Naroda. Proniknuti tom svetom zadaćom i najvrućom željom, da to po Božjoj volji vršimo, dužni smo mi sve učiniti za plemeniti i dragi naš narod srpski, koji, da se ispravi, za slogom vapije. Jer samo na domu složni narod jak je i od drugih uvažen.
I danas na ustavke vidovske, dragi Moj Brate, a pred licem miloga nam Srpstva, podnašam Ti izraz, čist kao najprvi zrak sunca, kojim je jutros vrh moga Lovćena obasjao, izraz one blagoslovene sloge i ljubavi, koje narod želi da među nama postoji. Zagrljene i slogom spojene, nas će dobri srpski narod nepredvajan, a iz tri vere blagosiljati, blagosiljaće nas senke umrlih mučenika srpskih, blagosiljaće nas roblje srpsko. On će naš primer sledovati te složan, san će verovati jednu veru, veru spasavajuću, veru narodnosti.
Šta se krije iza pokušaja da se u Crnoj Gori stvori nova crkva, saznajte OVDE!
Izvor: bastabalkana. com
