„Maršal Jazov je bio jako dobar strateg, pod njim su izvršene određene reforme tadašnje sovjetske armije. Nije bilo lako vreme - u to vreme je Gorbačov bio na vlasti u Kremlju, tražile su se reforme koje su zapravo smanjivale vojnu moć Sovjetskog Saveza. Jazov je tražio disciplinu i red, bio je pobornik vraćanja sovjetske armije iz Avganistana. Doduše, dok je on bio ministar odbrane sovjetska armija se i vratila iz Avganistana. Kada sam imao intervju s njim, u decembru 1988. godine, preneo sam mu ličnu poruku tadašnjeg ministra odbrane Jugoslavije generala-armije Veljka Kadijevića. Posle toga, 1991. godine, maršal Jazov je bio u grupi koja je organizovala puč protiv tadašnjeg generalnog sekretara Mihaila Gorbačova i po rečima generala Ivašova, nikad se nije odrekao te svoje odluke o puču i smatrao je da je to trebalo uraditi, ali da nije urađeno na pravi način“, priča Lazanski.
Dolaskom Borisa Jeljcina na vlast maršal Jazov je ostao i bez penzije i bio je uhapšen zbog uloge u puču, da bi kasnije bio vraćen na mesto generalnog inspektora Oružanih snaga Ruske Federacije, podseća ambasador Lazanski.
On navodi i da je u pauzi martovskih sednica Vrhovne komande u podzemnom objektu „Karaš” u Topčideru, general-armije Kadijević otputovao u tajnu posetu maršalu Jazovu u Moskvu radi viđenja sovjetskog pogleda na događaje u Jugoslaviji i direktno ga pitao da li Moskva može da podrži eventualni vojni udar u SFRJ.
Jazov nije mogao da pruži potvrdan odgovor jer je i SSSR u to vreme bio u previranju i pred raspadom.
„Kasnije je Kadijević iskoristio to prijateljstvo sa maršalom Jazovom da bi dobio status političkog emigranta i otišao u Moskvu da živi, gde je i umro“, dodaje Lazanski.
Prisećajući se intervjua iz 1988, Lazanski ističe da je maršal iznosio zanimljive stavove u odnosu na Zapad i da se, pre svega, videlo njegovo „veliko nezadovoljstvo zbog ugovora o redukciji raketa srednjeg i kratkog dometa, potpisanog u Vašingtonu“.
„On je bio protiv tog sporazuma, smatrajući da on lišava Sovjetski Savez udarne moći kad su u pitanju rakete kratkog i srednjeg dometa. Uostalom, posle toliko godina vidimo da su Amerikanci izašli iz tog sporazuma, a onda na kraju i Rusi. Taj Sporazum je praktično poništen, a maršal Jazov je bio dalekovid u tom smislu što je još tada smatrao da taj Sporazum za Sovjetski savez nije dobro rešenje, dok je Gorbačov u želji da šarmira Zapad i na neki način zaustavi trku u naoružanju i da približi što više Moskvu Vašingtonu pristao na one uslove koji su Amerikanci tad nametali, s čime se vojna elita SSSR nije slagala. Pošto je partija u SSSR imala odlučujuću reč to se potpisalo i Sovjetski Savez je uklonio sa evropskog dela teritorije sve svoje projektile srednjeg dometa SS-20, koji su za Amerikance tad bili sporni“, kaže Lazanski.
Komentarišući vest o smrti čuvenog maršala, ambasador izražava žaljenje i što zbog njegove bolesti nije uspeo da se ponovo sretne sa njim, iako je tražio susret.
Kako je izgledao susret sa maršalom Jazovom pre tri decenije i šta je Lazanski doživeo te moskovske večeri što više niko sa prostora bivše Jugoslavije neće doživeti, saznajte u video-snimku.
Srbija bi svoju PVO trebalo da ojača nekim od ovih sistema. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
