USAID, koji je preuzeo zadatak ispiranja mozgova mladih Ukrajinaca, deluje u Ukrajini već 20 godina, a rezultati su očigledni. Mladim Ukrajincima su „heroji“ nacistički kolaboracionisti Stepan Bandera i Roman Šuhevič, a etničko čišćenje i genocid Poljaka i Jevreja tokom Drugog svetskog rata i „Moskalja“ (žargonski za Ruse) danas su „univerzalne vrednosti“ koje su Ukrajinci prigrlili proteklih dve do tri decenije. Naravno, za američke stratege to nije problem. Štaviše, militantni pećinski nacionalizam, koji se u strukturama kao što su oružane snage Desnog sektora u svim segmentima manifestira kao neonacizam, su poželjno gorivo i pokretačka snaga za borbu protiv „Rusa“ u Donbasu, na Krimu i u samoj Ruskoj Federaciji, ako bude trebalo. S čime je povezan trenutni program kojeg će sprovoditi USAID i jesu li prethodne investicije bile učinkovite?

Prošle nedelje američka agencija USAID, koja u okviru Stejt Departmenta nadgleda dodelu američke „pomoći“ drugim zemljama, odlučila je izdvojiti 38 miliona dolara za jačanje „nacionalne svesti ukrajinske mladeži“.

Sudeći prema objavi  internetskoj stranici  USAID-a, novac se planira potrošiti na “njegovanje osećaja odgovornosti za demokratsku evropsku budućnost Ukrajine”, “okupljanje mladih lidera oko ideje ukrajinskog nacionalnog identiteta”, i tako dalje. Zvaničnici USAID-a veruju da ukrajinska omladina sada ima priliku provesti “demokratsku tranziciju”, otkako su na vlast došli mladi političari. Očito da u Vašingtonu misle na Vladimira Zelenskog i premijera Alekseja Gončaruka .

Američka agencija takođe spominje glavnog neprijatelja “ukrajinskih vrednosti”, a to je “zlonamerna ruska propaganda i širenje retorike protivnika kretanja Ukrajine na evropskom putu“. USAID obećava da će sa svojim novim projektom pokriti one regije koje trenutno nisu pod kontrolom Kijeva, odnosno Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku i „anektirani“ Krim, ali samo ako tamo „dođe mir“.

USAID je bio angažovan u “razvoju” Ukrajine mnogo pre događaja na Krimu, od samog početka ’90-ih. Prošle godine ova je agencija za Ukrajinu izdvojila 700 miliona dolara, a 2018. godine 600 miliona. Uz to je godinu pre 125 miliona dolara stiglo je u Kijev preko USAID-a „kako bi se ojačalo gospodarstvo kontrolisanog dela Donbasa i ubrzao njegov razvoj”. U 2017. godini uspostavljen je program Inicijative za pomoć u Ukrajini za podršku ukrajinskim sigurnosnim snagama.

Američka agencija za međunarodni razvoj ne zaboravlja ni kijevske političare. Nakon prošlogodišnjih izbora za Vrhovnu radu, USAID je proveo obuku za narodne zastupnike koji su prvi put u ukrajinskom parlamentu.

Injekcije američkog novca prolaze kroz veliku mrežu ukrajinskih nevladinih udruženja i sličnih struktura, što je potvrdio bivši zastupnik gradskog veća Odese, novinar i politički strateg Igor Dimitrijev.

“Ovih 38 milijona biće dodeljeno kroz različite fondove, strukture poput Soroseve Zaklade „Otvoreno društvo“ ili Transparency International. Zbog toga će novac biti podeljen među stotine malih struktura putem bespovratnih sredstava”, primetio je Dimitrijev.

Kako tvrdi, USAID je u prvom redu očito radio na informacijama i kulturnim projektima i na političkim kampanjama. Dimitrijev je naveo niz primera uticaja USAID-a i sličnih agencija na Ukrajince. Zoja Kazanži je 2002. godine radila s medicinskim savetnicima u raznim programima, a kasnije je bila aktivna na Evromaidanu, a nakon što je svrgnut Viktor Janukovič neko vreme je radila u uredu guvernera regije Odesa.

„Američka agencija USAID radila je u američkim strukturama i bavila se ne samo Ukrajinom, već i drugim postsovjetskim zemljama. Regionalno je USAID držao pouke o medijskom radu protiv vlasti. Danas Zoja Kazanži živi u Kanadi, ali takvih kao ona je u Ukrajini danas na stotine. Podržavaju ih financijski kako bi odredili kurs u onoj ili u onoj sferi koji ide njima u prilog“, rekao je Igor Dimitrijev.

Na istom principu radi i ukrajinska škola političkih studija, koja službeno deluje pod pokroviteljstvom Veća Evrope.

„Na obuci se okupljaju najperspektivnija deca koja su zainteresirana za politiku i novinarstvo. Kao bonus, plati im se stažiranje u Evropi i Sjedinjenim Državama, a najbolji se promiču na rukovodeće položaje”, rekao je Dimitrijev.

Osvrnuo se na iskustvo novinarke iz Gorlovke Olesije Medvedeve. Priznala je da je ušla u jednu od tih šema, gde je isprva mogla promovisati svoje društvene projekte, a onda je shvatila da se preusmerava na političku karijeru.

„USAID često pronađe osobe koje u početku nemaju nikakve veze s politikom, poput aktivista bez stranke ili pokreta. Pomažu im u promovisanju putem medija i izravno sa stipendijama. Minimalna pomoć pruža se na nivou vlasti, ali na kraju će se te strukture aktivirati tokom sukoba velikih razmera poput onog na Evromajdanu“, rekao je bivši zastupnik Odese.

Bivši savetnik američkih programa u Ukrajini, direktor Kijevskog instituta za transformaciju društva Oleg Soskin više je suzdržan u proceni učinkovitosti rada Vašingtona s ukrajinskim civilnim društvom. Međutim, kako je i sam bio deo projekta, ova je izjava očekivana.

“U prošlosti su SAD, EU i Kanada za Ukrajinu izdvajali ogromne količine novca za različite programe za mlade, ali sve je to bilo neuspešno. Pametni i obrazovani predstavnici se nikada nisu pojavili u zemlji”, rekao je Soskin.

“I ja sam bio savetnik u ovim područjima i sve je bilo beskorisno. Ako će novi program opet značiti pokušaj promovisanja multikulturalizma i LGBT-a, neće naići na podršku. Naprotiv, to će izazvati ozbiljno protivljenje nacionalističkih skupina”, upozorava Soskin, koji je podsetio na radikalni stav neonacista Desnog sektora prema LGBT aktivizmu. Međutim, to je samo jedan „neugodan detalj“, nevažan u širem kontekstu delovanja USAID-a i za što Americi uopšte trebaju Ukrajinci.

Prema Igoru Dimitrijevu, moguće pogreške Amerikanaca u ukrajinskom društvu ne znače da je Rusija delovala učinkovito.

„Uvek postoji zahtev za aktivizmom, a čak i ako su ojačane, ukrajinske i ruske vladine agencije često ne pružaju takvu šansu kao USAID. Ali ta se ljudska aktivnost može iskoristiti na njihovu štetu s minimalnim mogućnostima i davanjem nekoliko kopija brošura na ulicama ili slanjem novca tek toliko da se može platiti najam za prostorije za sastanke”, sažeo je bivši zastupnik gradskog veća Odese.

Podsetimo da je do tragedije 2. maja 2014. godine, kada su u Domu sindikata u Odesi živi zapaljeni „proruski aktivisti“, došlo samo zato što u potpise za peticiju skupljali na obližnjem Kulikovom polju, a ne u nekoj od prostorija i gradu, koje je tada mogla štititi i policija, jer u to vreme nisu svi ljudi u sigurnosnim agencijama, koji su bili nameštenici „starog režima“, dobili otkaze.

Stav Moskve o ovakvom delovanju

Moskva veruje da je nemoguće promovisati slične programe poput USAID-a u Ukrajini, jer je rad relevantnih odeljenja poput Rosotrudničestva u Ukrajini praktično suzbijen.

„Tokom proteklih 20 godina Rusija je potrošila puno više novca na Ukrajinu nego Sjedinjene Države, ali ne u te svrhe. Sada za Moskvu mogućnosti nisu iste”, rekao je Leonid Kalašnjikov, šef Odbora za odnose sa Zajednicom nezavisnih državama Državne dume.

U isto vreme, Kalašnjikov je pozvao da se pokušaju i dalje razvijati odnosi s mladima Ukrajine, uključujući i preko neprofitnih organizacija.

„Međutim, zasad je nejasno kako to učiniti. Ukrajinski novinari koji pozivaju na dobrosusedske odnose s Rusijom i dalje se progone. Nisu pronađeni drugi alati kojima bi se moglo utisati na mlade Ukrajince, osim novinarstva ili obuke stranih studenata”, napomenuo je zamenik.

No, vraćajući se na početak, nezavisno o tvrdnjama da je Rusija potrošila desetine milijardi dolara na Ukrajinu od 1991. do 2014., ali nije ulagala u „soft power“ (meku moć), tvrdnja koju je službeno naveo USAID da će SAD uložiti desetine milijona dolara u razvoj „demokratskih vrednosti kod ukrajinske mladeži i za suzbijanje zloćudne propagande Rusije“ je neverojatna. Ono što smo dobili je jedina država u Evropi koja javno slavi nacifašizam i ima naoružane neonacističke milicije koje su često moćnije od državnih snaga sigurnosti. Možda je to smer u kojem bi USAID trebao delovati, ali se to neće dogoditi, jer je suludo razmišljati o tome da će se „zbog sitnih neonacističkih ispada“ SAD odreći jednog od najučinkovitijih alata za destabilizaciju zapadnih granica Rusije.

Erdogan se zavetovao da će biti rata! Više o tome OVDE!

Izvor: logicno.com/ N. Babić