Alarmi u SAD i EU ponovo su upaljeni nakon što je u Srbiju stigao prvi, a potom i drugi deo artiljerijsko-raketnih sistema za protivvazdušnu odbranu "Pancir-S1E". Odmah se oglasio Stejt department, tražeći da se ta transakcija obustavi, ili bi u suprotnom "moglo doći do uvođenja sankcija po Zakonu o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)".
S druge strane, iz Brisela ponavljaju staru mantru da Srbija ako želi da postane članica EU i napreduje ka tom putu mora da uskladi svoju odbrambenu i spoljnu politiku sa Unijom.
Predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana najavio je mogućnost ovakve reakcije Zapada, odnosno da ne očekuje da će doći do sankcija zbog isporuke sistema "Pancir", jer njegova kupovina nije bila tajna, ali da su moguća upozorenja da ne bi bilo nastavka kupovine snažnijeg naoružanja.
Vučić je naveo i da će Srbija zadržati pravo da kao nezavisna i suverena zemlja donosi odluke koje su u njenom najboljem interesu, kao i da će uzeti u obzir primedbe.
Da se iza pretnji zbog nabavke "Pancira" krije strah vodećih NATO zemalja od jačanja odbrambene moći Srbije, ali i od jednog još moćnijeg ruskog oružja - S-400, smatra penzionisani obaveštajni oficir Ljuban Karan.
On kaže da je dopremanjem "Pancira" praktično isključena mogućnost bilo kakve agresije na Srbiju koja bi došla iz susedstva, a da bi sa S-400 čak i avioni NATO morali da zaobilaze teritoriju Srbije:
- Oni nastoje da nas uplaše, kako nam slučajno ne bi palo na pamet da taj PVO sistem kupimo. Nisu se toliko uznemirili zbog "Pancira", već što jača kompletna naša odbrana.
Dogovor o kupovini ruskog raketnog sistema "Pancir S" Srbija i Rusija postigle su tokom zajedničke vojne vežbe "Slovensko bratstvo", održane u oktobru 2019. Ubrzo je zaključen i sporazum o nabavci "Pancira", koji čini šest sistema.
Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže, da je "Pancir" legalan sistem za odbranu, da je nabavka sprovedena transparentno, da Srbija ništa nije krila i da nema razloga za nervozu Zapada:
- I Bugarska, koja je članica NATO, dala je dozvolu za prelet aviona sa ovim naoružanjem preko njene teritorije. Poruke iz SAD i EU više tumačim kao mehanizam da pritiscima pokuša da se natera naše rukovodstvo da bude kooperativnije oko Kosova i nekih drugih pitanja. Srbija sigurno neće odustati od nabavke ruskog naoružanja, kao što neće dozvoliti bilo kome da uređuje njene odnose sa trećim državama.
Inače, Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija, predviđa mogućnost kažnjavanja pojedinca, firme ili države za koje se utvrdi da su se svesno upustili u "značajnu razmenu" sa vojnim i obaveštajnim sektorom RF. Dokument sadrži i listu firmi iz oblasti ruske namenske industrije sa kojima je, prema američkim propisima, zabranjena saradnja.
Među "zabranjenim" firmama je i nekoliko preduzeća sa kojima je Srbija sarađivala ili od njih nabavljala vojnu opremu. Na primer, biro KBP koji je dizajnirao "Pancir", proizvođač aviona "mig" koje je Srbija kupila i javno preduzeće ROE, preko koga se obavlja sva prodaja ruskog naoružanja i vojne opreme.
Na "crnoj listi" je i kompanija "Ruski helikopteri" koja integriše razvoj i proizvodnju većine tipova ovih letelica, a pod tom firmom radi i čuveni zavod u Kazanju koji proizvodi helikoptere "mi-17", koje smo kupili od Rusije, ali i "mi-35" ("ubice tenkova"), koje je naša zemlja naručila i čija se isporuka očekuje u sledeće dve godine.
NATO: Imate pravo izbora
NATO alijansa je saopštila da su nabavke u oblasti odbrane nacionalna odluka i da Srbija ima pravo izbora.
- Srbija ima pravo da slobodno bira svoje političke i bezbednosne aranžmane. NATO i Srbija su bliski partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, uz puno poštovanje njene politike neutralnosti - naveli su iz NATO.
Države u regionu se utrkuju u nabavci vojne tehnike
Dok Srbiju opominju zbog modernizacije vojske, naoružavanje država regiona odvija se "punom parom".
HRVATSKA - NATO saveznici isporučili su im borbene helikoptere "kajova", a kupljeni su i daljinski upravljive borbene stranice za borbena vozila. Zagreb nije uspeo da dogovori kupovinu lovačkih aviona, ali se to ne isključuje. Vojska je pojačana i nemačkim "pancer haubicama" dugog dometa, kao i finskim oklopnim vozilom "patrija".
BiH - Ugovorena nabavka četiri višenamenska helikoptera, čemu je direktno pomogla američka ambasada u Sarajevu.
BUGARSKA - Naručeno osam američkih lovaca "F-16 blok 70", vrednih 1,2 milijarde dolara.
CRNA GORA - Postignut dogovor da će Podgorica od SAD kupiti 67 oklopnih vozila "hamer", vrednih 36 miliona dolara. Prošle godine u Kanadi kupljena i tri helikoptera, vredna 30 miliona dolara.
MAĐARSKA - Najavljena je modernizacija 12 borbenih helikoptera "mi-24" u Rusiji, naručeno je 20 "Erbasovih" helikoptera H145M, 16 letelica "super puma" i dva transportna aviona. Velika stavka je i narudžbina čak 180 savremenih raketa vazduh-vazduh AMRAAM.
RUMUNIJA - Nedavno kupljeno 12 lovaca F-16 i najavljena kupovina još pet aviona. Najveći pomak napravljen je ugovorom o nabavci sedam baterija američkog PVO sistema "Patriot", vrednog čak četiri milijarde evra.
Pročitajte OVDE kada će Priština ukinuti takse na robu iz centralne Srbije.
Izvor: Večernje novosti
