Naravno, za to nema direktnih dokaza nije nemoguće odbaciti pretpostavku da sporazuma nema, te da je Erdoganova pretnja ozbiljna. Ali bez obzira na to, vredi citirati novinara Al DŽazire.
Fajzala Al-Kasama, britansko-sirijskog veterana i televizijsku osobu sa sedištem u Kataru. Fajzal Al-Kasam je dobro poznat u Damasku. Rođen je u u porodici lokalnih Druza. Ima veze s takozvanom „sirijskom opozicijom“, a 2015. mu se u Damasku u odsutnosti sudilo za podršku i veze s terorističkim grupama u Siriji.
Ima li Al-Kasam nekakvih saznanja na kojima temelji svoju tvrdnju ili i njega muči bes zato što je Erdogan, kako kaže, sklopio tajni dogovor s Moskvom, to ne znamo.
Najbolje će biti da prosudite sami.
"Na severu Sirije, a posebno u gradu Idlibu, nema rata. Postoje operacije predaje i povlačenja, samo između Rusa i Turaka, a sve vesti o bitkama i ratovima smešna su prašina u oči. Ono što se dogodilo u sukobima u Nairabu bilo je usmereno na zataškavanje predaje drugih područja“, kaže Fajzal Al Kasim.
On zapravo kaže da su borbe u blizini Nairaba bile dimna zavesa, sve dok sirijska vojska jednostavno zauzima teritorije koji su ranije dogovoreni u okviru sporazuma između Rusije i Turske i prema kojem u Idlibu treba oslabiti koaliciju Hajat Tahir Al-Šam, a Turska će ojačati svoju vojnu prisutnost u Idlibu. U međuvremenu Asad završava oslobađanje Alepa, dobija kontrolu nad auto-putem M5 i drugim delovima Idliba.
Prema njemu, sledeći posredni dokazi mogu ukazivati na to:
- Nakon nekih demarša, Turska je nastavila zajedničko patroliranje s ruskom vojskom u severoistoku Sirije, što se sprovodi na rutinski način.
- Rusija je povećala kvote za isporuku turskih paprika u Rusiju, uprkos činjenici da je pre toga Rusija pretila da će blokirati ovaj turski uvoz.
- Sjedinjene Države nisu dale Turskoj sisteme Patriot, što je objavljeno u turskim medijima pozivajući se na anonimne izvore u turskoj vladi. Turska nije dobila nikakvu stvarnu potporu od Sjedinjenih Država i NATO pakta.
- Uprkos činjenici da sirijska vojska nije zaustavila napad i da je nastavila okružuje turske osmatračnice, Turska je zapravo dala Asadu "kar blanš“ za ceo februar, rekavši da neće nikakve aktivne akcije pre početka marta.
- Glavni lanac novih osmatračnica Turska je rasporedila severno od auto-puta M4. Južni smer opšte nije bio pojačan.
- Većina proturskih militanata povučena je u Idlib i Sarmin, dok je južni front ostao gotovo go.
- Borbe u blizini Nairaba pretvorile su se u mlevenje mesa, gde su militanti glupo napali sirijske položaje uz teške gubitke, ali zarobljavajući Nairab zapravo nisu ništa osvojili na operativnom, gubeći ljude i vreme.
- Ruska i turska vojska zadržavaju sve kanale komunikacije i razmenjuju informacije, uključujući i kretanje turskih kolona. Ruska vojska pomaže u snabdevanju okruženih turskih osmatračnica u pozadini na Asadovom delu teritorije.
- I Moskva i Ankara više puta su isticali da ne traže međusobni nasilni sukob i da će radije tražiti rešavanje sporova diplomatskim putem.
Zašto bi Fajzal Al-Kasim mogao biti u pravu i da sve ovo može biti deo predstave?
Jer takav scenario omogućava Turskoj da izgleda kao branitelj Idliba, koji se čvrsto protivi planovima Asada i Putina. Barem naizgled. I Asadu i Putinu ovo odgovara jer će uzeti još jedan deo oslobođene pokrajine.
Po ovoj logici, bitke kod Nairaba omogućavaju Erdoganu da spasi lice pre nego što “u interesu mira i bezbednosti” sklopi novi sporazum sa Rusijom sa novom demarkacionom linijom o kojoj se službeno razgovaralo na pregovorima u Moskvi 17. i 18. februara.
Službeno su je Turci odbili. Ali to je službeno.
A ako pretpostavimo da sporazum već postoji i da će ceo ovaj sporazum jednostavno biti odobren 5. marta, Asad će osloboditi još jedan dio Idliba, a militanti Al-Nusra Fronta će delom biti uništeni u bitkama sa sirijskom vojskom u južnom Idlibu i u frontalnim napadima na frontu u blizini Nairaba.
Sva prethodna iskustva sporazuma između Rusije i Turske, kada je Ankara glasno besnela na Asada, ali ga de fakto nije sprečila da očisti enklave i dobije u bitki za Alep, svedoče u korist ove verzije.
Protiv ove verzije može igrati faktor da i Turci sami gube vojnike, a daljnji ustupci Rusiji mogu poljuljati Erdoganovu poziciju u Idlibu, zbog čega on pokušava da se spase.
Ako ovi PVO sistemi stignu u Srbiju, naša zemlja će biti nedodiljiva. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: logicno.com
