Nagađanja o tome šta će biti sledeće, navodi se član 5 nekoliko sati nakon napada, te nakon što je Omer Čelik, portparol turske vladajuće Partije pravde i razvoja, novinarima u Ankari rekao da traži formalnu zaštitu NATO-a od Damaska, kao i ruskih vazduhoplovnih snaga.
- Pozivamo NATO na konsultacije. Ovo nije napad samo na Tursku, ovoje napad na međunarodnu zajednicu. Potrebna je zajednička reakcija. Napad je bio i protiv NATO - rekao je Čelik.
Član 5 NATO sporazuma kaže da je napad na jednu zemlju-članicu napad na sve njih.
Američki Stejt department takođe je osudio napad, saopštivši da stoji iza njegovog "NATO saveznika Turske", te "poziva na momentalno okončanje ove očajne ofanzive Asadovog režima, Rusije i iranskih snaga". Treba naglasiti i da je američki izaslanik pri NATO-u Kej Bejli Hačinson takođe rekla novinarima da je "sve na stolu".
Međutim, nejasno je da li NATO ima snagu da na bilo koji smislen način podrži Tursku u ratu protiv sirijske vlade koju podržavaju ruske vazduhoplovne snage. Takođe nije jasno da li se član 5 proširuje na NATO saveznike kada su direktno napali drugu zemlju. U stvari, čak i ako nijedan korporativni medijski subjekt to ne bi voljno priznao, zemlja koja se brani u ovom specifičnom nizu činjenica je Sirija, a ne Turska.
Obzirom na to, Ankara je našla način da osigura da evropske zemlje ne ignorišu situaciju. Nedavno je Turska, kako se izveštava, otvorila granicu provincije Idlib kako bi omogućila priliv sirijskih izbeglica u Evropu, što će sigurno povećati regionalne tenzije u značajnoj meri.
Moskva je odgovorila na situaciju ističući vezu Ankare sa različitim džihadističkim grupama u Siriji. Prema ruskom ministarstvu odbrane, vazdušni napad je izveden kada je sirijska vojska uzvratila na ofanzivu terorista iz grupe "Hajat Tahrir al Šam", unutar zone deeskalacije Idlib. Naravno, svako ko je obraćao pažnju na rat u Siriji može shvatiti da je materijalna i finansijska podrška Ankare terorističkim grupama u Siriji, uključujući posebno "Islamsku državu", već odavno dokumentovana.
Bez obzira da li je vrući rat na stolu ili ne, trenutna situacija je gotovo božji dar za spoljnopolitički establišment Sjedinjenih Američkih Država, koji već neko vreme sanja o tome da suprotstavi jednu prema drugoj, Rusiju i Tursku. Ako sumnjate u ovo, trebate pročitati samo poslednji pasus nedavnog članka u "Gardijanu":
- Kej Bejli Hačinson, američki ambasador pri NATO-u je saopštila da bi događaji od četvrtka trebali pokazati Turskoj ko je njihov pouzdan partner, a ko nije i nagnati je da odustane od kupovine ruskih PVO sistema - a za koje Vašington navodi da prete NATO-u.
SAD su ozbiljno uznemirene potezom Turske da nabavi ruske PVO sisteme S-400. Vašington je takođe zabrinut željom Turske da se pridruži Šangajskoj organizaciji za saradnju kojom dominiraju Kina i Rusija, a koja organizacija vidi Tursku u savezu, ne samo sa Rusijom i Kinom, već i Iranom.
SAD su spremne da sateraju Tursku u ćošak, a u kojem bi se našla pred Rusijom, sa ili bez podrške NATO saveza, ako to znači da će, ono što izgleda kao plodni odnos između Ankare i Moskve, potpuno propasti.
S druge strane, Moskva, ključni saveznik sirijske vlade, malo je verovatno da će stajati po strani, dok Turska insistira na invaziji na sirijsku teritoriju i brani različite džihadističke grupe koje u Siriji stvaraju haos skoro deceniju.
Možda je to nagovestio Donald Tramp kada je nedavno rekao da će borbu protiv "Islamske države" prepustiti Iraku, Siriji, Iranu i Rusiji, dok bi se on fokusirao na kontrolu nafte i resursa. SAD bi mogle sesti na stranu i gledati kako se druge zemlje međusobno bore, dok bi se SAD koncentrisale na ratni plen.
Strategija "zavadi pa vladaj" američke imperije još uvek je živa i zdrava. S obzirom na rizik od pojačanog sukoba u koji je umešana članica NATO koja poseduje značajnu zalihu američkih nuklearnih glava, može se samo nadati da će hladnije glave prevladati i sprečiti palenje regionalnog bureta baruta.
Ruske fregate naoružane raketama Kalibar plove prema Siriji! Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: vostok. rs
