Ovo je prvi put da ambasador Rusije u Srbiji da intervju za Blic, u kojem govori i gde vidi rešenje, i odgovara na priče o uticaju njegove zemlje na Balkan.

Kako gledate na nastojanje SAD-a da u kratkom roku reši pitanje odnosa Beograd i Prištine?

- Zabrinjava želja za brzim rešenjem. To liči na uspostavljanje famoznih vremenskih okvira koji su bili razlog za to što prethodni razgovori o Kosovu nisu bili uspešni. Mislim na Ahtisarijeve pregovore i razgovore trojke. Rusija je uvek bila za nastavak razgovora, ako bismo imali više vremena, došlo bi do osetnog napretka i kompromisa. Ne verujem da postoji brzo rešenje, osim ako se ne radi o nametanju onog koje nije prihvatljivo za Beograd, poput priznavanja nezavisnosti Kosova. Ako želimo kompromis, zamislite koliko bi dugo mogli da traju pregovori?

Mogu se čuti kritike da Rusija ne želi rešenja, ne bi li kroz Srbiju zadržala uticaj na region?

- To nije tačno. Želim jasno i glasno da kažem da je interes Rusije uvek bio i ostaje nastavak, u ovom slučaju obnavljanje, razgovora. Ako međunarodna zajednica želi da napravi pozitivan i značajan doprinos, mora da izvuče pouke iz onog šta je bilo, kao i da razume sadašnju situaciju koja ne odgovara nikome ni u regionu, ni u Evropi, niti Vašingtonu.

Što znači?

- Celokupni razgovori moraju da budu vraćeni na temelj Rezolucije 1244.

Kako bi to izgledalo? I da li je realno?

- Za početak, trebalo bi da se izvuče ono najbolje što je bilo u prethodnim razgovorima. Recimo, rezultate koji se tiču zaštite prava Srba na Kosovu, verskih objekata, enklava... Što se tiče statusa, neophodna je nova priča i novi prilaz ako želimo kompromis. U pravnom smislu, i svakom drugom, to je potpuno realno. U Savetu bezbednosti polazimo od Rezolucije 1244, na osnovu nje UNMIK je i dalje na Kosovu, mandati KFOR-a i misije OEBS-a su utemeljeni na njoj. Sve zavisi od toga da li postoji želja jedne strane, Prištine, da se dođe da pravnog i pravičnog rešenja, na temelju međunarodnog prava. A samo takvo rešenje je trajno i održivo. Uz neophodan pritisak međunarodnih partnera, uključujući i EU, na Prištinu. Pritiska sada uopšte nema. Pre svega, neophodno je da se hitno ispuni zahtev Beograda, da se ukinu takse. To je jako važno za svakodnevicu, za obične ljude, za poverenje na kraju krajeva.

Od SAD stižu zahtevi da Srbija u tom slučaju mora da prestane sa lobiranjem protiv nezavisnosti Kosova, predsednik Vučić uzvraća da između ta dva poteza ne može da se stavi znak jednakosti?

- Stav predsednika Vučića je potpuno jasan. I potpuno odgovara međunarodnom pravu. Ne postoje nikakve veze između ta dva pitanja. Samostalne, suverene zemlje povlače priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, razumevajući da Kosovo nije država, da to kršenje međunarodnog prava ima posledice ne samo po region već i po opštu međunarodnu situaciju, pa i po njih same. I ovaj proces odgovara Rezoluciji 1244.

Gde Rusija vidi rešenje? Ranije se moglo čuti da Moskva nije protiv razmene teritorija, a sada?

- Bankari kažu da novac voli tišinu, a diplomate da kompromis voli tišinu. O tome se više priča u medijima, a zvanično takvog predloga nije bilo. Razgovora nema, ali teško mi je i da zamislim razgovore bez učešća Rusije, na neki način.

Ako Srbija pozove da se uključite, hoćete li prihvatiti poziv?

- Ako Beograd pozove da, ali dogovor ne dolazi u obzir bez Rusije i odobrenja Saveta bezbednosti. A sve dok nema kompromisa, Rezolucija 1244 je tu. Dejton je, recimo, rezultat razgovora. Dugotrajnih, intenzivnih i tihih. Zato i kažem da je van realnosti da se dođe do brzog rešenja za Kosovo.

Deo rešenja je i infrastrukturno povezivanje Beograda i Prištine, uspostavljanje avionske linije i pruge. Ruske železnice su aktivne u Srbiji, kako gledate na to?

- To odgovara regionu, a teško je zamisliti da će preko noći biti letova. U svakom slučaju, svaki korak ka tom pravcu je dobar. Ko tome može da zameri? Mi smo predlagali više puta da pokušamo da uspostavimo veze na terenu, jer će ovo biti bolje za ljude, za privredu, trgovinsku razmenu. Doprinosi uspostavljanju poverenja, a to je prvi korak ka nastavku razgovora i kompromisu. Međutim, teško je razumeti to da uz ogromne napore u cilju uspostavljanja letova, ignoriše se trgovina, koja je još važnija. Onda verovatno prevladaju politička razmišljanja.

Sve su glasnije ocene da Rusija i Amerika igraju novu veliku igru na Balkanu, igru za prevlast, ali i da je uticaj Rusije maligni?

- Teško je razumeti te kritike, i ne znam odakle ljudi izvode te zaključke. To ne može da se zaključi iz zvaničnog stava Rusije, ni iz njene aktivnosti u regionu, pa ni u Savetu bezbednosti. Stabilnost na Balkanu je važna za poslovanje naših kompanija, za razvoj ekonomskih veza. Uvek tražimo rešenje. Ali realno rešenje. Rusija ne igra nikakve igre, želimo ono što želimo i mislim da ne može da nam se da nijedna primedba što se tiče politike ili privrede na Balkanu.

Pomenuli ste region, u apelu 88 intelektualaca navodi se da oni smatraju da iza protesta u Crnoj Gori stoji Srbija, a ohrabruje ih Rusija?

- To nikakve veze sa istinom nema. Ne vredi ni trošiti reči na to. Što se tiče Crne Gore, nažalost, naši odnosi su u najnižoj istorijskoj tački. Rusija nije kriva za to, Podgorica je, tražeći način da što pre uđe u evroatlantsku zajednicu, donela odluke štetne po naše odnose. A mogu da razumem zabrinutost Srbije zbog situacije u toj zemlji i spremnost da kroz dijalog dođe do rešenja.

I u EU su zabrinuti, ali i zbog "Turskog toka"? U Srbiji smo se pitali da li će biti ugašen gasovod ka Ukrajini, jer se snabdevamo gasom odatle?

- Gasprom je veoma pouzdan i odgovoran partner. I u toku veoma teških razgovora sa Ukrajinom nije bilo govora o zaustavljanju isporuka Srbiji. Napornim pregovorima došlo se do dogovora o daljem tranzitu preko Ukrajine. Uz to, ove godine očekujemo nastavak "Turskog toka". U Srbiji je uglavnom sve izgrađeno, nadamo se da će i Bugarska napraviti svoj deo posla. Taj projekat će znatno doprineti ujedinjenju i povezivanju Evrope. Što se tiče snabdevanja, u implementaciji je povećanje kapaciteta Banatskog dvora, što znači da će biti i zaliha gasa i isporuka gasa. Sve to će odgovarati velikim privrednim planovima Srbije.

Da li to znači da će Srbija po dosadašnjoj ceni dobijati gas?

- To je komercijalno pitanje. Razgovori sa "Srbijagasom" se očekuju, ubeđen sam da će "Gasprom" to rešiti na najbolji način, s obzirom na svetske cene i stanje na tržištu, a i na čitav kontekst i nivo naših odnosa. Odlično znam da će biti najpovoljnija.

O špijunskoj aferi

Krajem prošle godine desila se špijunska afera, predsednik Vučić potvrdio je da se na snimku, koji je pokrenuo tu aferu, vidi ruski obaveštajac kako daje novac pripadniku Vojske Srbije u penziji. Kazao je da vas je na sastanku pitao "zašto". Šta ste mu odgovorili?

- Smisao ovog razgovora i intervjua je da pričamo o sadašnjosti, budućnosti, a sve to je iza nas. Posle toga smo odmah krenuli dalje. Dijalog na najvišem nivou, između predsednika Vučića i predsednika Putina, bio je o našim planovima za budućnost, niko se nije vraćao u prošlost. Sada je to još dalja prošlost.

Pred nama je godina modernizacije i opremanja kopnenih jedinica Vojske Srbije! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic