Piše: Boško Ćirković Škabo
Ove jeseni sam započeo saradnju sa ekipom ovog sajta. Putevi su nam se ponovo ukrstili i bez mnogo mistifikacije sa obe strane dogovorismo saradnju. Izgleda da smo pogrešno naučeni da stvari treba tako jednostavno i pristojno da funkcionišu.
Munjevito je izašla zbirka „repoezije“, prikladnog naziva „Odmetnost“. Po izdavanju knjige smo načelno dogovorili još dve akcije. Jednu upravo premijerno čitate. Druga je ugledala svetlost mreže na istoj adresi, u vidu veze za besplatno skidanje albuma, „Ja sam legenda“.
Naime, još od ujdurme sa sindikalnom pesmom „Dogodine u Prizrenu“ sam na sopstvenoj koži osetio licimernu „slobodu“ natotjuba. Tu sam i tada digao ruke od ozbiljnog korišćenja tog prljavog kanala za besplatnu distribuciju muzike. Ali, pošto ni mediji na srpskom odavno nisu srpski mediji, spotove i dalje deponujem tamo. Dođe mu na isto: slaba vajda, batac.
Rezultat realne konstatacije situacije su minimum dve, po meni dobre, odluke: 1) rasterećen potrebe da mi spotovi budu posebno vidljivi, preorjentisao sam se na ekskluzivnu upotrebu (u pretraživačima diskriminsanog) ćiriličnog pisma; i 2) bacio sam se na potragu za manje masovnim ali direktnijim i interaktivnijim (rečju: kvalitetnijim) načinima dopiranja do slušalaca.
2010. godina (iliti 2. godina pre napredne ere) nije tako daleka prošlost. Baš te godine smo na BS sajt okačili link za besplatno skidanje albuma „Diskretni heroji“. Standardno nepodobni, učinili smo to praktično bez ikakve medijske podrške. U roku od pola dana server je oboren. Za veoma kratko vreme je preko milion ljudi sa mreže skinulo naše pesme. O njima se reč prenosila od usta do usta. To je vodilo u hitru akciju, čoveka po čoveka, daunloud po daunloud... Da sve nije bila naša prazna marketinška priča potvrdila je i prepuna Beogradska arena, manje od dve godine zatim.
Vođen ovim iskustvom, namerio sam da putem ovog sajta i instagrama (posećenije od dve društvene mreže na kojima sam, silom poslovnih prilika (pre potpunog isključenja sa istih) i dalje aktivan) ispromovišem i ljudima direktno podelim gorepomenuti novi album.
Za jednog sindikalca to, naravno, nije nikakva prepreka. Borba za glave sa nastavlja. Potrebno je samo naoružati se dodatnim strpljenjem i odlučnošću. Uostalom, u svim stvarima je po(r)uka. Napredak tehnike i tehnologije nam je, munjevito a neprimetno, neprimetno a korenito promenio navike. Gore sam i sam priznao da trenutno ne mogu da zamislim sopstveno poslovanje van mreže. No, kao i sva ljudska „dostignuća“, još od vatre i (tekuće) vode, i ova današnja mogu biti dobre sluge ili zli gospodari. Svest o tome može biti presudna na raskrsnici između transhumanističke digitalizacije i povratka analognim (da ne kažem: prirodnim ili Božanskim) stazama.
Zato ću Vas uvek i iznova pozivati na što direktniju dvosmernu komunikaciju, sa što više razumevanja za sagovornika. Molim vas da pesme i poruke, kao i sva druga isukstva, množite deljenjem (ali ne pukim „šerovanjem“). I mislite svojom glavom, to je prava sloboda.
Možda ćemo, kao takvi, zaista (p)ostati dinosaurusi. Neprilagođena vrsta u nestajanju. Ali ćemo makar SVIZAJEDNO postati legende u svetu besmisla.
Knjigu “Odmetnost” Boška Ćirkovića možete naručiti OVDE.
