To je, između ostalog, rekla i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, koja je navela da je proširenje "vin-vin" situacija, a slično je ponovio i komesar za proširenje Oliver Varheji, koji je i predstavio novi dokument.

U njemu, između ostalog piše, da je kredibilna perspektiva pristupanja ključni podsticaj i pokretač transformacija u regionu, i da na taj način "povećava našu kolektivnu sigurnost i napredak".

- To je ključno sredstvo za promociju demokratije, vladavine zakona i poštovanja osnovnih prava koja su takođe glavni motori ekonomske integracije i osnovno sredstvo za podsticanje regionalnog pomirenje i stabilnost - piše u dokumentu.

U njemu se, takođe, navodi da je "takođe jasno da je efikasnost celokupnog procesa pridruživanja i njegovog procesa primena se mora dalje poboljšati".

- Osnovni cilj angažmana EU na Zapadnom Balkanu je da ga pripremi da ispuni sve zahteve za članstvo. Ovo uključuje podršku osnovama demokratije, vladavine prava i ekonomske reforme, i usklađivanje sa osnovnim evropskim vrednostima. To će zauzvrat podstaći solidan i ubrzani ekonomski rast i socijalnu konvergenciju - piše u dokumentu.

Između ostalog, navodi se da je za sve ovo potreban napor i zemalja koje teže članstvu, ali i da će on biti ocenjivan na godišnjem nivou.

- Ovakav pristup politici će, dakle, biti kamen temeljac buduće agende. Ona će podržati transformaciju zapadnog Balkana u funkcionalnu tržišnu ekonomiju koja je u stanju da se u potpunosti integriše u jedinstveno tržište EU, stvori radna meesta i preduzetničke mogućnosti, poboljša poslovnu i investicionu klimu, promoviše vladavinu prava i zaustavi "odliv mozgova" iz regiona - piše u dokumentu.

Takođe, navodi se da će lideri Zapadnog Balkana morati da se verodostojnije pridržavaju svojih obaveza i sprovode potrebne i neophodne reforme, bilo da se radi o vladavini zakona, borbi protiv korupcije, ekonomije ili osiguranja ispravnog funkcionisanja demokratskih institucija i javnosti administracija i usklađivanje sa spoljnom politikom.

Takođe, moraće da ulože dalje napore da ojačaju regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose kako bi se postigla stabilnost i prosperitet građanima.

Proces zasnovan na zaslugama

Navodi se da će čitav proces ubuduće biti zasnovan na zaslugama.

- Kada zemlje partneri ispunjavaju objektivne kriterijume utvrđene objektivnim uslovima, države članice će se dogovoriti da pređu na sledeću fazu procesa. Sve stranke moraju se suzdržati od zloupotrebe nerešenih pitanja u pristupanju EU. Isto tako, države članice i institucije moraju razgovarati jednim glasom u regionu, da šalju jasne signale podrške i ohrabrenja i govore o nedostacima kada se pojave - piše u predlogu nove metodologije proširenja.

Pregovori o osnovama će biti otvoreni prvi, a zatvarani poslednji, a napredak u tome će odrediti ukupan tempo pregovora. Oni će biti vođeni "mapom puta" za vladavinu prava koja će biti ekvivalent akcionim planovima, i koji će biti mera otvaranja.

- Nijedno drugo poglavlje neće biti privremeno zatvoreno pre nego što se ovi kriteriju ispune - piše između ostalog, a navodi se i da će poseban akcenat biti na funkcionisanju demokratskih institucija i reformi javne uprave.

- Komisija će takođe ojačati mere za vladavinu prava i izgradnju institucija. Rezultati ovih reformi biće uslov za dublju sektorsku integraciju i napredak u celini - navodi se u dokumentu.

Dijalog Beograda i Prištine

Navodi se i da svi napori moraju biti usmereni na rešavanje bilateralnih sporazuma, a kada je reč o Srbiji posebno je apostrofiran dijalog Beograda i Prištine, "koji bi trebalo da bude zaključen sveobuhvatnim, pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji".

Govori se i o tome da bi i zemlje Zapadnog Balkana, ali i sama EU morake oko svega pojačano da se angažuju.

- S obzirom na to šta je na kocki, vreme je da se politička priroda procesa stavi ispred i obezbedi jače upravljanje i angažman na visokom nivou država članica. Ovo bi trebalo uključivati stvaranje novih mogućnosti za politički dijalog na visokom nivou sa zemljama, putem redovnih samita EU-Zapadni Balkan i intenziviranjem ministarskih kontakata, posebno u oblastima u kojima usklađivanje napreduje i u kojima su ključni kriterijumi ispunjeni - piše u dokumentu.

Navodi se i da će države članice biti pozvane da sistematičnije daju svoj doprinos procesu pridruživanja, uključujući praćenje na terenu preko svojih stručnjaka, direktnim doprinosima godišnjim izveštajima i putem sektorske ekspertize.

- Komisija će nastaviti sa pregledom sveukupnog napretka u pregovorima. Ona će u svom godišnjem paketu proširenja predlagati put za narednu godinu sa više detalja, kako bi ga države članice odobrile, uključujući i predloge korektivnih mera - navodi se u predlogu nove metodologije.

Poglavlja u klasterima

Tematski klasteri su rešenje koje EK predlaže kako bi se u pregovarački proces unela dalja dinamika. Kako se navodi, klasteri prate široke teme kao što su dobro upravljanje, interno tržište, ekonomska konkurentnost i povezanost.

Kako je previđeno, pregovori o svakom klasteru biće otvoreni u celini i nakon što se ispune svi kriterijumi, a ne na osnovu pojedinačnih poglavlja. Kao rezultat skrining procesa koji se sprovodi po klasteru, biće usaglašeni prioriteti za ubrzanu integraciju i ključne reforme između EU i zemlje kandidata.

Kad su ovi prioriteti ispunjeni, klaster koji obuhvata nekoliko poglavlja otvara se bez dodatnih uslova i standarda.

- Tamo gde su važne reforme implementirane pre otvaranja, vremenski okvir između otvaranja klastera i zatvaranja pojedinačnih poglavlja treba da budu ograničena, po mogućnosti u roku od godinu dana, sa fokusom na preostale mere potrebne za osiguranje potpune usklađenosti - piše u dokumentu.

Evropska komisija je predložila i koja bi poglavlja mogla da potpadnu u koju grupu pregovaračkih klastera.

Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i 35, koje se u slučaju Srbije odnosi na Kosovo, obrađivaće se odvojeno.

Srbija i Crna Gora

Da bi se unelo više dinamike sa Srbijom i Crnom Gorom, rad na poglavljima može se organizovati i oko klastera, uz poštovanje postojećeg pregovaračkog okvira i uz dogovor sa ovim zemaljama.

- To će, takođe, omogućiti više političkog usredsređenosti na ključne sektore i izgraditi politički zamah u zemljama oko ključnih pitanja - navodi se u dokumentu.

Takođe, piše i da će Komisija koristiti paket za proširenje da proveri usaglašenost kandidata sa pravnom tekovinom, i pruža jasnije smernice o specifičnim prioritetima reforme i kriterijumima za usklađivanje, ali i očekivanja za naredne korake u procesu.

- Ključni element procesa pristupanja koji se zasniva na zaslugama je njegova uslovljenost. Međutim, u da bi se to postiglo, uslovi moraju biti jasni od samog početka. Važno je da kandidat zemlje znaju merila na osnovu kojih će se meriti njihova uspešnost i to države članice jasno kažu šta se tačno traži od kandidata. Komisija će bolje definisati uslove za napredak postavljene za kandidate, posebno kroz svoje godišnje izveštaje - navodi se u dokumentu, gde se ističe da "ovi uslovi moraju biti objektivni, precizni, detaljni, strogi i proverljivi".

Šta je nagrada?

Nova metodologija predviđa da i nagradu za zemlje kandidate. U veszi sa tim se navodi da će, ako zemlje ispune reformske prioritete kako je dogovoreno, to bi trebalo da dovede do bliže integracije zemlje sa EU, ubrzani rad na integracijama i "postupno uvođenje“ u pojedinačne politike EU, tržište i programe Unije uz obezbeđivanje ravnopravnih uslova.

Takođe, to bi trebali da dovede do povećanja korišćenja novca iz fondova i većih investicija, ali i bolju predpristupnu podršku i bližu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. U suštini, opipljive rezultate treba nagrađivati.

Sa druge strane, sankcija će biti tamo gde se uoči stagnacija ili zaostajanje u sprovođenju reformi i ispunjavanju zahteva iz proces pridruživanja.

- O odlukama da se zaustavi ili čak proces vrati na početak, treba da bude informisana Evropska komisija u godišnjem paketu proširenja - piše u dokumentu, u kome se navodi da u ozbiljnijim slučajevima Komisija može u bilo koje vreme, samostalno ili na zahtev država članica, da reaguje na određenu situaciju, eventualno pojednostavi procedure.

Kako će EU rešavati pobleme?

U dokumentu predstavljenom danas, navodi se da bi EU potencijalne probleme mogla da reši na više načina. Jedan od njih je da se pregovori mogu odložiti u određenim oblastima ili, kada je reč o najozbiljnijim sučajevima, oni mogu biti obustavljeni u celini.

Takođe, predviđeno je da se već zatvorena poglavlja mogu ponovo otvoriti ili resetovati ako treba preispitati probleme.

- Obim i intenzitet finansiranja iz EU-a može se prilagoditi naniže, izuzev podrške civilnom društvu. Prednosti bliske integracije, poput pristupa programima EU ili tržištu mogu biti pauzirane ili povučene - navodi se, i ističe potreba za još transparentnijim procesom.

Pročitajte OVDEšta je Jadranka Joksimović rekla o pregovorima sa EU.

Izvor: Blic