O potencijalnom izboru Lajčaka na ovo mesto pričalo se u novembru prošle godine. Tada se njegovo ime pominjalo i u kontekstu njegovog eventualnog postavljanja na mesto specijalnog izvestioca EU za Zapadni Balkan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da ne može ni da potvrdi ni da demantuje ovu informaciju navodeći da ne bi isključio tu mogućnost, ali je istakao da će ta osoba svakako biti pod snažnim uticajem Berlina.
- Mislim da sam time sve rekao - rekao je Vučić.
Diplomata, izvestilac, kandidat za šefa UN...
Za razliku od EU koja je manje ili više angažovana na ovim prostorima, Miroslav Lajčak sasvim sigurno jeste, imajući u vidu da je dobar deo njegove karijere upravo bio vezan za ovdašnji region.
Pored toga što je radio u Bugarskoj i Grčkoj, nisu mu strane ni druge ovdašnje države, naročito kada je reč o nekadašnjoj SFRJ. Naime, Lajčak je od 1998. do 2001. bio šef kabineta nekadašnjeg slovačkog ministra spoljnih poslova Eduarda Kukana (koji je bio izvestilac za Srbiju i koji učestvuje u aktuelnom dijalogu srpske vlasti i opozicije o izbornim uslovima), ali i njegov pomoćnik u svojstvu specijalnog izaslanika za Balkan.
Samo godinu dana nakon demokratskih promena 2000. godine, Lajčak stiže u Beograd kao slovački ambasador za Saveznu Republiku Jugoslaviju (kasnije Srbiju i Crnu Goru), Albaniju i Makedoniju, da bi se nekoliko godina kasnije "prebacio" u susednu BiH, gde je obavljao funkciju visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu.
Po stupanju na tu dužnost najavio je da će, za razliku od svojih prethodnika, koristiti bonska ovlašćenja, koja su mu davala pravo da smenjuje i kažnjava političare, ali i da nameće zakone ukoliko je to potrebno.
Nakon SRJ, Albanije, Makedonije i BiH, na red je došla i Crna Gora. Naime, Miroslav Lajčak je odigrao ključnu ulogu u nadziranju referenduma za nezavisnost u Crnoj Gori 21. maja 2006., kada je obavljao funkciju ličnog predstavnika nekadašnjeg šefa evropske spoljne politike Havijera Solane.
Upravo je Lajčak bio taj koji je vrlo bio angažovan u višemesečnim pripremama za referendum, gde je zapravo bio posrednik u sporu između vlasti i opozicije u Crnoj Gori. Lajčakov predlog bio je da je potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača, kako bi se proglasila nezavisnost Crne Gore.
Sve u svemu, čitav region Zapadnog Balkana ne da mu nije nepoznanica, nego naprotiv.
Ima li Srbija razlog za radovanje?
Ukoliko Lajčak zaista bude bio imenovan za izvestioca o pregovorima sa Prištinom, i imajući u vidu da dolazi iz zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova, mnogi će reći da je to dobra vest za Srbiju. Međutim, pitanje je da li će to zaista biti tako?
Naime, ono što se za slovačkog šefa diplomatije može reći, jeste da je posredi osoba koja se zalaže za dijalog Beograda i Prištine, ali koja ne gleda blagonaklono na stavove ni jedne ni druge strane. U više navrata je pozivao Prištinu da povuče takse na srpsku robu, a skretao je pažnju i na to što Srbija potpisuje sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, a teži članstvu ka EU.
Takođe, nije nepoznanica da njegovoj zemlji i njemu samom ideje o razmeni teritorija kao o mogućem rešenju kosovskog problema nisu naročito bliske.
Sa jedne strane važi za čoveka koji se dobro priprema, koji je temeljan i završava zadatke, ali i da je u isto vreme voljan da razgovara i uzme i drugačija mišljenja u obzir. U isto vreme, važi za odlučnu osobu koja je sklona i takozvanoj "diplomatiji pritiska", naravno iza kulisa.
Nije nepoznanica ni da je prozapadno orjentisan, iako je međunarodne odnose studirao i na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Upravo to ga je, najverovatnije, i odvelo u Moskvu na početku diplomatske karijere.
Tačnije, njegov prvi posao van nekadašnje Čehoslovačke bio je upravo u Moskvi (početkom devedesetih godina prošlog veka). Radio je u ambasadi i te nekadašnje države, a nakon razdvajanja Češke i Slovačke, takođe ostaje angažovan u ambasadi, samo novonastale države Slovačke.
Osim Rusije, radio je i u Japanu gde je bio ambasador.
Osim što obavlja funkciju šefa slovačke diplomatije, Lajčak je i predsedavajući OEBS-a, i na tom mestu će biti do kraja ove godine.
Trka za UN
Miroslav Lajčak je svojevremeno bio u trci za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, i to kada je "u igri" bio i nekadašnji srpski šef diplomatije Vuk Jeremić 2016. godine. Lajčak i Jeremić su dobili isti broj glasova, ali je na funkciju "predsednika sveta" izabran Portugalac Antonio Gutereš.
Lajčak je, inače, osim studija u Moskvi, diplomirao i pravo na Komenskijevom univerzitetu u Bratislavi. Studirao je u evropskom centru za studije bezbednosti "DŽordž Maršal" u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.
Očekivano, osim slovačkog, govori i ruski, nemački, ali i srpski jezik.
Pročitajte OVDE šta je Kadri Veselji poručio Ričardu Grenelu.
Izvor: Blic
