Pre nekoliko dana aktivisti s područja Neretve, na sprudovima njenog ušća uočili su ogromne količine izbačenih ljuštura periski.
Kosture velikih, srednjih, malih strogo zaštićenih životinja koje je južina istrgnula iz dna, i bacila napolje. U njima više nema života, verovtno ga nije bilo ni pre nego što su njihovi kosturi izišli na površinu.

Šta je sledeće na redu? Niko ne zna, no svi potvrđuju da se zov smrti širi od juga, i trenutačno do područja severno od Zadra i oko Pašmana, kao neke granične zone, tare i guta sve pred sobom. Ako se nastavi ovakvim tempom, na red će doći i Istra, u kojoj još uvek buja morski život.

- Došlo je vreme da nešto treba menjati. I vreme da je priroda učinila svoje. Periske nema do Dugog otoka. Zaroniš dole, a ono sve periske otvorenih ‘usta’, sve uginule. Od Lastova do Telaščice razglednica iz dubine mora je mučna i jadna. Šta se tiče sunđera, tu i tamo se može naći još koja zdrava zona. Kako čujem tako je i u Tunisu, u celom Mediteranu, sve je manje sunđera, cena joj zato raste. Ali nešto je ubija. Za periske sa čuo da ih ruši nešto, ili bakterija ili parazit, ni doktori ne znaju šta je. Ja bih rekao da je to od klime, od povećanja temperature mora – kaže jedan krapanjski ronilac.

Kako vreme teče, tako se zona napada na perisku polako širi prema severu. Javljaju ljudi da je u Seget Vranjici iza Trogira, u Šašinoj vali, nastao pomor. Nekadašnje morsko polje puno jakih, zdravih periski pretvorilo se u crno podmorsko groblje. Oko Brača i Hvara supetarski sunđeraši iz porodice Caglević više nemaju posla. “Sve je crklo, veli Ivan Caglević, tvrdeći da su sunđeri umrli, ali i da se priroda što se toga tiče ne obnavlja. “Bolest je to, bolest”, kaže Caglević.

- Niko ne spominje mušule. E mušule, školjke kunjke, dužine do desetak centimetara, sivozelene boje. U plićaku pa do petnaest metara dubine, više je nema, izumrla je skroz. To je zbog zatopljenja mora, jer se na dubini od 20 do 25 metara još može naći. Ona je prošla najgore od svih, crkla je. Ovo je katastrofa. Na još malo živih zdravih periski sam naletio oko Hvara, ima nešto lokaliteta gde katastrofa još nije došla. Ja mislim da je problem u čistoći mora, kanalizaciji koja ide direktno u more. I truje sve oko sebe. Dok toga nije bilo, ovakve katastrofe se nisu događale – kaže iskusni sunđeraš.

U Hrvatskoj postoji samo desetak ekipa s flotilom stacioniranom, na otoku Krapnju. Tu je i matična luka profesionalnog ronioca Gorana Radotića, direktora samoborske firme “Volo”, koji donosi vesti. Loše su. Alarmantne, katastrofalne.

Pomor je, veli, kompletan. Uginulo je sve do Zadra. Na udaru se posebno našao poznati sunđer dalmata, najcenjenija vrsta u sunđeraškom svetu, takozvana fina dalmatinska. To je ona za kojom stranci luduju kada je vide, što se nudi kao hrvatski suvenir. Došlo je dotle da su hrvatski sunđeraši počeli razmišljati šta i kako dalje. I dosetili se jedne zanimljive ideje.

- S obzirom na to da umire, a ne obnavlja se, začeo sam ideju o tome da je počnemo naseljavati na opustošena područja. Ako bi nam država finansijski pomogla u tom projektu, dopremili bismo zdrave sunđere sa severa Jadrana i usadili bi ih na područja južne i srednje Dalmacije. Tako bismo opet imali matične jedinke od kojih može nastati život. Ovako, u ovoj sadašnjoj situaciji, život se nema od čega stvoriti. Mislim da je do pomora na većem delu Jadrana došlo zbog porasta temperature mora, što se vidi i po novim vrstama riba koji se kod nas nastanile – veli Radotić.

U Istri još nema pomora

A šta je s Istrom? Nadaleko poznati umaški ribar Danijel Kolec kaže da su njihove morske livade prepune periski. Štoviše, nikada ih u toliko velikom broju nije bilo. Pucaju od zdravlja, snage. Isto kao i sunđer. Kolec zna šta se događa na jugu, čuje se s kolegama ribarima, upoznat je s pomorom. Pušta da struka kaže svoje mišljenje, no ipak smatra da ima nečega i u zagrejavanju mora. U činjenici da je u pravcu severa uvek malo hladnije. Možda je to razlog ovim velikim promenama u morskom ekosastavu.

- Ne znam. Ali znam da periski i sunđera kod nas u Istri ima toliko da je to luda kuća. Ima i ostalih školjaka. Sve je O.K., promena tu nema. Ali čujem od kolega da je jedna vrsta sunđera, takozvana sumporača, za razliku od one koje su pre hvatali puna kisele tvari u sebi. Zna biti toliko kiseline da ljudi sada moraju nositi rukavice jer im po rukama izađu plikovi. To baš sprži ruke. Nisu takve bile pre, kažu mi ljudi. Imamo i mi novosti, nestali su nam ježevi. Pre se nije moglo u more ući a da se na nekog ne nabodeš, a sada ih više nigde nema - kaže Kolec.

Ma nisu samo ježevi, nema u istarskom podmorju ni morske salate ni jadranskog bračića. Dogodila se zato eksplozija rakova, pa smeđeg raka ima na tone.

- Zovu ga armaron ili tenkista zbog njegova oklopljenog, robusnog izgleda. Poznat je i po jakim crveno-rozim kleštima. Nenormalno je koliko ga ima. E sada, zašto se to tako događa, to vam ne bih znao reći. Nešto se očito događa - kaže Danijel Kolec, vođa umaških ribara.

‘Ni delfini više nisu...‘

Zanimljivost priča i istarski ronilac Mario Franjić, koji roni na području Vrsara i Funtane. I tu je, veli obilje svega. I mladosti i starosti. A primetio je i nešto zanimljivo, to da ni delfini više nisu kao što su nekada bili.

- To je čudo, ima nekoliko porodica koji čekaju da ribarice izađu iz luke, prate ih, i onda stariji mlađe uče kako će hvatati ribu iz ribarskih mreža. Znači ne uče ih više kako da love ovu slobodnu ribu, nego kako da lukavo izvuku ulovljenu. To je za film, kaže Franjić

Pročitajte OVDE   šta je to zastrašujuće u Srbiji.

Izvor: slobodnadalmacija. hr