Ubijeni je pripadao grupi komandosa Željka Ražnatovića, mada ga neki smatraju pripadnikom Državne bezbednosti, a neki čak kažu da je bio agent vojne kontraobaveštajne službe.
Ime Zorana Stevanovića prvi i jedini put se u štampi pojavilo u novembru davne 1990. godine, kada je sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i još dvojicom uhapšen u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
U vozilu su imali više pištolja i ručnih bombi, a pošto je raspad Jugoslavije već bio počeo, optuženi su za pripremanje oružane pobune s ciljem rušenja ustavnog poretka Republike Hrvatske. Istraga je trajala nekoliko meseci, oslobođeni su 1991. posle dogovora Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana. Navodno, još je plaćeno milion maraka...
Borilačke veštine
Stevanović (36) bio je majstor borilačkih veština. Zahvaljujući tome je u Švedskoj stekao veliki novac i velikog prijatelja Arkana. Pripadao je grupi Arkanovih komandosa, mada ga neki izvori smatraju pripadnikom Državne bezbednosti (što ne isključuje ovo prvo), a neki čak kažu da je bio agent vojne kontraobaveštajne službe. U nekim napisima dovođen je u vezu s prodajom oružja krajinskim Srbima...
U jednoj od čitulja objavljenih posle njegovog ubistva pisalo je i da je bio "jedan od osnivača Srpske dobrovoljačke garde".
Novcem donetim s ratišta pokrenuo je privatni biznis: bio je jedini uvoznik auto-guma "pireli", a bio je i suvlasnik butika "Reporter" u hotelu "Metropol". Često je poslovno putovao u Italiju, a jednom prilikom bio je u grupi dvanaest poslovnih ljudi iz Srbije koji su se sreli s vlasnikom "Fijata" Đanijem Anjelijem. Neki poznavaoci podzemlja kažu da se Stevanović bavio i uterivanjem velikih domaćih i inostranih dugova...
Ubijen je ispred hotela "Metropol" 30. avgusta 1996. Kao i obično, i tog dana je nešto pre 10 sati parkirao svoj "folksvagen kupe" ispred butika "Reporter" i zaputio se u hotelsku kafanu da popije kafu.
Za njim je krenuo mladi neobrijani čovek; u levoj ruci je držao putnu torbu, a u desnoj "škorpion" uvijen u novine.
Na pet-šest metara od ulaza u hotel nepoznati mladić je sustigao Stevanovića, ispustio torbu, bacio novine i u njegova leđa ispalio dva kratka rafala. Automatski pištolj imao je prigušivač i pucnji se uopšte nisu čuli.
Italijanski potpis
Čula sam samo "krk-krk", zvuk je bio slabiji nego kad prođe tramvaj - opisala je policiji ono što je čula prodavačica iz fri-šopa udaljenog samo nekoliko metara od mesta ubistva. Nepoznati likvidator je svoj "škorpion" ubacio u torbu i užurbano se uputio ka Pravnom fakultetu. Pretpostavlja se da ga je tamo čekao auto.
U novinskim napisima posle ovoga spekulisalo se da je Zorana Stevanovića likvidirala hrvatska tajna služba jer je, navodno, došao do spiska svih saradnika koje je kontraobaveštajna služba Hrvatske imala na platnom spisku u Jugoslaviji. Drugi su, opet, u načinu na koji je ubijen prepoznavali "italijanski potpis"... Ubica nikada nije otkriven.
Razlog putovanja
Uveče 28. novembra 1990. Arkan, Zoran Stevanović iz Beograda i Dušan Carić iz Dvora na Uni uhapšeni su u Dvoru na Uni. Kod njih je pronađena veća količina oružja. U istrazi Arkan je izjavio da je na put u Knin krenuo iz avanturističkih razloga jer se upravo "sporečkao" sa suprugom (Natalija, prim. red.) zbog njenog puta u Rim, oružje je poneo jer je bio izložen ozbiljnim pretnjama zbog angažovanja na neutralisanju uticaja Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića na Zvezdine navijače i nije znao da su bombe prave.
Kakvu poruku je Putin poslao agresorima pročitajte OVDE.
Izvor: Kurir
