Erdogan je utemeljio i naoružao sirijsku Al-Kaidu i njene podružnice kako bi terorisali sirijsko stanovništvo sve dok veliki broj njih nije pobegao iz bezbednosnih razloga. Dovoljno je pogledati datume njihovog prelaska granice za razumeti da ne beže od Asada. Štaviše, s oslobođenjem oko 70 do 80% teritorije su se ljudi počeli vraćati u Siriju, ali na vladinu teritoriju.

Turska i Katar putem Al-DŽazire su kriminalisali legitimnu sirijsku vladu, iako ona vodi stvarnu borbu protiv terorista naoružanih i finansiranih od strane Turske u sklopu američke terorističke koalicije.

Okrivio je sirijsku vladu za „izbegličku krizu”, koje prema navedenim postotcima zapravo nema, a oni koji su pobegli ranije su pobegli zato što je Erdogan finansirao i naoružavao terorističke grupe, takođe podržane i od američke koalicije

I na kraju se odlučio koristiti migrantima, koje je prikazao kao “izbeglice“, kao oružjem za pretnju, prisilu i ucenjivanje država EU i Velike Britanije, koje su i same u sklopu američke koalicije pomogle stvaranju terorističkih grupa.

I s ovim je „argumentima“ turski predsednik sinoć bio u Briselu, gde se sastao s evropskim čelnicima. Erdogan je zatražio veću potporu od NATO pakta i Evropske unije u ratu u Siriji i za izdržavanje izbeglica koje je Turska primila iz te zemlje. EU se za sada suzdržala i poručila kako će analizirati sprovedbu sporazuma s Ankarom o migrantima. Iako EU Turskoj „duguje“ tri milijarde od dogovoren šest, kako Ankara gotovo ništa nije napravila u tom smislu, a najnovijom avanturom s „napadom“ na Grčku, Erdogan se doveo u situaciju da malo toga može tražiti u Briselu i jedino što mu preostaje je sprovedba sporazuma iz Moskve, iako se to čini nemoguća misija.

Naime, sirijska Al-Kaida je već dala do znanja da neće pomerati svoje jedinice i oružja u Idlibu, niti je sporazum Turske s Rusijom obvezuje na bilo kakvu promenu strategije, a konačni cilj terorista Hadžat Tahrir Al-Šama je „pobeda revolucije i svrgavanje Asada“.

Turska je tražila pomoć NATO pakta u Idlibu

„Očekujemo konkretnu potporu od svih naših saveznika u borbi koju Turska vodi sama. NATO se sada nalazi u kritičnoj fazi u kojoj nam mora pokazati podršku“, izjavio je Erdogan nakon sastanka s glavnim sekretarom NATO pakta Jensom Stoltenbergom.

Erdogan je istakao „kako situacija u Siriji preti Evropi i da nijedna zemlja EU nema pravo ravnodušno gledati na sirijsku humanitarnu katastrofu“.

Dodao je kako je Turska jedina zemlja u Severnoatlantskom savezu koja se borila “na terenu” s terorističkom grupom „Islamskom državom“ i da je izgubila mnogo svojih trupa u ovoj borbi. Koliko je poznato, Turska je u ograničeni sukob u Al-Babu gurala proturske islamističke milicije, a svoje je vojnike držala u pozadini, dok je saveznicima skupljenih iz raznih terorističkih grupa davala topovsku podršku u borbama koje su trajale od 10. decembra 2016. do 23. februara 2017. godine, dok je ostala područja ID napuštla bez borbe i povlačila se prema jugu. U to se vreme Turska fokusirala isključivo na kurdske milicije, tako da priče o „velikim borbama Turske protiv ID“ sinoć nisu naišle na razumevanje turskih NATO saveznika.

Stoltenberg je sa svoje strane diplomatski pozvao na primirje u sirijskoj provinciji Idlib kako bi se olakšala isporuka humanitarne pomoći i zaštitilo stanovništvo. Usput je optužio sirijske i ruske vazduhoplovne snage da „dovode u opasnost živote mirnih Sirijaca“, što je uobičajena retorika Brisela koja Erdogana zapravo i ne zanima.

Glavni sekretar NATO pakta je takođe rekao da savez podržava dijalog između Turske i EU, te da veruje da se može pronaći rešenje za novu migracijsku krizu. Sve ovo je Erdogan već čuo pre polaska u Moskvu, kada je NATO deklarativno podržao Tursku, ali je jasno dao do znanja da se neće mešati u sirijski sukob, niti stati na stranu Turske u borbi protiv sirijske, a posebno ne protiv ruske vojske.

Erdogan sa predstavnicima EU

Nakon sastanka sa Stoltenbergom, Erdogan se sastao s predsednikom Evropskog veća Čarlsom Majklom i predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen.

Turska, koja je primila oko 3,7 miliona sirijskih izbeglica, ali oni nisu deo novog migrantskog talasa, želi od Evropske unije dobiti podršku za vojnu operaciju na severozapadu Sirije.

„Kriza u Siriji, sa svojim bezbedonosnim i humanitarnim aspektom, pretnja je za našu regiju i za celu Evropu. Nijedna evropska zemlja ne može dozvoliti sebi luksuz da ostane ravnodušna“, rekao je Erdogan.

Međutim, percepcija evropskih čelnika se promenila i niko ne želi ponavljanje 2015. godine. EU je s Turskom 2016. zaključila sporazum prema kojem se Turska obvezala da će zadržati izbeglice na svom tlu, a zauzvrat je EU obećala 6 milijardi eura za njihovo zbrinjavanje.

Do sada je Ankara dobila 3 milijarde eura, dok za ostatak EU traži od Ankare da prestane podsticati migrante na ilegalne prelaske u Evropu.

Dogovoreno je da će visoki predstavnik EU za spoljnju i bezbedonosnu politiku Žosef Borel i turski ministar spoljnjih poslova Mevlut Čavušoglu analizirati sprovedbu dogovora EU s Turskom iz 2016. godine tako da obe strane na isti način tumače taj sporazum.

Predsednica Europske komisije je rekla da između EU i Turske postoje razlike u stavovima, ali da je razgovor bio otvoren i konstruktivan.

„Migrantima treba podrška, Grčkoj treba podrška i Turskoj treba podrška. Sporazum iz 2016. i dalje vredi. Danas smo razgovarali kako sprovesti ono što nije sprovedeno. Moramo doći do zajedničke definicije onoga što nedostaje, onoga što je sprovedeno i onda sprovesti elemente koji nedostaju. Jasno smo rekli predsedniku Erdoganu našu odlučnost da napredujemo po tim pitanjima, ali da to bude recipročno“, rekla je Ursula von der Lejen.

Iz odlaganja donošenja konkretne odluke, jasno je da Evropa neće pristati na Erdoganove ucene. Grčka jača svoju granicu, jer se do sada uspelo probiti oko 500 ljudi. S grčke granice stižu vesti da krijumčari ljudi pod okriljem mraka neprestano organizuju ilegalne ulaske preko slabije čuvanih delova grčke granice.

Trenutno je na tursko-grčkoj granici relativno mirno. Nema novih informacija o sukobima migranata i grčke policije, dok desetine stotina migranata rasplet situacije čekaju na granici u Turskoj, koja ih više ne želi nazad niti se namerava brinuti za njih. Ali ni Grci i Evropska unija ih neće primiti.

Turski dnevni listovi su posvetili vrlo malo pažnje sastancima njihovog predsednika s čelicima EU i NATO pakta u Briselu. Dejli Sabah je objavio nekoliko redova o tome kako će se pregledati što je ispunjeno iz sporazuma iz 2016., ali više od toga ne navodi ništa. S druge strane, francuski Le Figaro piše kako se Evropa mora setiti lekcija iz istorije i shvatiti da nema smisla pregovarati s Turskom.

Ukratko, put turskog predsednika u Brisel je bio sve samo ne uspešan, što znači da je u nekoliko dana, od Moskve do Brisela pretrpeo dva teška udarca.

Sada više i nije problem grčka granica, koja je praktički neprobojna, već Erdogan, koji će po povratku u zemlju biti pod ogromnim pritiskom koalicijskih partnera iz radikalne desničarske MHP stranke i jastrebova iz svog AKP-a i mogao bi doneti odluke koje će dodatno eskalirati situaciju s Grčkom i EU, na jednoj strani, te obnoviti sukobe u Siriji na drugoj. Naravno, razuman potez bi bio priznati greške i početi donositi odluke koje će biti u interesu Turske i njezinih međunarodnih partnera. Pitanje je možemo li se tome nadati?

Pročitajte OVDE   šta se za to vreme dešava u Siriji.

Izvor: logicno. com