Još jedna bitna prednost od kojeg je polazilo rusko Ministarstvo odbrane kada se odlučilo za BTR-82A je njegova primena u protivterorističkim operacijama na Kavkazu. Jedinice Južnog vojnog okruga su bile veoma zadovoljne kako se ovo vozilo pokazalo u praktični/borbenim uslovima, tako da nije bilo potrebe za eksperimentisanjem.
Važna stavka prilikom odluke za usvajanje u naoružanje je vezana i za preobuku posada sa BTR-80 na BTR-82A. Ovaj program je bio daleko jednostavniji za ljudstvo koje je upravljalo BTR-80. U suštini preobuka se svela na ospoobljavanje posade da upravlja novim borbenim modulom koji je bio daleko savršeniji nego na bazičnom transporteru. On se sastojao od savremenog sistema za upravljanje vatrom preko kojeg se upravlja automatskim topom 2A72 kalibra 30mm. Samo vozilo je dodatno ojačano što se tiče oklopne zaštite, kao i sa nizom ostalih poboljšanja.
BTR-82A je u narednim godinama imao i zavidan eksportni uspeh. NJega su nabavila države nastale iz bivšeg SSSR-a kao što su Kazahstan, Azerbejdžan i Belorusija. Vozilo je stiglo i do Latinske Amerike gde ga je nabavila Venecuela.
Oklopna zaštita, vatrena moć i komfor
Ozbiljan test BTR-82A je imao tokom konflikta u Siriji. On se najviše upotrebljavao kao sredstvo neposredne vatrene podrške ruskim specijalnim jedinicama, ali i na obezbeđenju specijalista prilikom razminiranja terena. BTR-82A je bilo nezaobilazno sredstvo prilikom pratnje transportnih kolona i patroliranja. Tu su se pojavile i prve kritike. Naime, ruski vojnici su imalu primedbu na naoružanje ovog vozila. Po njima automatski top 2A72 koji inače ima respektabilnu vatrenu moć1, nije bio dovoljan za rešavanje određenog broja zadataka. Vozilu je nedostajalo vođeno raketno naoružanje (integracija raketnog sistema „Kornet“). Takođe, prilikom eksploatacije je ukazano na potrebu daljeg usavršavanja sistema za upravljanje vatrom, kao i nedostatka koji se odnosio na nepostojanje klima uređaja za rashlađivanje unutrašnjosti vozila (vreli pustinjski uslovi). Ipak, njegov najveći nedostatak je bila nedovoljno efikasna oklopna zaštita. Primećeno je da su vojnici baš kao u slučaju ratova u Avganistanu i Čečeniji, izbegavali da uđu u njega prilikom transporta, nego su se uglavnom vozili na njemu.
Ove kritike nisu prošle nezapaženo u ruskom Ministarstvu odbrane. Odmah po prijemu tih „negativnih“ ocena započeo je rad na ozbiljnom unapređenju ovog vozila. Na sajmu naoružanja i vojne tehnije „Armija-2019“ koji se održao iste godine, predstavljena je njegova modernizacija koja je ponela oznaku BTR-82AT. Prema rečima konstruktora koji je osmislio projekat BTR-82AT, zadovoljene su praktično sve primedbe vojske koje su prijavljene prilikom eksploatacije oklopnih transportera u Siriji.
Modernizovani transporter je dobio novi kombinovani dvokanalni nišan vertikalne stabilizacije koji je opremljen laserskim daljinomerom. Vozila su dobila i termovizijski nišan. Za povećanje vatrene moći na BTR-82AT su postavljene vođene rakete tipa „Kornet“.
Posebna pažnja je usmerena na maksimalno ojačavanje oklopne zaštite vozila. Ova rešenja su zasnovana na osnovu borbenih iskustava iz Sirije. Primećeno je da su tokom ovog konflikta zaraćene strane masovno dodavale štitove sa protivkumulativnim rešetkama. Ova zaštita se pozitivno pokazala prilikom borbe sa RPG i vođenim protivtenkovskim raketama. Tako da je ovo rešenje primenjeno i prilikom modernizacije na standard BTR-82AT.
Treba napomenuti da eksperimenti sa protivkumulativnim rešetkama nisu nešto što je originalno za Siriju. Još za vreme konflikta u Čečeniji pojedina oklopna vozila su imala slična rešenja. Masovnija primena ovakve oklopne zaštite je viđena tokom b/d na prostoru Donbasa. Osnovni mehanizam ove zaštite je očuvanje bazičnog oklopa od direktnog kontakta sa protivtenkovskom raketom. Prilikom sudara sa barijerom koja je postavljena ispred oklopa, dolazi do detonacije rakete i značajnog slabljenja kumulativnog mlaza koji nema snagu da „progori“ korpus vozila i unutar njega „sprži“ posadu. Prilikom osavremenjivanja na standard BTR-82AT ruski konstruktori su koristili kombinovana rešenja: integraciju protivkumulativnih rešetki u kombinaciji sa dodatnim pregradama od čeličnih panela. Na ovaj način je bitno ojačana oklopna zaštita celog vozila.
Konstruktori su napomenuli da dodatne oklopne pregrade mogu da se zaštite posadu vozila od svih vrsta teških mitraljeza i antimaterijalnih snajperskih pušaka. Protivkumulativne rešetke koje su „navarene“ na korpus vozila su efikasne protiv ručnih raketnih bacača i bestrzajnih topova.
Prema rečima generalnog direktora OOO „VPK“ Aleksandra Krasovickog BTR-82AT je tehnološki znatno unapređen u odnosu na svog prethovnika. Prilikom njegove izrade su se brižljivo analizirala iskustva iz realne borbene primene. Novo vozilo je dobilo set komunikacione i navigacione opreme nove generacije. On se sastoji od digitalnog radio-uređaja R-168-25U i navigacionog kompelksa „Trona-A1“ koja može da se uveže zajedno sa satelitima ili da radi u potpuno autonomnom modu ukoliko dođe do opstrukcije satelitske veze. Na vozilo je integrisan i sistem za klimatizaciju. Ozbiljna unapređenja sistema za upravljanje vatrom su omogućila značajno skraćenje vremena za detekciju i zahvat cilja, kao i njegovo uništenje.
Borbena posada BTR-82AT se sastoji od 9-10 vojnika. Snaga dizel motora koji pokreće transporter je 300 konjskih snaga. Maksimalna brzina na putu je do 80 km/čas. Ukupna težina BTR-82AT dostiže 17,250kg. Za sada nije poznato dali će se povećanje njegovih gabarita i težine usled ugradnje dodatnog oklopa i rešetkastih ekrana negativno odraziti na njegova amfibijska svojstva.
1. Energija granate omogućava efektivnu borbu protiv žive sile neprijatelja na daljinama i do 4000 metara, kao i lakooklopljene borbene tehnike do 2000 metara. Pancirna potkalibarna granata „Kerner“ u kal. 30h165 mm može da probije homogenu čeličnu ploču debljine 30 mm koja je naslonjena pod uglom od 60 stepeni, sa daljine od 1000 metara.
Poznati političar iz Srbije razvio zastavu Velike Albanije, na njoj naša država raskomadana. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
