13-03-2020 09:47 Svet Planeta

I dok se evropski i svetski lideri sa velikom mukom bore protiv koronovirusa koji poprima razmere pandemije, iz Moskve je stiglo veoma neprijatno iznenađenje. Naime, Rusija je i zvanično „pokrenula lavinu“ koja može dovede do još jedne globalne ekonomske recesije. Treba samo videti „divljanje“ berzanskih indeksa najvećih svetskih kompanija za proizvodnju nafte, pa da vam bude jasno da sve ovo može da ima daleko teže implikacije kada je u pitanju svetska ekonomija.

Ilustracija (Foto: pixabay. com)

A sve je krenulo od iskusnog ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je u stilu čuvenog sovjetskog ministra inostranih poslova Gromika izgovorio rezolutno „ne“ na zasedanju koje okuplja najveće proizvođače „crnog zlata“ na svetu, okupljenih u formatu OPEK+. Naime, grupa zemalja predvođenih prebogatom persijskom monarhijom (Saudijska Arabija) pokušala je da dogovori zajedničko smanjenje proizvodnje nafte usled ekonomske krize koju je uzrokovala epidemija koronavirusa.

Ruski analitičari smatraju da ministar energetike ne može samostalno da donese ovakvu odluku, tj. da se iza njegovog „ne“ krije predsednik Rusije Vladimir Putin. Tačnije, mi smo svedoci da je Kremlj pokrenuo operaciju velikih razmera kao odgovor na sankcije SAD koje se konstantno uvode ovoj državi. Treba podsetiti da je Vladimir Vladimirovič jednom prilikom izjavio da će Rusija uzvratiti u vremenu i na mestu koja ona sama odabere. I to se po svemu sudeći dešava upravo sada, gde je ruski lider odabrao sferu u kojoj teško može da izgubi, a to su energenti.

Rusija prelazi u silovitu kontraofanzivu

SAD su preko svog bliskoistočnog satelita Sudijske Arabije stalno pokušavale da sruše rusku ekonomiju koja u dobrom delu zavisi od distribucije energenata. Ova država se od strane američkih jastrebova ohrabrivala da ponovi svoje ponašanje iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, i poveća eksploataciju svoje nafte do rekordnog nivoa (10-12 mln.barela dnevno). Na ovaj način bi se na globalnom planu oborile cene „crnog zlata“, a Rusija ostala bez značajnog dela svojih prihoda. Prema američkim stratezima ovo bi se na strateškom planu negativno odrazilo na Rusiju, i ozbiljno ugrozilo njene pozicije i Ukrajini i Siriji.

Međutim, Saudijska Arabija nije dugo mogla da izdrži klinč sa Rusijom. NJen budžet je pretrpeo ogromne udarce. Rezultat svega ovog je bilo da se Saudijska Arabija dramatično udaljila od nadmetanja sa Rusijom i približila novoj strateškoj koordinaciji sa ovom zemljom. Rijad i Moskva su na kraju postali paralelne osovine OPEK-plus aranžmana, dizajniranog sa namerom da se stabilizuju svetska energetska tržišta i definišu limiti cena energenata.

Postavlja se pitanje da li najnovija ruska strategija vođenja „naftnog rata“ poseduje unutašnje kapacitete ukoliko ova kriza potraje. Dali je ruska ekonomija sposobna da izdrži ovu oluju? Na zasedanju ruskog parlamenta koji je održano u utorak, predsednik Putin je rekao da je uveren da će Rusija uspešno savladati najnovije izazove, demonstirajući tom prilikom dalji rast svojih najvažnijih industrijskih pokazatelja.

„Rusija će dostojanstveno prevazići period nestabilnosti na naftnom tržišu, dok će ekonomija zemlje uprkos padu ruske rublje nastaviti da jača, a najvažnije grane industrije postati još moćnije i konkurentnije“-izjavio je tom prilikom predsednik Rusije Vladimir Putin. Pored nestabilnosti svetske ekonomije Putin je rekao da je i pojava koronavirusa i njegovog epidemiološkog potencijala, stvorio nove izazov pred Rusiju.„Svedoci smo da se komplikuje situacija na svetskoj političkoj sceni, u sferi bezbednosti, kao i u globalnoj ekonomiji. Pored toga, i koronavirus nam je došao“, dodao je on. Putin je pozvao da svi organi vlasti ostvare još bolju koordinaciju kako bi svi zajedno pružili zajednički napor za dobrobit Rusije.

Sa jedne strane, najnovija kriza će uzrokovati dalji pad cena nafte na globalnom planu što će dramatično da smanji finansijski priliv i punjenje ruskog budžeta. Ovo će dovesti do devalvacije nacionalne valute, generisanja inflacije i osetnog pada zarada u realnom sektoru što će uticati na sveukupan kvalitet života. Sve to će stvoriti potencijal za društveno-političke turbulencije na unutrašnjem planu, što bi nesporno dovelo do političke krize.

Sa druge strane, rusko Ministarstvo finansija je saopštilo padatak da Federalna nacionalna banka raspolaže ogromnim uštedama u iznosu od 10,1 triliona rubalja, te da su ova sredstva dovoljna da izdrže najtežu moguću eskalaciju „naftnog rata“ u vremenskom periodu 6-10 godina. Međunarodne rezerve RF nad dan 1.marta 2020.godine iznosi 570,38 milijadri američkih dolara. Dakle, Rusija je finansijski veoma dobro pripremljena za svaki oblik trgovinske konfrontacije i to na duži niz godina, što teško mogu da izdrže međunarodni igrači koji su joj konkurenti na energetskom planu. Upravo je ovo pokazatelj da je Putinov udar došao na pravom mesto i u pravo vreme. Ruski predsednik je ponešto prepisao iz Trampovog priručnika o ekonomskim ratovima: budi spreman da istrpiš kratkoročnu štetu ako misliš da će tvoji protivnici na kraju biti primorani na predaju.

Da je strategija ruskog predsednika odabrana u pravi čas konstatuje i američki „Forbs“, koji je napisao da će „Rusija pobediti u najnovijem energetskom ratu“. Dva najvažnija razloga za ovu ocenu su „iskusna namazanost i proračunatost“ ruskog rukovodstva što se ne može reći za ljude koji vode Saudijsku Arabiju, kao i međusobnih mogućnosti ovih država da dugo vode ovaj rat sa fazama dalje eskalacije, što Saudijska Arabija sebi ne može da priušti. To se posebno odnosi na unutrašnji plan gde je Saudijska Arabija daleko nestabilnija od Rusije, kao i ruske alternative u gasu što Saudijci teško mogu da nadoknade. Naime, najveća saudijska pa i svetska kompanija za proizvodnju nafte „Saudi Aramko“ se odnedavno nalazi na berzi. Svaki peti građanin Saudijske Arabije kupio je akcije te kompanije, a mnogi su se čak i zadužili uzimanjem bankarskih kredita. Međutim, nakon što su propali pregovori članica OPEK plus (zemlje-članice OPEK-a i Rusija), vrednost akcija je pala u odnosu na trenutak kada je kompanija izašla na berzu, i njihova vrednost nastavlja da pada, što među akcionarima stvara opravdanu paniku.

„Čini se da će u nekom trenutku Saudijska Arabija popustiti pred pritiskom i učiniti nešto kako bi se stabilizovalo naftno tržište.“- konstatuje Forbs, uz ogradu da je ulog zaista ogroman (sudbinskog karaktera) što će se teško odraziti na stranu koja u ovom ratu popusti.

Drugi strateški pravac ruskog „energetskog“ udara usmeren je na SAD koja pokušava da Evropi ponudi alternativu za rusku naftu, tako što će joj prodavati „crno zlato“ dobijeno iz škriljaca. Dobijanje nafte iz škriljaca je daleko nekonkuretniji vid poslovanja, zbog visoke cene prilikom proizvodnje. Ruska nafta koja se crpi na standardan način je u startu daleko jeftinija od američke.

SAD pokušavaju na sve načine da opstruiraju povezivanje Rusije i Evrope kada je u pitanju naftogasna mreža. Na nišanu kongresmena su se našli Turski tok i Severni tok 2, na čijim deoniciama su u toku obimni radovi. Turski tok je završen taman na vreme i njime već protiču ruski energenti ka Turskoj i Južnoj Evropi. Za to vreme, Severni tok 2 će do kraja ove godine biti definitivno završen i spreman za upotrebu, uprkos raznim peripetijama Danaca kroz insisitiranje na poštovanju procedura za zaštitu životne sredine tokom njegove izgradnje.

Na ovaj način će u poptunosti biti izmanevrisan strateški američki plan da se Evropljani podstaknu na nabavku nafte iz severnoameričkih izvora, a usled daleko nepovoljnijih uslova što se tiče konkurentnosti i kvaliteta samo proizvoda, definitivno izgubljena energetska Bitka za Evropu.

Rusija se homogenizuje oko svog lidera

Paralelno sa najnovijim „trgovinskim“ ratom u energetskoj sferi, na unutrašnjem planu je prisutna konsolidacija svih najrelevantnijih političkih faktora. Naime, u skuštinskoj proceduri se nalazi paket zakona koji će dovesti do promene Ustava, što će bez ikakve sumnje na referendumu 22.aprila podržati ogromna većina građana. Na ovaj način Rusija demonstrira svoju monolitnost i čvrstinu, kakva je na Zapadu nezamisliva, što je još jedna komparativna prednost od strateške važnosti koju u svojim rukama poseduje Moskva.

Putin će novom promenom Ustava dobiti mogućnost da se praktično doživotno nađe na mestu predsednika države. Najnovija aktivnost Kremlja je usmerena i na proveru unutrašnje čvrstine ruskog naroda i njegove sloge, koja je neophodna da bi se na buduće izazove dočekalo spremno. Višedecenijska negativna propaganda zapada prema Rusiji su samo proizveli kontraefekat kada je u pitanju njen narod. Ekonomske sankcije, žestoko protivljenje ruskom angažovanju u Ukrajini i Siriji, antiruska retorika lidera pojedinih država i rusofobija vodećih medija, elimisanje ruskih vrhunskih sportista sa Olimpijade usled navodnog dopinga, kontinuirane vojne vežbe na granicama Rusije (Istočna Evropa), podrška antiruskim političkim faktorima u ZND… Sve ovo je „zbilo redove“ ruskog naroda oko svog rukovodstva kojem ne postoji alternativa. Politički teoretičari koji dolaze sa zapada, sa nevericom konstatuju činjenicu da ovakve „nedemokratske“ odluke koje omogućavaju produžetak višedecenijskog predsednikovanja jednog čoveka, protiču ravnodušno, tačnije bez „talasanja i narodnog bunta“.