Na sastanku održanom prošle nedelje Rusija je jedino ponudila produženje roka važnosti sporazuma OPEC+, koji ističe krajem ovog meseca, za još tri meseca, radi procene situacije. Saudijska Arabija je, međutim, želela da se Rusija u drugom kvartalu priključi smanjenju proizvodnje za još 1,5 miliona barela dnevno, a u cilju usklađivanja na globalnom tržištu nafte. Na odbijanje Moskve, Saudijci su vrlo brzo odgovorili najavom da nemaju nameru da produžavaju aktuelni sporazum i da će “odvrnuti naftne slavine” počevši od prvog aprila i već su se pojavile informacije da kraljevstvo nudi naftu po nižoj ceni.
Mada na prvi pogled deluje da je reč o sukobu zbog naftne politike između Rusije i Saudijske Arabije, on se događa u kontekstu neprekidnog rasta proizvodnje nafte u Sjedinjenim Državama tokom poslednjih deset godina, što je takođe značajan faktor. I Rusija, i veliki proizvođači iz Opeka, otvoreno izražavaju nezadovoljstvo zbog odbijanja američkih proizvođača da učestvuju u ranijim smanjenjima proizvodnje i činjenice da američka industrija uživa najveću korist od mehanizama za povećanje cene nafte, odnosno njeno održavanje na postojećem nivou.
Bilo bi preterano reći da je u pitanju neka vrsta saradnje između Moskve i Rijada kako bi naterali SAD da smanje proizvodnju nafte; govor tela na samitu u Beču ubedljivo govori suprotno. Ali ako rat cena prouzrokuje određene gubitke SAD i veću uzdržanost investitora i kreditora kada je u pitanju finansiranje buduće američke proizvodnje, to će doneti olakšanje Moskvi i Opeku.
Prema podacima Međunarodne energetske agencije (IEA), američka porizvodnja nafte u 2019. iznosila je oko 18,4 miliona barela dnevno, što odgovara povećanju udela na tržištu proizvodnje sa ispod devet odsto 2008. na 17,1 odsto. Za to vreme, udeo u globalnoj porizvodnji Saudijske Arabije i Rusije bio je konstantan, uglavnom zbog američkih sankcija Iranu i Venecueli i situacije u Libiji i Nigeriji zbog kojih je sa globalnog tržišta uklonjeno najmanje četiri miliona barela dnevno.
Postavlja se pitanje ko je u prilici da vodi rat cenama nafte i preživi sa cenom nafte od 30 dolara po barelu ili možda još nižom?
Moskva ima veće finansijske rezerve od Saudijske Arabije, koja je krajem januara raspolagala novčanim sredstvma u vrednosti od 495 milijardi dolara, dok Rusija, prema najnovijim podacima ruske Centralne banke od kraja februara, raspolaže sa 570 milijardi dolara rezervi. Pritom saudijske rezerve se smanjuju u poslednjih nekoliko godina (krajem 2014. iznosile su 731 milijardu dolara), dok ruske rastu, pa su od januara 2019. porasle su za 100 milijardi dolara
Ruski predsednik Putin ne mora da strahuje da će izgubiti političke poene među tzv. ruskim elitama zbog svoje odluke, jer je već izvesno vreme poznato da su moćni direktori pojedinih naftnih kompanija, poput Rosnjefta, protiv produženja roka sporazuma OPEC+. Rosnjeft, koji je sa proizvodnjom 4,2 miliona barela dnevno drugi u svetu posle saudijske kompanije Aramko (10 miliona barela dnevno) ne krije nezadovoljstvo zbog tog sporazuma.
S druge strane, saudijski princ Muhamed sukobio se s dugogodišnjim bivšim ministrom Alijem al-Naimijem zbog proizvodne politike. Naimi se zalagao za politiku visoke proizvodnje radi uništavanja konkurenata dok je prestolonaslednik želeo OPEC+. Naimi je smenjen 2016, neposredno pre prvog sporazuma Opeka i Rusije. Verovatno nije slučajno što je prestolonaslednik naredio hapšenje prinčeva i mogućih konkurenata baš kada se OPEC+ raspadao.
Ko će prvi popustiti?
Predsednik Putin neće biti spreman da smanji budžetske izdatke, pogotovo kad je u pitanju ambiciozni program transformacije ekonomije i uslova života ljudi do kraja njegovog predsedničkog mandata u maju 2024. u vrednosti od 400 milijarde dolara. Isto tako, neće želeti da odustane od obećanih socijalnih programa i pomoći porodicama o kojima je govorio u obraćanju naciji u januaru, pogotovo u trenutku kad poverenje javnosti u njegovo upravljanje beleži pad na 35 odsto sa 60 odsto pre samo dve godine.
Ukoliko se nafta ovog leta ipak bude prodavala za 20 ili 30 dorala po barelu, to bi moglo da se promeni. Putin, takođe, neće želeti da uđe u veliki budžetski deficit, ili značajno smanji finansijske rezerve. To bi značilo da bi zemlja bila izložena opasnosti od sankcija.
Verovatno se i Moskva i Rijad nadaju da će druga strana popustiti i vratiti se za pregovarački sto. Idealni scenario za oboje bio bi da će beznačajni odnosno proizvođači koji skupo prodaju naftu brzo osetiti posledice i biti prinuđeni da obustave proizvodnju. Međutim, bez obzira na američke proizvođače, ovoga puta Rusija i predsednik Putin su u boljoj poziciji da vode rat nego Saudijska Arabija i njen prestolonaslednik.
Hiljade američkih trupa se upravo iskrcava širom EU! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
