Piše: Olivera Milivojčevčević
Zanimljivo je da ministar Šarečević nije ništa rekao na to što je, istina, privatna škola za koju se vezuje njegovo ime „Ruđer Bošković“ donela odluku da obustavi nastavu. To je verovatno zbog toga što za njihovu decu, ne važe ista pravila kao za decu nas ostalih, da ne kažem za našu decu , kako glasi izborni slogan Srpske napredne stranke.
O direktorki beogradske škole koja je juče otkazala nastavu ne znam mnogo, ali verujem da je postupila prema savesti i na osnovu zatečenog stanja. O profesoru i direktoru Gimnazije u Čačku znam mnogo više. Zato ću se osmeliti da govorim o njemu i tražim pravdu i pomilovanje, a i solidarnost u njegovoj obrani od svih njegovih bivših , sadašnjih i budućih đaka i njihovih roditelja.
Direktor Gimnazije u Čačku Ivan Ružičić predavao je logiku piscu ovih redova. Obožavala sam taj predmet kao đak društveno –jezičkog smera jedne od najboljih gimnazija u Srbiji ( ne hvalim je nepamet, za nju govore njeni đaci i njihovi rezultati na prijemnim ispitima na fakultete, vrlo proverljiv podatak). U to vreme sredinom onih , kako mnogi tvrde, sada već zloglasnih devedesetih, nas su u toj čuvenoj čačanskoj školi prvo učili da mislimo. Da mislimo kritički, motivisali nas da raspravljamo o društvenim pojavama, da zaključujemo logički. A rekoh logiku nam je predavao Ivan Ružičić! Čovek koga je najavio da kazni ministar Šarčević , jer je u petak decu pustio kući i obustavio nastavu u Gimnaziji. Da ga kazni ministar prosvete što nije slušao naredbu, nego je mislio svojom glavom i doneo odluku na osnovu logike! Više od pola učenika nije došlo u školu,a korona se u Čačku pojavila posle slavlja 18. rođendana jednog od učenika baš te gimnazije.
Ivana smo u moje vreme zvali Cao Ping. Zamislite kakva ironija! Virus korone se proširio iz Kine. Mada , istina pogrešno, u to doba nas je to ime nekim čudom asociralo više na Japnce. A nadimak je dobio po preciznosti. Umeo je da uđe na čas i kaže:“ Predajem do šest i tri minuta , a onda pitam“. Mogli smo sat po njemu da navijamo. Nikada nije kasnio na čas i nije seo za katedru dok svi ne ustanemo da ga pozdravimo. Predavanja su mu bila zanimljiva i pored toga što smo logiku smatrali dosadnim predmetom. Umeo je da nas nauči da je zavolimo.
Uvek je držao dato obećanje. Znam da širokoj srpskoj javnosti to mnogo ne znači, ali bivšim i sadašnjim đacima naše Gimnazije i te kako će značiti , ako kažem da su nama moralna načela prenosili i gradivu i životu nas učili profesori kao što su jedna Mojsa, Kreja, LJuba Ćosić, Zora Ostojić,Zdenka, Naca, jedan Ćalov , Ćure , naš čuveni Fifi, dugogodišnji presednik Sindikata prosvetnih radnika, Vlade Dimitrjević, koji je verujem poznat i mnogim čitaocima „Pravde“. I mnogi drugi koji su zaslužili da budu pomenuti i izvinjavam se što ih ovom prilikom nisam nabrojala.
NJih od aktuelnog ministra prosvete razlikuje to što su profesori sa velikim P. Razlikuje ih profesorska čast i ugled , etika. I ono najvažnije –što su im đaci uvek bili ispred svega! Razlikuje ih to što nisu kupili diplome i što nisu izvodili generacije onih koji su kupovali diplome. A nadam se i da nikada neće! Razlikuje ih i to što nisu partijski poslušnici i što su u ovom vremenu totalnog moralnog posrnuća, degeneracije i degradacije, negativne selekcije ostali pre svega časni ljudi i Profesori.
Da li taj isti ministar Šarčević zna da u Srbiji čiji je ministar prosvete još postoji jedna škola koja odoleva nakaradnom sistemu vrednosti, u kojoj ocene ne mogu da se kupe , u kojoj ne postoje povlašćena deca i u kojoj se znanje još ceni? Da li taj nesrećni srpski ministar koji vodi resor koji je nekada vodio veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović , čijeg lika i dela je svakako nedostojan, zna da preti kaznom direktoru Gimnazije u Čačku?! Čoveku koji ni za svoje dete nije birao profesore , ni odeljenje, koji je zabranio svako nameštanje pri upisu u školu, što je u Srbiji, u većini škola postalo praklsa. Ovo znam iz prve ruke. Na moje veliko zadovoljstvo i radost moja bratanica je đak danas te iste, moje, gimnazije. Upisala je bez ikakve protekcije. I uči, mnogo uči, jer se u toj školi oduvek mnogo učilo i izlazilo iz nje sa mnogo toga naučenog.I s ponosom i zadovoljstvom što si bio đak Gimnazije u Čačku. Ta škola je Srbiji i svetu dala na hiljade lekara, inženjera, prpfesora , pravnika... Vrhunskih stručnjaka i intelektualaca.
Ivanov najveći greh je što je ispred politike stavio svoje đake, njihvu bezbednost i zdravlje i poštovao volju većine. Greh mu je, izgleda, i što nije ničiji. Politički. On je svoj. Častan profesor i direktor koji je po savesti obavljao i obavlja svoj posao.
E pa ministre prosvetni u biografiji Vam piše da ste završili Dvanaestu beogradsku gimanziju. Ne znam da li je Vaša generacija imala logiku. Moja jeste . I rekoh Vam -logiku mi je predavao čovek koga vi hoćete da kaznite zbog jedine logične stvari koju je uradio!
Izvedeno deduktivnom metodom zaključivanja (što se iz logike uči u trećem razredu gimnazije, za one koji ne znaju – zaključivanje od opšteg ka pojedinačnom) društvo i država podržavaju bahatos, neznanje, poltronstvo i glupost, pa samim tim i ministar promoviše neznanje, bahatost i glupost. Induktivnom metodom zaključivanja (kontra metoda od ove prvo pomenute) – dok je pojedinaca kao što je Ivan Ružičić i profesori Gumnazije u Čačku, za ovo devastirano društvo nada još postoji.
Dragi profesore Ružičiću , Vaša najbolja odbrana su Vaši đaci i Vaš rad. Ne bih da one koje ste Vi učili , podučavali i naučili poredim sa onima koje je učio, podučavao i, sumnjam osnovano, nečemu pametnom naučio aktuelni ministar proveste. To je samo logičan zaključak na osnovu ponašanja i odgovornosti i njegove i Vaše prema deci!
Zato, profesore samo po savesti i onako kako ste nas učili! A mi ne sumnjamo da će taj sistem pravih vrednosti koji smo od vas profesora i iz naše Gimnazije poneli, jednom ipak, pobediti!
Odlažu se izbori?! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
