Dok se čitav svet suočava sa pandemijom koronavirusa, a širom SAD se zatvaraju škole, restorani i neke države odlažu unutarstranačke izbore, DŽozef Bajden i Berni Sanders izašli su na pozornicu nastavljajući borbu za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.
Po mnogima je ovo bila poslednja šansa za Sandersa da prekine dvonedeljni pobednički niz Bajdena, koji je ponovo isplivao kao favorit za osvajanje demokratske nominacije.
Oba kandidata diskutovala su o merama i koracima koje moraju da se preduzmu u borbi protiv pandemije koronavirusa. Bajden je pričao o proširivanju testiranja za građane SAD, gradnji bolnica, ali i o potrebi udruživanja svetskih lidera i medicinskih stručnjaka i formiranju usaglašenog odgovora na pretnju virusa.
Sanders je dodao i da bolnice moraju da budu snabdevene sa dovoljno opreme i osoblja da bi mogle da se izbore sa neminovnim porastom obolelih. Osim toga, naveo je i da SAD moraju da zaštite primanja Amerikanaca koji će izgubiti posao zbog globalne krize.
Ipak, kako je debata odmicala isplivale su temeljne razlike u pristupu oba kandidata.
Dok je Bajden tvrdio da je koronavirus akutna kriza koja zahteva pomoć federalnih vlasti, Sanders je iskoristio primer epidemije koronavirusa u SAD da istakne jedan od svojih glavnih argumenata - potrebu za potpunom reformom zdravstvenog sistema.
Govoreći da je trenutno stanje oko epidemije virusa "odraz neverovatne slabosti i disfunkcionalnosti" američkog zdravstvenog sistema, Sanders je ponovo kritikovao način na koji je ustrojen, a to je da privatne osiguravajuće kompanije ostvaruju enormno veliku zaradu.
Bajden je na to odgovorio da Italija ima zdravstveni sistem ustrojen na način na koji Sanders želi, pa opet ima velikih problema da se izbori sa virusom.
Sandersova ofanziva
Želeći da istakne fundamentalne razlike između sebe i Bajdena, Sanders je oštro kritikovao bivšeg potpredsednika za njegove pređašnje odluke, kao što je podrška smanjivanju socijalnih programa, loša reforma banaka, glasanje protiv gej brakova, podrška invaziji na Irak, kao i trgovinskim sporazumima zbog kojih su stotine hiljada radnika ostali bez posla.
"Građani znaju šta sam radio. Punih 30 godina sam stojim uz američke radnike i njihove porodice. Suočio sam se i borio protiv velikih kompanija. I to ću nastaviti da radim i u Beloj kući. To je potpuno drugačije od onoga što je DŽo radio", istakao je Sanders.
Iako je pokušao da uzvrati, Bajden, koji je tokom svoje karijere zaista imao niz odluka koje su se u budućnosti pokazale lošim, na kraju je pokušao da se odbrani skrećući temu sa prošlosti na budućnost.
"Pitanje je šta ćemo raditi dalje", naveo je bivši potpredsednik.
Male promene ili potpuna reforma
Debata se nastavila u sličnom tonu, a kako je tekla jasne razlike nisu se samo ispoljile u pristupu borbi protiv koronavirusa i zdravstvenom sistemu, već i čitavoj filozofiji vođenja države.
"LJudi žele rezultate, a ne revoluciju", rekao je Bajden, želeći da pokaže da je realista i čovek koji ne želi da iz temelja reformiše sistem, već iznutra da radi na promenama.
Sanders, sa druge strane, smatra da je čitav politički i ekonomski sistem SAD pokvaren i da ne može biti popravljen, već zahteva potpunu reformu. Politička revolucija je ono što je, prema mišljenju Sandersa, potrebno za to.
Pročitajte OVDE kako Turci beže od džihadista.
Izvor: RTS
