Amerika je zadovoljna haosom u kojem je moguće nekažnjeno krasti resurse suverene države.

Međutim, zanimljiva je izjava turskog predsednika Erdogana koju je dao po povratku iz Moskve u kojoj spominje upravo SAD, što delom potvrđuje trenutno bolje strateške odnose Ankare s Vašingtonom nego s Moskvom, što sugeriše neuspeh sporazuma o Idlibu i novu eskalaciju nasilja najdalje do leta ove godine.

Erdogan: Prisilo sam Rusiju na moje uslove u Siriji

Turski predsednik Erdogan je rekao da je prisilio Rusiju da pristane na turske uslove u Siriji, što je kamuflirao u izjavu kako je pretio Moskvi američkom intervencijom. Prema turskom predsedniku, Rusija je bila prisiljena da prihvati te uslove, a u protivnom bi Sjedinjene Države intervenisale u Idlibu.

„Turski predsednik Erdogan zatražio je vojnu pomoć od Sjedinjenih Država. O tome je govorio nakon pregovora s ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Napomenuo je da je Ankara nameravala da traži vojnu pomoć od Vašingtona, ako ne bude sklopljen sporazum o primirju. Istovremeno, Erdogan još uvek očekuje da će američka strana Turskoj isporučiti protivvazdušne sisteme Patriot. Predsednik je naglasio da će Turska koristiti i ruski S-400, usprkos prigovoru Vašingtona“, citirajući Rojters prenosi ruski portal Lenta.

Najverovatnije vojnu pomoć treba shvatiti kao intervenciju Sjedinjenih Država u sukobu, jer je Turska prethodno od Vašingtona zatražila da joj isporuči municiju za potrebe turske vojske, na šta je Pentagon pristao. Međutim, kako preciziraju politički analitičar, takve informacije imaju malo veze s istinom i Erdogan je mogao da traži od Vašingtona šta hoće, ali se SAD čvrsto drže politike neuplitanja u direktne oružane sukobe u Siriji, čak i kada su u pitanju bili Kurdi i borbe protiv terorista „Islamske države“ na severu zemlje.

“S obzirom na to kakav je divan “saveznik” Turska, Vašington očigledno ne bi pomogao Ankari. Štaviše, Sjedinjene Države su ranije odbile da isporuče Turskoj sistem protivvazdušne odbrane Patriot, jer je Turska kupila ruske S-400, a što se tiče upotrebe američkih aviona u regiji, Erdoganu je bilo jasno da budući da Turska nije zvanično u ratu sa Sirijom, ne može da traži nikakvu vojnu pomoć s aktivnim učestvovanjem američkih vazduhoplovnih, posebno ne kopnenih snaga“, primećuje autor članka na ruskom portalu.

Idlib će opet planuti, najkasnije do leta 

Ruski vojni stručnjak Vladimir Jevsejev kaže kako je Erdogan naučio lekciju u Idlibu, ali ju je platio životima turskih vojnika.

Prema rečima Jevsejeva, turski predsednik je shvatio da se ne sme oslanjati na Sjedinjene Države, koje se nikada neće boriti za njegovu zemlju.

“Erodogan se tome nadao. Gajio je iluziju da će ga SAD snabdeti sistemima Patriot. Oni se prevoze vazdušnim putevima i mogli su biti isporučeni, ali Amerikanci i ostale članice NATO-a ne žele da se mešaju u sukob u kojem je Rusija jedna od strana”, objašnjava stručnjak.

Napominje da Sjedinjene Države nisu spremne za direktan sukob s Rusijom. Zato je Vašington pokušavao da gurne Tursku u tu avanturu.

Sada su SAD prisiljene da se pomire sa činjenicom da je Ankara sklopila sporazum s Moskvom, ali predviđa novu eskalaciju već do leta ove godine.

“Bez obzira na situaciju, ali ako dođe do nove runde sukoba, a najverovatnije će se to dogoditi kako se približavamo letu, Erdogan je jasno shvatio da mora postići dogovor s Rusijom, jer Donalda Trampa neće biti u Idlibu da mu pomogne“,rekao je Jevsejev.

Ali, ako pogledamo kartu sporazuma o Idlibu, jasno je da su Sirija i Rusija dobitnici, a Erdogan je privremeno uspeo da zamrzne sukob, bez ikakvih koncesija od strane Damaska što se tiče oslobođene teritorije. Štaviše, Turska je na sebe preuzela obavezu deblokade magistrale M4 i udaljavanja terorista šest kilometara severno i šest južno od auto-puta, čime bi se stvorio bezbedan koridor ukupne širine 12 kilometara kojim bi patrolirale tursko-ruske patrole.

Koji su onda razlozi zbog kojih su SAD u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacije odbile da podrže primirje u Idlibu između Turske i Rusije, iako mu se Evropljani nisu protivili. Štaviše, zbog migrantske krize su evropske vođe odahnule kada su čule vest da je Erdogan pristao na navedene uslove i da će Rusija prizemljiti avione, a Asad privremeno obustaviti antiterorističku kampanju.

Očigledno je da su Sjedinjene Države očekivale da će ovaj sukob eskalirati i potpuno uništiti situacijsko partnerstvo Turske s Rusijom i Iranom. Ali kako je Erdogan ustupio, partnerstvo se sačuvalo.

Tom Rogan: U Moskvi je Erdogan klečao pred Putinom

Možda ogorčenje Vašingtona ovim ishodom najbolje opisuje Tom Rogan za The Washington Examiner, koji ne štedi reči kada treba sasuti paljbu po Moskvi, ali mu je ponašanje Erdogana doslovno bilo degutantno.

„Čak i prema standardima Vladimira Putina, koji zna da osramoti njegove strane kolege, njegov apel predsedniku Erdoganu u četvrtak je bio spektakularan, ali ne baš dobar za turskog predsednika. Susrevši se s Putinom nakon nedavnog vazdušnog napada u Siriji u kojem su poginula 34 turska vojnika, od Erdogana se očekivalo da zauzme oštar stav prema ruskom vođi. Ili barem tvrđu liniju od njegove poniznosti u prošlosti. Na kraju, Erdogan vrlo dobro zna da je Rusija ovlastila Bašara el-Asada da izvrši napad u kojem su mu poginuli vojnici. Rusi su znali da su njegove snage pre napada bile na mestu napada. Na kraju, Putin je odgovoran za krvavi strateški kontekst i ofanzivu osovina Asad-Iran-Rusija u Idlibu. Zbog grubog kršenja sporazuma o prekidu vatre s Turskom, ofanziva spomenute osovine i njen namerni napad na škole i bolnice pokrenuo je egzodus izbeglica na tursku teritoriju. Pa da, Erdogan je imao dobar razlog da igra oštro u Moskvi. Umesto toga, odlučio je da liže Putinove čizme“, piše Tom Rogan.

“Želeo bih još jednom da izrazim saučešće zbog smrti vaših vojnika u Siriji”, počeo je Putin, a da Erdogana nije ni pogledao u oči. Nastavio je svoj šou mračnog humora i dodao: “Ovo je vrlo velika tragedija.” Tada je bivši pukovnik KGB-a izgovorio glavnu laž. “Nažalost, niko, pa ni sirijska vojska, nisu znali gde su”, rekao je Putin i dodao „kako su stradali i sirijski vojnici“. Bilo koji vođa s osnovnim osećajem samopoštovanja ili nacionalne časti bi ovde prekinuo Putina. Kao što rekoh, Erdogan zna da je Putin znao gde su turske snage. Zna da su ove snage napadnute s Putinovim odobrenjem. Dakle, Putinove reči bile su uvreda za sve Turke. Ali Erdogan je odgovorio nemo zureći u Putina, ne pokazujući ni trunku besa. Putin je pobedio. Iznenađujuće, Erdogan je odlučio da bude još slabiji i uspeo je. Ponudio je izgovor i zašto se sastanak održao u Moskvi, a ne u Ankari, iako je on tražio da Putin dođe u Tursku. Erdogan zna da je sastanak održan u Moskvi zato što je Putin želeo da se vidi kako je Erdogan došao lično da mu oda počast i zatraži kompromis. Ali umesto da odbije taj susret, turski predsednik je rekao da je prihvatio opciju s Moskvom samo zbog Putinovih ustavnih promena. Bilo bi smešno da nije tako patetično“, nastavlja američki novinar.

„Oduvek je postojala opasnost da će Erdogan dopustiti Putinu da se ponovo igra s njim, ali to je nešto na šta treba obratiti pažnju. Sjedinjene Države i drugi saveznici Turske u NATO-u su bili spremni da ojačaju svoje stavove protiv Putinovog pritiska. Koordinirana ekonomska akcija mogla bi da zaustavi Asada i prisili Rusiju da se povuče iz Idliba. Ali Erdogan nije mogao da pogleda Putina u oči. Suočen s čovekom iz KGB-a, popustio je. Ataturk se najverovatnije okreće u grobu“, svoje viđenje onoga što se dogodilo u Moskvi za  Washington Examiner iznosi Tom Rogan.

Koja vam je verzija bliža istini, ona Erdoganova, koji je s pretnjom američke intervencije u Moskvi dobio šta je hteo, ili puna gorčine verzija Toma Rogana, koji u sporazumu vidi kapitulaciju „sultana slabića“ pred jakim čovekom iz Kremlja?

Kojeg čoveka je postavio Putin na čelo grupe koja se bori protiv korona virusa pogledajte OVDE.

Izvor: logicno.com