Procenjuje se da postoji oko 150 bojevih nuklearnih glava zajedničkog arsenala Indije i Pakistana, što čini samo delić svetskog arsenala, a koji trenutno iznosi 14.000 nmuklearnih glava, ali čak i „ograničeni“ nuklearni rat između regionalnih rivala mogao bi da ima ozbiljne posledice za ostatak planete, tvrdi se u studiji objavljenoj u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".
"Čak bi i ovaj regionalni, ograničeni rat imao razarajuće indirektne implikacije širom sveta", rekao je DŽonas DŽegermajer, vodeći autor studije i istraživač na NASA-inom Godard Institutu za kosmičke studije.
"To bi nadmašilo najveću glad u dokumentovanoj istoriji."
Polazeći od svoje simulacije za 2025. godinu, kada tenzije u spornom regionu Kašmira prerastu u hipotetički rat, studija proučava šta bi moglo uslediti ako obe strane ispale ukupno 100 nuklearnih bombi, onakvih kakve su bačene na Hirošimu, a koje su mnogo slabije od mnogih modernih termonuklearnih glava.
Pored neposrednih stradanja i uništenja od samih eksplozija, spektar nuspojava verovatno bi godinama značajno narušio svetsku klimu, navodi se u studiji, pri čemu bi eksplozije izazvale požare na ogromnim prostranstvima, koji bi izbacili oko pet miliona tona čađi prema stratosferi, prevazilazeći efekte "prouzrokovane uticaje istorijskim sušama i erupcijama vulkana".
Pod gustim pokrivačem dima i čađi, globalne temperature se spuštaju, šaljući prinose useva, posebno kukuruza, najčešće žitarice, u spiralu na dole. Iako istraživači veruju da bi poljoprivreda bila najgore pogođena u regionima sa žitaricama u severnoj hemisferi, na primer, širom SAD-a, Evrope, Rusije i Kine, pomalo paradoksalno, oni smatraju da bi glad bila najgora na globalnom jugu, gde se stanovništvo oslanja na ogromne viškove hrane proizvedenih u razvijenim zemljama na severu.
Do 70 siromašnijih zemalja sa 1.3 milijarde stanovništva verovatno bi osetilo da bi zalihe hrane pale za više od 20 procenata u roku od pet godina, navodi se u studiji. Proizvodnja kukuruza u SAD-u mogla bi se smanjiti za čak 20 posto, dok bi Rusija mogla osetiti smanjenje proizvodnje kukuruza za pola. Usevi pšenice i soje verovatno bi pretrpeli sličnu sudbinu.
Iako bi nekin regionima u Južnoj Americi i Africi bolje pogodovala hladnija klima, to nikako ne bi bilo dovoljno da nadoknadi gubitke negde drugde.
„Koliko god da su grozni efekti nuklearnog oružja, mnogo više ljudi bi moglo umreti van ciljnih područja zbog gladi“, navodi koautor studije Alan Robolk, dodavši da bi se takvo oružje „moglo koristiti sa tragičnim posledicama po svet“.
Amerikanci pokreću trupe, gomilaju vojsku na granici sa Sirijom! Dok se svet bavi koronom, oni imaju samo jedan plan. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
